Pre­su­da Du­šku Ša­ri­ću i Jo­vi­ci Lon­ča­ru sa­mo je još jed­na u ni­zu pre­su­da u naj­te­žim pred­me­ti­ma ko­je su od­lu­kom Ape­la­ci­o­nog su­da vra­će­ne na po­nov­no su­đe­nje. U po­sled­njih de­set go­di­na go­to­vo da ne­ma slu­ča­ja u ko­jem pre­su­da Vi­šeg su­da ni­je obo­re­na ma­kar dva pu­ta, a pred­met vra­ćan na po­nov­no od­lu­či­va­nje. Pre­su­de su re­dom pa­da­le u slu­ča­ju ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća, ubi­stva po­li­cij­skog in­spek­to­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća i u pred­me­ti­ma za rat­ne zlo­či­ne „De­por­ta­ci­je”, „Ka­lu­đer­ski Laz” i „Mo­rinj”. Ta­ko­đe, na po­nov­no su­đe­nje vra­ćen je i pred­met „Za­va­la”, a po­me­nu­ti po­stup­ci, od ko­jih ne­ki tra­ju i vi­še od de­ce­ni­je, još ni­je­su do­bi­li pra­vo­sna­žnu od­lu­ku. Za­ni­mlji­vo je da ni­je­dan su­di­ja i tu­ži­lac u tim pred­me­ti­ma ni­je od­go­va­rao, ni di­sci­plin­ski ni kri­vič­no, zbog pro­pu­sta ko­ji su do­ve­li do uki­da­nja pre­su­da.
Prav­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Bo­ris Ma­rić ka­že da cr­no­gor­sko pra­vo­su­đe kon­ti­nu­i­ra­no po­ku­ša­va da se sa­kri­je iza vr­lo sum­nji­ve sta­ti­sti­ke iako je ne­do­sta­tak mjer­lji­vih re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou i or­ga­ni­zo­va­nog kr­mi­na­la vi­še ne­go oči­gle­dan.
–Za­i­sta je za­bri­nja­va­ju­će uki­da­nje pre­su­da za naj­te­ža kri­vič­na di­je­la, gdje je ova ve­za­na za slu­čaj Ša­rić sa­mo jed­na u ni­zu. Ov­dje mo­že­mo kon­sta­to­va­ti svo­je­vr­snu op­struk­ci­ju bor­be pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Ša­lje se lo­ša po­ru­ka cr­no­gor­skoj jav­no­sti, ko­ja kao ta­kva ne uli­va ni­ma­lo op­ti­mi­zma da će­mo kao dru­štvo br­že na­pre­do­va­ti ka us­po­sta­vlja­nju vla­da­vi­ne pra­va. To, na­rav­no, podrazumijeva da­lja ka­šnje­nja u ključ­nim po­gla­vlji­ma pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa sa EU, 23 i 24. Tre­ba br­zo uči­ni­ti ne­što za su­štin­sko una­pre­đi­va­nje ka­pa­ci­te­ta or­ga­na go­nje­nja i pra­vo­sud­nog si­ste­ma, što pri­je sve­ga zna­či one­mo­gu­ća­va­nje ne­pri­mje­re­nog po­li­tič­kog uti­ca­ja na dr­žav­ne or­ga­ne, gdje se na­la­zi pri­mar­na koč­ni­ca za su­štin­ske re­for­me i ostva­ri­va­nje re­zul­ta­ta u bor­bi pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la – sma­tra Ma­rić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, od­go­vor­nost za ovo­li­ki broj uki­nu­tih pre­su­da u slu­ča­je­vi­ma od pri­mar­nog dru­štve­nog zna­ča­ja pr­ven­stve­no sno­se Dr­žav­no tu­ži­la­štvo i su­do­vi u Cr­noj Go­ri.
–Mo­gli bi­smo kon­sta­to­va­ti da je to je­dan vid po­di­je­lje­ne od­go­vor­no­sti: op­tu­žni­ce sa­dr­že broj­ne ne­do­re­če­no­sti, a su­do­vi do­zvo­lja­va­ju da ti po­stup­ci ne­pri­mje­re­no du­go tra­ju, uz če­ste i ne­shva­tlji­ve pro­ce­sne pro­pu­ste, lin­gvi­stič­ke gre­ške, po­gre­šnu pri­mje­nu za­kon­skih nor­mi... Ova­ko us­po­sta­vlje­na ne­ga­tiv­na prak­sa, bez even­tu­al­nog utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti pri­pad­ni­ka MUP-a, tu­ži­la­ca i su­di­ja ko­ji su ra­di­li na tim slu­ča­je­vi­ma, vo­di nas kao dru­štvo u op­štu op­struk­ci­ju bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i stva­ra­nje op­šteg ne­ga­tiv­nog uti­ska o mo­guć­no­sti­ma te bor­be – is­ti­če Ma­rić.
On na­gla­ša­va da se ko­nač­no mo­ra sta­vi­ti u funk­ci­ju si­stem od­go­vor­no­sti u pra­vo­su­đu, i to ka­ko di­sci­plin­ske, ta­ko i even­tu­al­ne kri­vič­no­prav­ne.
–Osim što ima­ju vr­lo mr­ša­vu prak­su utvr­đi­va­nja di­sci­plin­ske od­go­vor­no­sti, Sud­ski sa­vjet i Tu­ži­lač­ki sa­vjet us­po­sta­vi­li su u po­e­led­njoj de­ce­ni­ji i ne­ga­tiv­nu prak­su „su­ge­ri­sa­nja” da se pod­ne­se ostav­ka na su­dij­sku i, rje­đe, tu­ži­lač­ku funk­ci­ju u slu­ča­je­vi­ma po­sto­ja­nja osno­va za po­kre­ta­nje po­stup­ka utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti, što je „sve stra­ne” oslo­ba­đa­lo oba­ve­ze mo­gu­ćeg otva­ra­nja „ne­pri­jat­nog” po­stup­ka. Bez si­ste­ma od­go­vor­no­sti i oslo­ba­đa­nja pra­vo­su­đa od ne­pri­mje­re­nog po­li­tič­kog uti­ca­ja, re­for­me no­se­ćeg dr­žav­nog si­ste­ma za vla­da­vi­nu pra­va je ne­mo­gu­ća – za­klju­čio je Ma­rić.
Iz Gra­đan­ske ali­jan­se na­vo­de da se po­vje­re­nje u sud­stvo gra­di go­di­na­ma, a uru­ša­va upra­vo u ova­kvim pred­me­ti­ma.
–Ja ne bih ula­zio u po­je­di­nač­ne raz­lo­ge zbog ko­jeg su te pre­su­de uki­nu­te, ali za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da u po­je­di­nim pred­me­ti­ma pre­su­da ni­je do­ni­je­ta ni po­sli­je jed­ne de­ce­ni­je. Ova ping-pong si­tu­a­ci­ja pre­su­đi­va­nja pa uki­da­nja pre­su­da pred vi­šim su­do­vi­ma kao da po­sta­je obra­zac u naj­zna­čaj­ni­jim pred­me­ti­ma. Am­bi­jent oče­ki­va­nja jav­nog mnje­nja je ne­što s čim se sud­ska vlast mo­ra iz­bo­ri­ti sa­ma i sva­ki su­di­ja po­je­di­nač­no, a zna­nje i po­stu­pa­nje po za­ko­nu naj­bo­lja su za­šti­ta sva­kog su­di­je – ka­že Zo­ran Vu­ji­čić iz GA.
Na ovaj na­čin, do­da­je on, sud­ska vlast ša­lje lo­šu sli­ku o svo­joj po­u­zda­no­sti i kon­zi­stent­no­sti.
–Ta­ko­đe, na taj na­čin po­ru­ču­je­mo da ni­smo sta­bil­na prav­na dr­ža­va. Iako je naj­ve­ći fo­kus na kri­vič­nim pred­me­ti­ma jer su tu jav­nost i me­di­ji naj­vi­še za­in­te­re­so­va­ni, tre­ba uka­za­ti da je pro­blem ne­u­jed­na­če­no­sti sud­ske prak­se još vi­še iz­ra­žen u par­nič­nim pred­me­ti­ma. Sud­ska vlast mo­ra od­luč­no da sta­ne na put toj lo­šoj prak­si jer ona stva­ra mr­lju ko­ja pre­kri­va sve po­zi­tiv­no što ova gra­na vla­sti po­sled­njih go­di­na gra­di – na­gla­ša­va Vu­ji­čić.
D.ŽIV­KO­VIĆ


Pra­ve gre­ške a na­pre­du­ju

Di­rek­tor­ka pro­gra­ma Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić sma­tra da cr­no­gor­sko pra­vo­su­đe uki­da­njem pre­su­da ša­lje po­ru­ku da po­sto­ji ozbi­ljan pro­blem u si­ste­mu ko­ji bi mo­rao mno­go efi­ka­sni­je i uspje­šni­je da ka­žnja­va od­go­vor­ne za ne­spor­na kri­vič­na dje­la.
–Ko je od­go­vo­ran za sve to mo­ra­la bi da po­ka­že ozbilj­na ana­li­za, ka­kvu smo tra­ži­li i mi i dru­gi, i ka­kvu i da­lje oče­ku­je­mo od nad­le­žnih iz vr­ha pra­vo­su­đa ili iz Mi­ni­star­stva prav­de. Ni­je jed­no­stav­no re­ći ni­ži su­do­vi jer su i me­đu­na­rod­ni eks­per­ti, kao i mi, uka­za­li na to da su i vi­ši i naj­vi­ši su­do­vi gri­je­ši­li u pri­mje­ni pra­va u ana­li­zi­ra­nim su­đe­nji­ma za rat­ne zlo­či­ne – is­ti­če Gor­janc Pre­le­vić.
Ona vje­ru­je da bi bi­lo ka­kav vid objek­tiv­no utvr­đe­ne od­go­vor­no­sti, uz pra­te­će sank­ci­je, do­pri­nio us­po­sta­vlja­nju po­vje­re­nja u sud­stvo i vla­da­vi­nu pra­va.
–Me­đu­tim, do sa­da su u ka­ri­je­ri na­pre­do­va­le i su­di­je ko­je su či­ni­le po­čet­nič­ke gre­ške – uka­zu­je Gor­janc Pre­le­vić.


Slu­ča­je­vi Du­ška Jo­va­no­vi­ća i Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća

Op­tu­že­ni Da­mir Man­dić, ko­me se su­di za sa­i­zvr­ši­la­štvo u ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća, od­lu­kom ta­da­šnjeg su­di­je Vi­šeg su­da Ra­do­va­na Man­di­ća oslo­bo­đen je kri­vi­ce. Ta pre­su­da je uki­nu­ta i pred­met je vra­ćen na po­nov­no od­lu­či­va­nje, a Man­dić je do­bio 30 go­di­na ro­bi­je. Me­đu­tim, Man­di­ću se po­no­vo su­di jer je Ustav­ni sud uki­nuo pre­su­de Vr­hov­nog su­da i Ape­la­ci­o­nog su­da.
Dvi­je pre­su­de iz­re­če­ne to­kom du­go­go­di­šnjeg pro­ce­sa za ubi­stvo Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća pa­le su zbog gru­bih teh­nič­kih gre­ša­ka, a on­da su „pa­le“ i su­di­je ko­je su vo­di­le pro­ces; La­zar Ako­vić je pre­šao u advo­ka­te, a Slav­ka Vuk­če­vić u no­ta­re. Sa­ša Bo­re­ta, Lju­bo Bi­go­vić, Mi­lan Šće­kić i Lju­bo Vu­ja­di­no­vić osu­đe­ni su pre­su­dom Ape­la­ci­o­nog su­da na po 30 go­di­na za­tvo­ra za ubi­stvo po­li­cij­skog in­spek­to­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Ape­la­ci­o­ni sud je ta­ko po­tvr­dio ra­ni­ju pre­su­du Vi­šeg su­da. Alan Ko­žar osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­se­ci, ko­je je već od­le­žao.