U go­di­ni ko­ja je za na­ma, u Cr­noj Go­ri se do­go­di­lo 17 ubi­sta­va, a ubi­ce ni­je­su uhap­še­ne u če­ti­ri slu­ča­ja. Po­li­ci­ja i da­lje ne zna ko je u Bu­dvi li­kvi­di­rao Sa­šu Mar­ko­vi­ća i Go­ra­na Đu­rič­ko­vi­ća i ko je u Pod­go­ri­ci is­pa­lio smrt­no­no­sne hi­ce u Alek­san­dra Bra­jo­vi­ća, a u Ko­to­ru u Iva­na Lo­pi­či­ća. Te če­ti­ri li­kvi­da­ci­je, ka­ko je sa­op­šte­no iz po­li­ci­je, iz­vr­še­ne su na or­ga­ni­zo­van na­čin.
–To­kom 2015. go­di­ne re­gi­stro­va­no je sma­nje­nje sto­pe kri­mi­na­li­te­ta za oko šest od­sto u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je. Od 17 ubi­sta­va po­či­nje­nih u go­di­ni za na­ma do sa­da je ra­svi­je­tlje­no 13, dok se na ra­svje­tlja­va­nju pre­o­sta­la če­ti­ri, kao i tih kri­vič­nih dje­la iz pret­hod­nog pe­ri­o­da, in­ten­ziv­no ra­di i to se sma­tra pri­o­ri­tet­nim po­li­cij­skim ak­tiv­no­sti­ma. To­kom 2015. go­di­ne ra­svi­je­tlje­na su tri ubi­stva po­či­nje­na u pret­hod­nom pe­ri­o­du – od 2003. do 2014. go­di­ne. Od 35 ubi­sta­va u po­ku­ša­ju do sa­da je ra­svi­je­tlje­no 28. Ta­ko­đe, ot­kri­ve­no je i spri­je­če­no pri­pre­ma­nje ubi­stva jed­nog li­ca – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
U Bu­dvi je 17. apri­la 2015. go­di­ne ubi­jen Sa­ša Mar­ko­vić (48), biv­ši po­sla­nik Li­be­ral­nog sa­ve­za Cr­ne Go­re. To ubi­stvo još uvi­jek ni­je ri­je­še­no. Me­di­ji su ra­ni­je pi­sa­li da je Mar­ko­vić ubi­jen gre­škom i da je me­ta ubi­ca bio nje­gov kum Go­ran Đu­rič­ko­vić.
Dva­de­set­sed­mo­go­di­šnji Ivan Lo­pi­čić iz Pod­go­ri­ce, ko­ji je ži­vio u Ko­to­ru, ubi­jen je u no­ći iz­me­đu 24. i 25. ju­na u ko­tor­skom na­se­lju Sve­ta Vra­ča. Nje­go­vo ubi­stvo ni­je ri­je­še­no, kao ni ubi­stvo nje­go­vog uja­ka De­ja­na Đu­ko­vi­ća, ko­ji je li­kvi­di­ran 2009. go­di­ne u Ko­to­ru.
Pod­go­ri­ča­nin Alek­san­dar Bra­jo­vić (47) ubi­jen je 15. av­gu­sta hi­ci­ma iz va­tre­nog oruž­ja kod pa­sa­re­le na Za­bje­lu. Dok je bio u svom vo­zi­lu u Uli­ci Vo­i­sla­vlje­vi­ća, na njega su ta­da pu­ca­le dvi­je oso­be sa mo­to­ra. Bra­jo­vić je u puc­nja­vi te­ško ra­njen i tran­spor­to­van je u Kli­nič­ki cen­tar Cr­ne Go­re, gdje je ubr­zo po pri­je­mu pre­mi­nuo. Ni nje­go­vo ubi­stvo još ni­je ri­je­še­no.
U Bu­dvi je 27. ok­to­bra, oko 20.15, ubi­jen ugo­sti­telj Go­ran Đu­rič­ko­vić. On je ubi­jen u ba­šti svog lo­ka­la Old fiš­her­mans pub, ko­ji se na­la­zi u bli­zi­ni Sta­rog gra­da. Me­di­ji su ra­ni­je spe­ku­li­sa­li da je Đu­rič­ko­vić bio me­ta i ka­da je ubi­jen nje­gov kum Sa­ša Mar­ko­vić.
Za ne­što vi­še od dvi­je de­ce­ni­je, u Cr­noj Go­ri se do­go­di­lo 510 ubi­sta­va, od ko­jih je 46 i da­lje ne­ra­svi­je­tlje­no. Naj­vi­še li­kvi­da­ci­ja či­ji iz­vr­ši­o­ci ni­je­su pro­na­đe­ni do­go­di­lo se u Pod­go­ri­ci, 16, a za­tim u Bu­dvi, 12, dok su se u Ba­ru i Nik­ši­ću de­si­la po če­ti­ri ubi­stva ko­ja su i da­lje ne­ra­svi­je­tlje­na. U po­me­nu­tom pe­ri­o­du naj­vi­še ubi­stva se do­go­di­lo 1993. go­di­ne, ka­da su iz­vr­še­ne 34 li­kvi­da­ci­je, dok su go­di­nu ra­ni­je i go­di­nu ka­sni­je evi­den­ti­ra­na po 32 ubi­stva. Od po­čet­ka 2015. go­di­ne re­gi­stro­va­no je pet ubi­sta­va i, ka­ko je sa­op­šte­no iz Upra­ve po­li­ci­je, sva su ri­je­še­na.
–To­kom 1992. go­di­ne re­gi­stro­va­na su 32 ubi­stva i sva su ra­svi­je­tlje­na. Go­di­nu ka­sni­je do­go­di­la su se 34 ubi­stva, od ko­jih su dva ne­ra­svi­je­tlje­na, a 1994. go­di­ne 32 ubi­stva, od ko­jih su dva ne­ra­svi­je­tlje­na. To­kom 1995. go­di­ne re­gi­stro­va­no je 27 ubi­stava, od ko­jih je jed­no ne­ra­svi­je­tlje­no. Sle­de­će go­di­ne bi­lo je 26 ubi­stava, od ko­jih su dva ne­ra­svi­je­tlje­na. U 1997. go­di­ni de­si­lo se 28 ubi­sta­va, od ko­jih su tri ne­ra­svi­je­tlje­na, dok je na­red­ne go­di­ne iz­vr­še­no 13 ubi­sta­va i sva su ra­svi­je­tlje­na. Po­li­ci­ja je 1999. go­di­ne re­gi­stro­va­la 19 ubi­sta­va, od ko­jih su tri ne­ra­svi­je­tlje­na, dok je 2000. go­di­ne re­gi­stro­va­no 21 ubi­stvo, od ko­jih je jed­no ne­ra­svi­je­tlje­no. U 2001. go­di­ni re­gi­stro­va­na su 22 ubi­stva, od ko­jih je pet ne­ra­svi­je­tlje­no, a u 2002. go­di­ni bi­lo je 27 ubi­sta­va i sva su ra­svi­je­tlje­na. To­kom 2003. go­di­ne re­gi­stro­va­no je 20 ubi­stava, od ko­jih su dva ne­ra­svi­je­tlje­na, a 2004. go­di­ne je iz­vr­še­no 14 ubi­sta­va, od ko­jih su dva ne­ra­svi­je­tlje­na. Sle­de­će go­di­ne za­bi­lje­že­na su 23 ubi­stva, od ko­jih su tri ne­ra­svi­je­tlje­na, a 2006. go­di­ne 25 ubi­stva, od ko­jih je jed­no ne­ra­svi­je­tlje­no. Go­di­nu ka­sni­je evi­den­ti­ra­no je 10 ubi­stava i sva su ra­svi­je­tlje­na, a od 23 ubi­stva 2008. go­di­ne jed­no ni­je ra­svi­je­tlje­no. To­kom 2009. go­di­ne re­gi­stro­va­na su 24 ubi­stva, od ko­jih je pet ne­ra­svi­je­tlje­no, a sle­de­će go­di­ne 15 ubi­sta­va, od ko­jih se jed­no i da­lje vo­di kao ne­ra­svi­je­tlje­no. To­kom 2011. i 2012. go­di­ne bi­lo je 37 ubi­sta­va, a tri su ne­ra­svi­je­tlje­na. Po­li­ci­ja je to­kom 2013. i 2014. go­di­ne re­gi­stro­va­la 27 ubi­sta­va, od če­ga šest sa ne­po­zna­tim po­či­ni­o­cem – sa­op­šte­no je iz Upra­ve po­li­ci­je.
Kri­mi­no­log Ve­li­mir Ra­ko­če­vić ka­zao je ra­ni­je da bi ovi po­da­ci tre­ba­lo da alar­mi­ra­ju i ve­će dr­ža­ve. On sma­tra da je pre­ven­ci­ja naj­bit­ni­ja za sma­nji­va­nje sto­pe kri­vič­nih dje­la.
–Ne pam­tim da je kod nas ikad bi­lo to­li­ko kri­vič­nih dje­la pro­tiv ži­vo­ta i ti­je­la kao u po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je. Oči­gle­dan je po­rast krv­nih de­li­ka­ta i kri­vič­nih dje­la pro­tiv op­šte si­gur­no­sti lju­di i imo­vi­ne. Za­bi­lje­žen je ap­so­lut­ni po­rast i to bi tre­ba­lo da za­bri­ne nad­le­žne. Dr­ža­va jed­no­stav­no mo­ra da po­ka­že zu­be – is­ta­kao je Ra­ko­če­vić.
On sma­tra da je pri­o­ri­tet sma­nji­ti do­stup­nost oruž­ja, što pod­ra­zu­mi­je­va uni­šta­va­nje ile­gal­nog tr­ži­šta.
–Na­kon to­ga tre­ba efi­ka­sno dje­lo­va­ti i u smi­slu bla­go­vre­me­nog ot­kri­va­nja po­či­ni­la­ca kri­vič­nog dje­la i nji­ho­vog pro­ce­su­i­ra­nja. Svi­jet je u stra­hu od zlo­či­na, a broj­ni kri­mi­no­lo­zi sla­žu se u to­me da čo­vje­ko­va agre­siv­nost, ko­ja se ma­ni­fe­stu­je kroz vr­še­nje bru­tal­nih ubi­sta­va, ima svoj na­gon­ski iz­vor. To zna­či da kod tih lju­di ko­ji su sklo­ni zlo­či­ni­ma po­sto­ji stal­no kul­mi­ni­ra­nje agre­siv­ne ener­gi­je, ko­ja se pe­ri­o­dič­no pra­zni. Uko­li­ko ne­do­sta­ju dra­ži ko­je iza­zi­va­ju pra­žnje­nje, te oso­be sa­me stva­ra­ju si­tu­a­ci­je po­god­ne za is­po­lja­va­nje agre­si­je – ob­ja­snio je Ra­ko­če­vić.
Kri­mi­no­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da uče­sta­lost vr­še­nja kri­vič­nih dje­la ohra­bru­je na to i ona li­ca ko­ja ni­je­su sklo­na de­lin­kvent­nom po­na­ša­nju. Ka­ko is­ti­ču, ključ­na je stvar da se kre­i­ra okru­že­nje u ko­me se zlo­čin ne mo­že is­pla­ti­ti ni po ko­ju ci­je­nu. Oni su­ge­ri­šu da dr­ža­va mo­ra da vra­ti po­vje­re­nje gra­đa­na u in­sti­tu­ci­je kroz mak­si­mal­nu efi­ka­snost u spre­ča­va­nju kri­vič­nih dje­la.
–Ta efi­ka­snost dr­žav­nih or­ga­na i ono što je odav­no pre­po­zna­to u ta­ko­zva­nim ze­mlja­ma bla­go­sta­nja, gdje je sto­pa kri­mi­na­la is­pod dva od­sto, or­ga­ni­zo­va­nost je gra­đa­na u smi­slu ta­ko­zva­nog su­sjed­skog nad­gle­da­nja. To zna­či da sva­ko od nas mo­ra iza­ći iz svog lič­nog ko­mo­di­te­ta i ako pri­mi­je­ti ne­što što je bez­bjed­no­sno in­te­re­sant­no tre­ba o to­me da oba­vi­je­sti po­li­ci­ju – na­vo­de kri­mi­no­lo­zi.D.ŽIV­KO­VIĆ

Uz­ne­mi­ru­ju­ći po­da­ci
Po­sla­nik De­mo­sa Zo­ran Mi­lja­nić ka­že da broj ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va za­bri­nja­va i da za taj po­da­tak ne­ma iz­go­vo­ra.
–To do­ka­zu­je ne­spo­sob­nost po­li­ci­je da se su­o­či sa naj­te­žim kri­vič­nim dje­li­ma, što vje­ro­vat­no uka­zu­je i na ka­drov­sko za­o­sta­ja­nje i teh­nič­ku neo­pre­mlje­nost. Če­ti­ri ne­ra­svi­je­tlje­na ubi­stva iz 2015. ve­li­ki su mi­nus i od­go­vor­ni u slu­žba­ma bez­bjed­no­sti, a tu ne mi­slim sa­mo na Upra­vu po­li­ci­je, već i na osta­le slu­žbe ko­je su uklju­če­ne u ra­svje­tlja­va­nje zlo­či­na, tre­ba­lo bi do­bro da se za­mi­sle nad svo­jim po­zi­ci­ja­ma u si­ste­mu bez­bjed­no­sti i da pod­ne­su ostav­ke uko­li­ko ni­je­su u sta­nju da se iz­bo­re s tom vr­stom pro­ble­ma. Po­red pi­ta­nja ka­drov­ske, teh­nič­ke i struč­ne ospo­so­blje­no­sti, tu je i pi­ta­nje da li po­sto­ji vo­lja da se u svim slu­ča­je­vi­ma do­đe do ubi­ca. Sve to ba­ca ve­li­ku sum­nju i na bu­du­ći rad u si­ste­mu bez­bjed­no­sti, pa ne mo­že­mo bi­ti op­ti­mi­sti da će do­ći do kva­li­tet­nih po­ma­ka u tim is­tra­ga­ma. Ako sta­nje u bez­bjed­no­snom sek­to­ru osta­ne ova­ko, vje­ro­vat­ni­je je da će se ta­kvi slu­ča­je­vi po­no­vi­ti – za­klju­čio je Mi­lja­nić.

Mučili pa zadavili učiteljicu
Stanovnici sela Ares-Miliska, u blizini crnogorsko-albanske granice, Albert Prenga (16), Adrijan Pjetri (27) i Armando Pjetri (17) uhapšeni su zbog sumnje da su u septembru ubili penzionerku Stanu Božović u Ulcinju.
Iz okružnog tužilaštva u Skadru saopšteno je da su dobili dokumentaciju iz Crne Gore, nalaze DNK i rezultate drugih vještačenja koji su ukazali na počinioce tog krivičnog djela. 
Tokom saslušanja u policiji osumnjičeni su branili ćutanjem. Albanska policija uhapsila je tri mladića za koje se sumnja da su 14. septembra u Ulcinju ubili Stanu Božović. Među uhapšenima su dva maloljetna lica i jedan dvadesetsedmogodišnjak. Slobode su lišeni Albert Prenga (16), Adrijan Pjetri (27) i Armando Pjetri (17), stanovnici sela Ares-Miliska, u blizini crnogorsko-albanske granice, potvrđeno je Danu iz skadarske policije. 
Njih policija sumnjiči da su iz koristoljublja zvjerski i na mučki način ubili Ulcinjanku Stanu Božović.