Na cr­no­gor­skim dru­mo­vi­ma to­kom 2015. go­di­ne ži­vot je iz­gu­bi­lo 50 oso­ba. U po­li­ci­ji ka­žu da iz go­di­ne u go­di­nu bi­lje­že kon­stant­no sma­nje­nje sa­o­bra­ćaj­nih ude­sa sa smrt­nim po­sle­di­ca­ma. Od po­čet­ka 2015. go­di­ne do kra­ja no­vem­bra na cr­no­gor­skim pu­te­vi­ma smrt­no je stra­da­lo 46 uče­sni­ka u sa­o­bra­ća­ju, dok su u de­cem­bru po­gi­nu­la če­ti­ri li­ca.
– Evi­dent­no je po­bolj­ša­nje sta­nja bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja na pu­te­vi­ma po va­žni­jim pa­ra­me­tri­ma, od ko­jih je naj­va­žni­ji sve ma­nji broj smrt­no stra­da­lih li­ca. To je re­zul­tat ka­ko pre­ven­tiv­nih, ta­ko i re­pre­siv­nih mje­ra i rad­nji ko­je na te­re­nu spro­vo­di sa­o­bra­ćaj­na po­li­ci­ja. Mno­go­broj­ne ak­ci­je („He­li­kop­ter”, „Pje­šak”, „Auto­bus”, „Mo­to­cikl” itd), kao i kam­pa­nje po­put one „Po­jas za sve”, do­pri­ni­je­le su po­što­va­nju sa­o­bra­ćaj­nih pro­pi­sa od stra­ne uče­sni­ka u sa­o­bra­ća­ju, kao i sve bo­ljim re­zul­ta­ti­ma po­li­ci­je u toj obla­sti. Ima­ju­ći u vi­du zna­tan pro­ce­nat uče­šća mla­dih u sa­o­bra­ćaj­nim ne­zgo­da­ma, po­volj­ni­jem sta­nju bez­bjed­no­sti na pu­te­vi­ma i pre­ven­ci­ji te­ških po­sle­di­ca u sa­o­bra­ća­ju do­pri­no­se i iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja na pu­te­vi­ma, ko­ji­ma se, iz­me­đu osta­log, pro­pi­su­ju stro­že ka­zne za vo­za­če po­čet­ni­ke i mla­de vo­za­če – ka­žu iz Upra­ve po­li­ci­je.
Iz AL­FA cen­tra, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­ja se ba­vi bez­bjed­no­šću sa­o­bra­ća­ja, ka­žu da se u Cr­noj Go­ri go­di­šnje do­go­di oko 5.000 sa­o­bra­ćaj­nih ne­sre­ća, od če­ga oko 3.000 sa po­vri­je­đe­nim li­ci­ma, a oko 30 sa po­gi­nu­lim.
–To­kom 2014. go­di­ne, na cr­no­gor­skim pu­te­vi­ma smrt­no je stra­da­lo 65 li­ca, dok se to­kom tri kvar­ta­la 2015. go­di­ne ukup­no do­go­di­lo 3.746 sa­o­bra­ćaj­nih ne­sre­ća sa 36 po­gi­nu­lih li­ca. U ci­lju sma­nji­va­nja tog bro­ja, Cr­na Go­ra je za­jed­no sa osta­lim čla­ni­ca­ma UN pri­hva­ti­la niz re­zo­lu­ci­ja o bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja. Me­đu­tim, kam­pa­nje i ak­tiv­no­sti ve­za­ne za bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja na na­ci­o­nal­nom ni­vou ni­je­su na naj­vi­šem ni­vou, a stra­te­gi­je i ak­ci­o­ni pla­no­vi de fak­to i ne po­sto­je. Iako je Cr­na Go­ra u de­cem­bru 2015. go­di­ne u okvi­ru pro­ce­sa EU in­te­gra­ci­ja otvo­ri­la po­gla­vlje o sa­o­bra­ća­ju, pa­ra­doks je da na­ša dr­ža­va još uvi­jek ni­je usvo­ji­la sa­o­bra­ćaj­nu po­li­ti­ku. Šta­vi­še, u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji ni­jed­na dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ko­ja se zva­nič­no ba­vi poj­mom bez­bjed­nost sa­o­bra­ća­ja – ka­že Alek­san­dar De­do­vić, iz­vr­šni di­rek­tor AL­FA cen­tra.
Ka­ko je do­dao, iz ana­li­ze sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da pre­ma ka­te­go­ri­ji pu­ta i po­sle­di­ca­ma mo­že se za­klju­či­ti da se naj­ve­ći broj sa­o­bra­ćaj­nih ne­zgo­da, kao i ne­zgo­da sa naj­te­žim po­sle­di­ca­ma, do­go­dio na uli­ca­ma i ma­gi­stral­nim pu­te­vi­ma.
– Na­rav­no, po­sto­ji mno­go raz­lo­ga za to (ne­ko­ri­šće­nje si­gur­no­snog po­ja­sa, br­zi­na...), ali, ge­ne­ral­no, glav­ni raz­log je ni­zak ste­pen sa­o­bra­ćaj­ne kul­tu­re i ne­do­sta­tak ja­ke po­li­tič­ke vo­lje za rje­ša­va­nje tih pro­ble­ma. Na­ja­vlje­no po­sta­vlja­nje vi­deo-ka­me­ra ko­je će sni­ma­ti sa­o­bra­ćaj­ne pre­kr­ša­je i po­či­ni­o­ce i na taj na­čin ih uči­ni­ti la­kše do­stup­nim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma još je jed­na u ni­zu is­klju­či­vo re­pre­siv­nih mje­ra ko­je se kod nas pri­mje­nju­ju – is­ti­če De­do­vić.
D.Ž.


Re­a­li­zo­va­li 12 kam­pa­nja

AL­FA cen­tar je do­sad re­a­li­zo­vao 25 pro­jek­ta, 12 kam­pa­nja i 115 raz­li­či­tih ak­tiv­no­sti u ci­lju po­di­za­nja svi­je­sti o va­žno­sti bez­bjed­no­sti sa­o­bra­ća­ja.
– Kroz pro­jek­te i kam­pa­nje jav­nog za­stu­pa­nja na­sto­ji­mo da iz­mi­je­ni­mo po­sto­je­će od­lu­ke i pro­pi­se u sfe­ri re­gu­li­sa­nja sa­o­bra­ća­ja na lo­kal­nom i na­ci­o­nal­nom ni­vou. Iako se kroz pe­ri­o­dič­ne kam­pa­nje i ak­tiv­no­sti slič­nog ti­pa ula­žu na­po­ri da se uti­če na po­ve­ća­nje svi­je­sti svih uče­sni­ka sa­o­bra­ća­ja o neo­p­hod­no­sti po­zna­va­nja i po­što­va­nja sa­o­bra­ćaj­nih pro­pi­sa, sma­tra­mo da to ni­je do­volj­no - na­gla­ša­va De­do­vić.