Nik­ši­ća­nin Žar­ko Pa­vi­će­vić (74) ju­če je u pod­go­rič­kom Vi­šem su­du ne­gi­rao ubi­stvo dvi­je go­di­ne sta­ri­jeg bra­ta Raj­ka Pa­vi­će­vi­ća. Pre­ma na­vo­di­ma op­tu­žni­ce Pa­vi­će­vić se tre­ti da je 1. ok­to­bra pro­šle go­di­ne, u pe­ri­o­du od 18.30 do 20.30 ča­so­va, sa umi­šlja­jem ubio bra­ta Raj­ka Pa­vi­će­vi­ća u nji­ho­voj po­ro­dič­noj ku­ći u se­lu Mi­lo­ča­ni, na­do­mak Nik­ši­ća.Op­tu­že­ni je tvr­dio da je po­koj­ni Raj­ko u na­le­tu de­pre­si­je sam se­be po­vri­je­dio ka­ko bi sta­vio tač­ku na mu­če­nič­ki ži­vot ko­ji je po­sled­nih go­di­na pro­vo­dio u po­ste­lji.
– Ja ubi­ca ni­je­sam, bu­di­te u to si­gur­ni. Prav, zdrav i či­tav još sam i pri svi­je­sti i znam što pri­čam. Ka­žem vam da ja to ni­je­sam ura­dio što mi se sta­vlja na te­ret. Žar­ko ga ni­je svo­jom ru­kom ubio ni­ti će to ika­da pri­zna­ti. Ni­je­sam svom bra­tu na­nio ozle­de ne­go je on to ura­dio svo­jim po­kre­ti­ma jer je bio te­ško bo­le­stan – ka­zao je op­tu­že­ni Pa­vi­će­vić.
On je is­pri­čao da je bio u dru­gom dje­lu ku­će ka­da je Žar­ko po­ku­šao da skon­ča ži­vot.
– Osta­vio sam ga u sje­de­ćem po­lo­ža­ju i oti­šao u dru­gi kraj ku­će da ope­rem nje­go­vu odje­ću i po­ste­lji­nu ko­ju je une­re­dio. Do­di­ja­le su mu nje­go­ve mu­ke i pret­po­sta­vljam da je sam pao i uda­rio gla­vom o špo­ret na dr­va – na­veo je op­tu­že­ni.
Ka­da se vra­tio, ka­ko ka­že, pro­na­šao je sta­ri­jeg bra­ta u kr­vi sa gla­vom na­slo­nje­nom na špo­ret na dr­va.
– Ku­pio sam krv i le­le­kao nad njim. U po­ku­ša­ji­ma da ga po­dig­nem, on mi je ne­ko­li­ko pu­ta pa­dao i pret­po­sta­vljam da je ta­da po­tilj­kom uda­rio o pa­tos, ka­uč ili o sto ko­ji se na­la­zio po­red nje­go­vog ka­u­ča – ka­zao je on. Pa­vi­će­vić je na­veo da je htio da po­zo­ve kom­ši­je, ali ga je u tom mo­men­tu na­zvao Vla­do Pa­vi­će­vić iz Be­o­gra­da, ko­ji je te ve­če­ri pret­hod­no bio gost u nji­ho­voj ku­ći, na­kon če­ga je oti­šao kod uj­če­vi­ne da no­ći.
– Re­kao sam mu: Do­la­zi. Raj­ko je pao i na­gr­dio se – ka­zao je Pa­vi­će­vić. On je is­pri­čao da je nje­gov sta­ri­ji brat pret­hod­no bio u bol­ni­ci, ali da su ga „ma­kli oda­tle jer že­ne ni­je­su htje­le da ra­de za njim što ra­de maj­ke za ma­lom dje­com, be­ba­ma”.
– To sam ja či­nio. Či­stio sam ga kao ma­lo di­je­te. To sam ja ra­dio za svo­ga bra­ta i pod­no­sio sam to mu­ški – ka­zao je on.
Svje­dok Vla­do Pa­vi­će­vić je po­tvr­dio da je po­koj­ni Raj­ko, ko­ji je bio psi­hič­ki bo­le­snik, uz po­moć po­li­ci­je iz­ba­čen iz nik­šić­ke Op­šte bol­ni­ce, gdje su lje­ka­ri tvr­di­li da je fi­zič­ki zdrav.Ka­ko je 38 go­di­na ra­dio u toj bol­ni­ci, pre­ma ri­je­či­ma svje­do­ka, Raj­ko je sma­trao da ima pra­vo tu da le­ži od­bi­ja­ju­ći sva­ki po­ku­šaj da bu­de smje­šten u sta­rač­ki dom.
On je na kra­ju ka­zao da ne mo­že da po­vje­ru­ju da je Žar­ko ubio bra­ta.V.Dj.