Osuđenica Mara Aćimović bila je rodom iz Zlokučana, Sreza lužničkog, Okruga pirotskog. U doba učinjenog zločina imala je 35 godina.
„Ko bi rekao da je i Mara sposobna za nešto. Pogledajte je kako je smerna – prava kaluđerica!
Bilo joj je desetak godina kada ju je mati preudajom dovela u Gorčince. U kući očuha bila je skoro bez ikakvog nadzora. To je bio jedan od glavnih uzroka te je ona počela da tone u greh. Greh za grehom i ona se najzad uvali u glib razvrata, ali razvrata skopčanog sa interesom. Razvrat Marin nije mogao ostati bez posledica. Posle izvesnog vremena ona donese na svet jedno muško dete. U redu njezinih ljubaznika dolazio je i Stanoje Đorđević, kolar, koji je spadao u red imućnijih seljaka. On je bio dosta u godinama, međutim, samac i bez igde ikoga svoga. Kako su odnosi Stanojevi sa Marom bili dosta javni, to ona odmah izjavi da je dete Stanojevo. Stanoje se ovome nimalo nije protivio. Naprotiv, odmah je dete priznao za svoje. I odmah za ovim namisli da se venča sa Marom. Mara pristane, ali kako je ona već vladala Stanojem, nagovori ga da prvo njoj i detetu ustupi izvestan deo imanja u svojinu. Naivni Stanoje pristane na ovo i prepiše Mari i detetu skoro polovinu imanja svoga.
Kad se Mara videla gospodarem priličnog imanja, ona za nameru Stanojevu više nije htela ni da čuje. Nu, opet zato, ona je našla načina da ovo tako lepim učini da se Stanoje ne samo nije žestio sa ovog koraka Marinog već je naprotiv došao do uverenja da Mara ima pravo i da će najbolje biti da se ona za drugoga uda.
I tako i bi. Nije prošlo ni pola godine i Mara postane ženom Dimitrija Aćimovića, dosta siromašnog, ali vrednog mladića. Odnose svoje sa Stanojem Mara nije prekidala. I posle udaje ona je s njime produžila bludni život.
Za priličan niz godina Dimitrije je živeo u obmani. Ovome je najviše doprinosilo to što je on svake godine išao od kuće u „pečalbu“, i tako po nekoliko meseci.
Tako isto i godine 1895. još s proleća beše otišao u „pečalbu“. Posao mu nije išao najbolje i on se vrati kući mnogo ranije (13. septembra) no što je to obično činio. Kući je stigao dockan u noć. Slučaj je hteo da Stanoje baš te noći zanoći kod Mare iako je to vrlo retko činio. Kad je Dimitrije ovo video, njemu se sve okrete oko glave. Ni reč nije umeo da proslovi, samo što je, valjajući očima od Mare do Stanoja, i obratno, tupo gledao u oboje. Stanoje nije hteo da propusti ovu priliku, te sasvim mirno izađe iz kuće. Tek kad je Stanoje otišao, Dimitrije dođe k sebi, pa izleti iz sobe i jurne za njim. Ali je bilo već sve dockan, Stanoje je već bio u svojoj kući i zaključao se. Neko je vreme besno lupao u vrata, pa kad vide da ne može ništa, on se onda u trku vrati kući da se na Mari iskali. Ali i na svojoj kući našao je vrata zabravljena. Čim je Dimitrije pojurio za Stanojem, odmah je i Mara za njim izašla jer ne smede da dočeka povratak muževljev. Spolja zabravi vrata, pa se zatim uvuče u drvljanik i reši da tu i zoru dočeka, a sutra šta joj bog dâ. Dimitrije je dugo lupao u vrata vičući i psujući na sav glas. Ali kad uvide da mu je to sve zaludu, on se reši da
izvali vrata, pa pođe drvljaniku da uzme drvo. Kad Mara ovo spazi, ona pretrnu i pola je nestade. Ali Dimitrije ne dođe do drvljanika.
– A što bi ja moja vrata kvario – reče. – Sutra će oni biti moji! – pa škripnu zubima.
Za ovim se Dimitrije uputi pod šupu, tamo leže, pa za malo i zahrka.
Sve je ovo Mara gledala iz drvljanika. Kad je držala da je Dimitrije zaspao, ona polako ostavi svoje mesto.
– Pre ćeš ti biti naš, nego mi tvoji – procedi kroz zube i nestade je u mraku. Stanoje još ne beše zaspao kad je Mara lupnula na njegov prozor.
– Ko je to? – viknu Stanoje.
– Ja, Mara.
– Ti, Maro!
– Ja.
– A šta je to boga ti?
– Otvori vrata, kazaću ti.
Stanoje se diže i otvori.
Kad je Mara ušla unutra, ona odmah sede. Poćuta malo, pa onda ispriča sve Stanoju.
– Pa dobro, pa šta ti sad misliš?
– Ja mislim da ga ubijemo. Bolje mi njega nego on nas.
– Kako veliš?
– Ja mislim da sam jasno kazala.
– Hm! – zamisli se Stanoje. – Ne znam kako da ti kažem.
– Nemaš tu šta da mi kažeš! – durnu se Mara. – On ne sme ovu noć da preživi jer ako to bude, biće mi crn život doveka”.NASTAVIĆE SE