Po­li­ca­jac Du­šan To­mo­vić, ko­jem se su­di zbog smr­ti ko­mu­nal­nog re­da­ra Mi­lo­ra­da Vu­ko­vi­ća iz Ko­to­ra, na ju­če­ra­šnjem su­đe­nju je ne­gi­rao ono što mu se op­tu­žni­com sta­vlja na te­ret. To­mo­vić je ju­če pred su­di­jom Mo­mir­kom Te­šić is­pri­čao da se kri­tič­ne ve­če­ri vra­ćao iz Sta­rog gra­da sa dje­voj­kom Ni­ko­li­nom Sa­vić i da su na glav­nim vra­ti­ma gra­da na nje­ga na­sr­nu­la dva li­ca u ci­vi­lu.
– Sta­ri­je li­ce upu­ći­va­lo mi je uvre­dlji­ve ri­je­či na­kon če­ga me je no­gom uda­ri­lo u cje­va­ni­cu, zbog če­ga sam se iz­ma­kao. Na­kon to­ga je po­ku­ša­lo ne­kom šip­kom da mi za­da uda­rac, zbog če­ga sam po­di­gao ru­ku. Mla­đa oso­ba, ko­ja je bi­la u ka­pu­tu, od­gur­nu­la me je – na­veo je To­mo­vić. Tvr­di da je ta­da iz­va­dio slu­žbe­nu le­gi­ti­ma­ci­ju i po­zvao po­li­ci­ju. Us­tvr­dio je da na­pa­da­če ni­je po­zna­vao, ali i da kri­tič­ne pri­li­ke ni­ko­me ni­je za­dao uda­rac. Ubr­zo je, ka­ko je na­veo, na li­ce mje­sta do­šla po­li­ci­ja, i to nje­go­ve ko­le­ge Slo­bo­dan Vu­la­no­vić i Sr­đan Ra­de­vić, ko­ji­ma je re­kao da ne že­li pod­no­si­ti pri­ja­vu i sa dje­voj­kom je na­pu­stio li­ce mje­sta.
Kon­sta­tu­ju­ći da u za­pi­sni­ku kod tu­ži­o­ca ni­je po­mi­njao da je sa njim bi­la dje­voj­ka, su­di­ja Te­šić ga je upi­ta­la da li je dje­voj­ka sve vri­je­me bi­la sa njim. On je od­go­vo­rio da ni­je bi­la sve vri­je­me. To­mo­vić je us­tvr­dio da mu se po­koj­ni Vu­ko­vić i Ni­ko­la Mr­šu­lja, ko­ji je kri­tič­ne ve­če­ri bio s njim u smje­ni, ni­je­su pred­sta­vi­li kao ko­mu­nal­ni po­li­caj­ci, te da ih ra­ni­je ni­je po­zna­vao. Ne­gi­rao je da je kri­tič­ne pri­li­ke kod se­be imao pi­štolj. Na pi­ta­nje pu­no­moć­ni­ka po­ro­di­ce Vu­ko­vić, advo­ka­ta Alek­san­dra Ba­kra­ča, ni­je mo­gao da se iz­ja­sni ko­li­ko če­sto je kao po­li­ca­jac vr­šio slu­žbe­ne rad­nje is­pred Sta­rog gra­da u Ko­to­ru, ali ni da obra­zlo­ži za­što je pred tu­ži­o­cem iz­ja­vio da se Vu­ko­vi­ću i Mr­šu­lji u pro­la­zu obra­tio sa: „Zdra­vo, mom­ci“, s ob­zi­rom da je pred su­dom ka­zao da im se obra­tio sa: „Do­bro ve­če“.
– Čuo sam da je ne­ko re­kao da mi je oca od­gur­nuo i uda­rio po­li­ca­jac u ci­vi­lu i da je na nje­ga va­dio pi­štolj – re­kao je Du­šan Vu­ko­vić, pred­stav­nik ošte­će­ne po­ro­di­ce ko­ji ni­je mo­gao da se sje­ti da li je To­mo­vić bio na li­cu mje­sta, jer ga je pr­vi put vi­dio u sud­ni­ci na pro­šlom ro­či­štu.
– Ne­ko od pri­sut­nih lju­di re­kao mi je re­kao da je on po­bje­gao sa li­ca mje­sta i da je ušao u cr­ve­ni „golf” ko­ji je bio par­ki­ran na auto­bu­skom sta­ja­li­štu van par­kin­ga. B.M.


Po­li­ca­jac tra­žio ob­ra­čun

Ni­ko­la Mr­šu­lja je is­pri­čao da su se ko­le­ga Vu­ko­vić i on oko 1 po­sli­je po­no­ći od ja­kog vje­tra sa­kri­li sa unu­tra­šnje stra­ne Sta­rog gra­da. Na­veo je da su ta­da na­i­šli dje­voj­ka i mu­ška­rac, za ko­jeg se is­po­sta­vi­lo da je To­mo­vić. Tvr­di da im je ona na­zva­la do­bro ve­če, ru­ko­va­la se s nji­ma i pro­šla.
– Za­tim se vra­ti­la i po­če­la da pri­ča ne­što o ne­pro­pi­snom par­ki­ra­nju. Ni­sam pro­go­va­rao jer sam mi­slio da se po­zna­je sa Ra­de­tom. Jed­no kri­lo grad­skih vra­ta je bi­lo za­tvo­re­no. To­mo­vić je kre­nuo pre­ma iz­la­zu, a Ra­de mu je uz osmi­jeh re­kao: „Lju­di smo gri­je­ši­mo, sre­di­će­mo to”. Po­če­la je žuč­ni­ja ras­pra­va. On je po­ten­ci­rao i vi­dio sam da že­li ne­ki ob­ra­čun. Na­i­šla je gru­pa mla­di­ća i re­kla „Zna­te li ko je on“. Po­zvao sam po­li­ci­ju u 1 sat i 2 mi­nu­ta i pri­ja­vio da nas je ne­po­zna­ta na­pa­la na slu­žbe­noj du­žno­sti i da tra­ži­mo asi­sten­ci­ju – re­kao je on ju­če u sud­ni­ci, do­da­ju­ći da je To­mo­vić Vu­ko­vi­ća po­zi­vao na fi­zič­ki ob­ra­čun i „pe­sni­com ga po­go­dio“ u li­ce. Re­kao je i da je vi­dio da je To­mo­vić u op­štem me­te­žu ko­ji je na­stao iz­va­dio pi­štolj i znač­ku, kao da će da zo­ve po­li­ci­ju.