Biv­ši gra­do­na­čel­nik Bu­dve La­zar Ra­đe­no­vić i biv­ši sa­vjet­nik pre­mi­je­ra Al­ek­san­dar Ti­čić iza­šli su ju­če iz pri­tvo­ra, u ko­jem su bo­ra­vi­li od sre­di­ne av­gu­sta pro­šle go­di­ne. Njih dvo­ji­ca se sum­nji­če za vi­še­mi­li­on­sku mal­ver­za­ci­ju u Bu­dvi, a tu­ži­la­štvo na­kon is­te­ka pe­to­mje­seč­nog pri­tvo­ra ni­je tra­ži­lo da i da­lje osta­nu iza re­še­ta­ka. Ra­đe­no­vić je pri­je iz­la­ska iz pri­tvo­ra pot­pi­sao dva spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce, po ko­ji­ma će od­le­ža­ti dvi­je go­di­ne za­tvo­ra i pla­ti­ti 30.000 eura.
Alek­san­dar Ti­čić je u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao da se ne osje­ća kri­vim i oče­ku­je da is­tra­ga to i po­tvr­di.
– Ni­je­sam pre­go­va­rao sa Spe­ci­jal­nim tu­ži­la­štvom o spo­ra­zum­nom pri­zna­nju kri­vi­ce, jer ne­mam šta da pri­znam. Ni­je­sam po­či­nio ni­ka­kvo kri­vič­no dje­lo i to će is­tra­ga i po­tvr­di­ti. Sa tu­ži­la­štvom sam sa­mo imao kon­takt kad sam uhap­šen u av­gu­stu i to je to, nijesam se dogovarao i pogađao – re­kao je Ti­čić, na­gla­ša­va­ju­ći ka­ko se sob­zi­rom na či­nje­ni­cu da je ci­je­li po­stu­pak du­go tra­jao na­da da je tu­ži­la­štvo ko­nač­no is­pi­ta­lo sve okol­no­sti.
– Na­kon spro­ve­de­ne is­tra­ge, sa­slu­ša­nih svje­do­ka i uvi­da u spi­se pred­me­ta i do­ku­me­na­ta, od­go­vor­no tvr­dim da u ovom pred­me­tu ne­ma mo­je kri­vič­ne od­go­vor­no­sti. I ja ću to i do­ka­za­ti. Ne oče­ku­jem da se na­đem na op­tu­žni­ci. Ni­je­sam na­pra­vio bi­lo ka­kvu šte­tu ni­ti Op­šti­ni ni­ti bi­lo ko­jem dru­gom li­cu u ovom pred­me­tu – ka­zao je Ti­čić.
Na­kon što je pre­šao ka­pi­ju ZIKS-a La­zar Ra­đe­no­vić je no­vi­na­ri­ma krat­ko ka­zao da će bi­ti vre­me­na za ko­men­ta­ri­sa­nje.
Ra­đe­no­vić je pot­pi­sao dva spo­ra­zu­ma od ko­jih je­dan pred­vi­đa 18 mje­se­ci za­tvo­ra, a dru­gi šest mje­se­ci. Pred­vi­đe­no je da 18 mje­se­ci za­tvo­ra od­le­ži za pred­me­te TQ Pla­za, pla­to na pla­ži Jaz i Pri­je­vor, dok se še­sto­mje­seč­na ka­zna od­no­si na slu­ča­je­ve „Ko­pi­rajt” i „Vje­šti­ca”. U po­stup­ku ni­je do­ka­za­no da je Ra­đe­no­vić pri­ba­vio bi­lo ka­kvu pro­tiv­prav­nu imo­vin­sku ko­rist, ka­ko za se­be, ta­ko ni za svo­ju rod­bi­nu ili pri­ja­te­lje. Ra­đe­no­vić je do­sad osu­đen za slu­čaj u jav­no­sti po­znat kao „Ko­šljun” i to ne­pra­vo­sna­žno na šest go­di­na za­tvo­ra.
Od av­gu­sta ove go­di­ne, ka­da je za­jed­no sa još šest oso­ba uhap­šen, pro­tiv biv­šeg gra­do­na­čel­ni­ka su pod­ni­je­te če­ti­ri kri­vič­ne pri­ja­ve zbog sum­nje da je kao pr­vi čo­vjek Bu­dve zlo­u­po­tre­bom po­lo­ža­ja, sa još de­se­tak osum­nji­če­nih, ošte­tio bu­dvan­ski bu­džet za vi­še od 20 mi­li­o­na eura. Zbog na­vod­nih mal­ver­za­ci­ja u po­slo­vi­ma iz­grad­nje TQ Pla­ze i pla­toa na pla­ži Jaz, sre­di­nom av­gu­sta u Bu­dvi uhap­še­no je 14 oso­ba, me­đu ko­ji­ma i Ti­čić.
U „slu­ča­ju Jaz” sum­nji­če se da su grad ošte­ti­li za 2.100.000 eura u ko­rist Gu­gi ko­mer­ca, a u „slu­ča­ju TQ Pla­za” za sko­ro osam mi­li­o­na eura ta­ko što su se od­re­kli ugo­vo­re­nog po­slov­nog pro­sto­ra u ovom objek­tu u ko­rist „Trejd ju­ni­ka”, a za uz­vrat uze­li par­king pro­stor znat­no ni­že vri­jed­no­sti. Osim za ova dva pred­me­ta, Ra­đe­no­vić se sum­nji­či i zbog mal­ver­za­ci­ja pri­li­kom ku­po­pro­da­je dr­žav­nog ze­mlji­šta u se­lu Pri­je­vor iz­nad Ja­za. Plac u Pri­je­vo­ru iz­nad Ja­za pro­dat je na li­ci­ta­ci­ji po ve­o­ma ni­skoj ci­je­ni ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji AMD Bu­dva. Zbog sum­nje da su ošte­ti­li bu­džet Op­šti­ne Bu­dva za osam mi­li­o­na eura ne­dav­no je pod­ni­je­ta kri­vič­na pri­ja­va pro­tiv Ra­đe­no­vi­ća i još šest oso­ba. Oni se sum­nji­če da su iz­grad­njom po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da na­ni­je­li šte­tu Op­šti­ni od oko 8.000.000 eura.
Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce tre­ba iz­bje­ga­va­ti u pred­me­ti­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, oci­je­ni­li su iz Gra­đan­ske ali­jan­se (GA), i uka­za­li da taj in­sti­tut sa­dr­ži i oba­ve­zu okri­vlje­nog da u od­re­đe­nom ro­ku vra­ti imo­vin­sku ko­rist ste­če­nu iz­vr­še­njem kri­vič­nog dje­la.
Ko­or­di­na­tor pro­gra­ma vl­a­d­a­vi­ne pra­va u GA Zo­ran Vu­ji­čić je uka­zao da je spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce re­la­tiv­no nov in­sti­tut u cr­no­gor­skom za­ko­no­dav­stvu, pri­mi­je­njen je u ma­lom bro­ju pred­me­ta, a ko­ji je već sa pr­vim zna­čaj­ni­jim pred­me­ti­ma, po­go­to­vo ak­tu­el­nim bu­dvan­skim po­ka­zao ko­li­ko je va­žno da tu­ži­la­štvo pri­bli­ži svoj rad gra­đa­ni­ma.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, naj­bit­ni­ji aspe­kat ko­ji se že­li po­sti­ći tim in­sti­tu­tom je da okri­vlje­ni u pot­pu­no­sti pri­zna­je kri­vič­no dje­lo za ko­je se te­re­ti, od­no­sno pri­zna­je jed­no ili vi­še kri­vič­nih dje­la uči­nje­nih u sti­ca­ju ko­ja su pred­met op­tu­žbe.
On sma­tra da je ve­o­ma bit­no da se in­sti­tut smi­je pri­mi­je­ni­ti on­da ka­da okri­vlje­ni sa­ra­đu­je sa is­tra­žnim or­ga­ni­ma u te­ku­ćim is­tra­ga­ma, ka­da po­ka­zu­je ka­ja­nje za uči­nje­no dje­lo i pred­u­zi­ma ko­rek­tiv­ne rad­nje, ka­ko se ne bi po­na­vlja­lo kri­mi­nal­no po­na­ša­nje.
– Uko­li­ko sud u pot­pu­no­sti pri­hva­ti spo­ra­zum, stran­ke se od­ri­ču pra­va na žal­bu pro­tiv od­lu­ke su­da do­ne­se­ne na osno­vu spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju. Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce sa­dr­ži i oba­ve­zu okri­vlje­nog da u od­re­đe­nom ro­ku vra­ti imo­vin­sku ko­rist ste­če­nu iz­vr­še­njem kri­vič­nog dje­la, kao i pred­me­te ko­ji se po Kri­vič­nom za­ko­ni­ku ima­ju od­u­ze­ti – po­ja­snio je Vu­ji­čić.
On je ka­zao da od vi­si­ne za­pri­je­će­ne ka­zne i hi­je­rar­hij­ske ulo­ge okri­vlje­nog u pred­me­ti­ma kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je za­vi­si da li će tu­ži­lac pri­sta­ti na pred­log od­bra­ne da pre­go­va­ra o spo­ra­zu­mu.
Vu­ji­čić je uka­zao da je u pred­me­ti­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la va­žno da pa­ra­lel­no sa is­tra­ga­ma tu­ži­lac pod­ne­se i pred­log za pri­vre­me­no od­u­zi­ma­nje imo­vi­ne, od­no­sno vo­đe­nje fi­nan­sij­ske is­tra­ge o po­ri­je­klu imo­vi­ne i nov­ca.
– Na ovaj na­čin bi se spri­je­či­lo da okri­vlje­na li­ca te­o­rij­ski ne do­đu u si­tu­a­ci­ju da od ne­za­ko­ni­to ste­če­ne imo­vi­ne pla­te svo­ju ka­znu, či­me do­la­zi­mo do dru­gog di­je­la svr­he ka­zne, a to je pre­ven­ci­ja da dru­ga li­ca ne či­ne slič­na kri­vič­na dje­la – re­kao je Vu­ji­čić. D.Ž.


Kat­nić da od­go­vo­ri na mno­ga pi­ta­nja

Član Glav­nog od­bo­ra De­mo­kra­ta Đor­đe Ze­no­vić kaže da je od 2009. go­di­ne, ot­kad u na­šem ZKP-u po­sto­ji in­sti­tut Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, do da­nas u sud­skoj prak­si u sve­ga 20-ak slu­ča­je­va pre­su­da do­ni­je­ta na osno­vu nje­ga.
– Me­đu­tim, Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je oči­gled­no od­lu­či­lo da po­ve­ća pro­ce­nat, i to is­klju­či­vo ka­da su u pi­ta­nju kri­vič­na dje­la or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je ta­ko­zva­ne bu­dvan­ske gru­pe. S ob­zi­rom na to da ZKP do­zvo­lja­va mo­guć­nost skla­pa­nja spo­ra­zu­ma, ili na­god­be o pri­zna­nju kri­vi­ce, ne mo­že se sa for­mal­no-prav­ne tač­ke gle­di­šta za­mje­ra­ti tu­ži­la­štvu što se nji­me ko­ri­sti. Ali, ono je pred­vi­đe­no kao iz­u­ze­tak a ne pra­vi­lo, a svje­do­ci smo da ono po­la­ko pre­ra­sta u pra­vi­lo. Lo­gič­no je ne­za­do­volj­stvo jav­no­sti i oprav­dan je strah gra­đa­na, jer ako se ova­ko na­sta­vi ve­o­ma la­ko se cio sud­ski si­stem mo­že sve­sti na spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce. Prav­na si­gur­nost će i te ka­ko bi­ti do­ve­de­na u pi­ta­nje, a da ne go­vo­ri­mo o to­me ka­kvu po­ru­ku tu­ži­la­štvo ša­lje svim po­ten­ci­jal­nim bu­du­ćim po­či­ni­o­ci­ma kri­vič­nih di­je­la. Po­sta­vljam pi­ta­nje go­spo­di­nu Kat­ni­ću: ko­ji ga raz­lo­zi na­vo­de na ma­sov­no skla­pa­nje ova­kvih ugo­vo­ra – pi­ta Ze­no­vić.
Ko­nač­no, ka­ko do­da­je, u slu­ča­ju na­ja­vlje­nog spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce Mi­lo­ša Ma­ro­vi­ća, da li spe­ci­jal­ni tu­ži­lac raz­mi­šlja o mo­guć­no­sti da sud rje­še­njem od­bi­je spo­ra­zum, jer i de­fi­nitvno ni­je is­pu­njen uslov iz čla­na 302 sta­va 8 tač­ke 5 ZKP-a, ko­ji ja­sno pro­pi­su­je da spo­ra­zum mo­ra bi­ti u skla­du sa in­te­re­si­ma pra­vič­no­sti, a sank­ci­ja mo­ra od­go­va­ra­ti svr­si iz­ri­ca­nja kri­vič­nih sank­ci­ja.