-Pi­še: Ve­se­lin La­za­re­vić

Svo­ju pr­vu gru­pu „The Box Tops“ Aleks Čil­ton je osno­vao 1967. go­di­ne. To­kom na­red­nih tri, ko­li­ko je gru­pa po­sto­ja­la, sni­mi­li su de­se­tak sin­glo­va. Naj­u­spje­šni­ji je bio „The Let­ter“, ko­ji se pet ne­dje­lja za­dr­žao na pr­vom mje­stu Top-li­ste ame­rič­kih sin­glo­va.
Ne­ko­li­ko čla­no­va je za­mi­je­nje­no, da bi iz­bje­gli mo­bi­li­za­ci­ju za rat u Vi­jet­na­mu, i gru­pa je na­sta­vi­la sa ra­dom. Sni­mi­la je ne­ko­li­ko ma­nje uspje­šnih sin­glo­va i pre­sta­la s ra­dom 1970. go­di­ne.
Ubr­zo, ka­ko pi­še Vla­di­mir Skor­ča­jić, po ko­me je dje­li­mič­no ra­đen ovaj felj­ton, Čil­ton sre­će svog dru­ga iz sred­njo­škol­skih da­na Kri­sa Be­la, vir­to­u­za na gi­ta­ri. Čil­ton mu pred­la­že da za­jed­no kre­nu za Nju­jork kao folk duo. Me­đu­tim, Be­lu se to ni­je do­pa­lo, pa je Čil­ton sam pro­veo ne­ko­li­ko mje­se­ci svi­ra­ju­ći so­lo po po­pu­lar­nim klu­bo­vi­ma.
Uvi­djev­ši da sa fol­kom „ni­je u do­brim od­no­si­ma“ vra­ća se u Mem­fis i 1971. go­di­ne po­sta­je no­vi član gru­pe „Ice­wa­ter“, u ko­ju su, po­red Čil­to­na i Be­la, ko­ji su bi­li pje­va­či, gi­ta­ri­sti i tek­sto­pi­sci, još či­ni­li bub­njar Džo­di Sti­vens i ba­si­sta En­di Ha­mel.
Na­kon Čil­to­no­vog do­la­ska, gru­pa mi­je­nja ime u „Big star“, što je bi­lo ime lan­ca sa­mo­po­slu­ga is­pred ko­jih su sva če­tvo­ri­ca re­dov­no „vi­si­la“ uz bo­cu pi­va ili so­ka od bo­rov­ni­ce.
„Re­kord“, de­bi al­bum, gru­pa sni­ma u ču­ve­nom mem­fi­skom stu­di­ju „Ar­dent“, u ko­ji su, u to vri­je­me, sni­ma­la i ta­kva ime­na kao što su B. B. King, Bob Di­lan, „Led Ce­pe­lin“, „ZZ Top“, „Al­man Bra­ders“...
Svi ele­men­ti neo­p­hod­ni da bi se je­dan pop al­bum na­zvao do­brim, bi­li su pri­sut­ni: me­lo­dič­ni re­fren u pje­smi „When My Baby`s Be­si­de Me“, vr­lo la­ko pam­tlji­vi uvo­di kao u kult­noj pje­smi The Bal­lad of El Go­o­do“, ne­pren­ten­ci­o­zne so­lo di­o­ni­ce iz pje­sme „In the Stre­et“, is­kre­ni tek­sto­vi kao iz ba­la­de „Thir­teen“.
Na­rav­no, sa iz­u­zet­kom jed­ne, sve pje­sme pot­pi­sa­li su Bel i Čil­ton, ko­ji će u isto­ri­ji pop-mu­zi­ke bi­ti za­pam­će­ni kao je­dan od naj­kre­a­tiv­ni­jih du­e­ta, po­put Le­no­na i Mek­Kart­ni­ja (Bitlsi). I na­kon če­tr­de­se­tak go­di­na od sni­ma­nja, on i da­lje zvu­či svje­ži­je od mno­gih da­na­šnjih pop-kom­po­zi­ci­ja.
Plo­ča „Ra­dio grad“, ob­ja­vlje­na je 1974. go­di­ne. Za raz­li­ku od pr­vog, „Re­kor­da“ zvuk je si­ro­vi­ji, ne­što bli­ži ta­da­šnjem ro­ku. Ali, i da­lje su pri­sut­ne pop pje­sme, od ko­jih iz­dva­ja­mo „Sep­tem­ber Girls“ ko­ju mu­zič­ki kri­ti­ča­ri da­nas sma­tra­ju jed­nom od naj­ve­ćih hit-pje­sa­ma ove gru­pe.
Ka­ko to obič­no bi­va, mi­šlje­nje kri­ti­ke i pu­bli­ke se ni­je po­du­da­rao. Al­bum je pro­dat u sve­ga 5.000 pri­mje­ra­ka. Raz­o­ča­ra­ni Ha­mel na­pu­šta gru­pu 1975. go­di­ne, a Čil­ton i Džo­di Sti­vens na­la­ze za­mje­nu u Džo­nu Lajt­me­nu. Na­kon krat­ko­traj­ne tur­ne­je, Čil­ton i Sti­vens se vra­ća­ju u Mem­fis, gdje po­či­nju rad na tre­ćem al­bu­mu „Si­ster Lo­vers“, jer su se njih dvo­ji­ca, u to vri­je­me, za­ba­vlja­li sa se­stra­ma bli­zna­ki­nja­ma Li­zom i Ho­li­dej Ol­dridž.
Čel­ton tih go­di­na po­či­nje da bu­de de­pre­si­van i sklon al­ko­ho­lu. Da stvar bu­de još go­ra, dis­ko­graf­ska ku­ća „Staks“ upra­vo je te go­di­ne ban­kro­ti­ra­la, osta­vlja­ju­ći gru­pu „Big star“ bez iz­da­va­ča, ko­ja zva­nič­no pre­sta­je sa ra­dom 1975. go­di­ne.
Iako tre­ći al­bum ni­ka­da ni­je bio pot­pu­no za­vr­šen, ipak se po­ja­vio 1978. go­di­ne. Te go­di­ne ga je, pod na­zi­vom „Third/Si­ster Lo­vers“, ob­ja­vi­la ku­ća „PBC“. Bio je mno­go mrač­ni­ji ne­go pret­hod­na dva, ali se ipak sma­tra kru­nom pop ka­ri­je­re gru­pe „Big star“.
Iste go­di­ne, ne­po­sred­no po ob­ja­vlji­va­nju al­bu­ma Kris Bel gi­ne u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći. Da­kle, ti­me je sta­vlje­na tač­ka na pri­če da će se mo­žda gru­pa ne­kad oku­pi­ti. Pods­hum­no je 1992. go­di­ne ob­ja­vljen je­di­ni nje­gov so­lo pro­je­kat na­zvan „I am the Co­smos“, za ko­ji ka­žu da je bo­lji od svih Čil­to­no­vih so­lo plo­ča.
Po­čet­kom de­ve­de­se­tih, Čil­ton i Sti­vens, za­jed­no s Džo­nom Auerom i Ke­nom Spring­fe­lo­u­om kre­ću na tur­ne­ju pod sta­rim ime­nom „Big Star“. Ista po­sta­va iz­da­la je al­bum „In Spa­ce“ 2005. go­di­ne, ali sem ne­ko­li­ko pro­sječ­nih pje­sa­ma ni­šta ni­je pod­sje­ća­lo na „Big star“ iz pro­šlo­sti.
In­te­re­sant­no je na­po­me­nu­ti da je Aleks Čil­ton po­sje­tio Be­o­grad 2006. go­di­ne. U Do­mu omla­di­ne odr­žao je kon­cert sa De­ja­nom Ni­ko­li­ćem i Vla­di­mi­rom Nov­či­ćem. Kon­cert je sa­dr­žao ri­tam i bluz stan­dar­de, ko­ji­ma je Čil­ton bio sklon u po­znom di­je­lu nje­go­ve ka­ri­je­re, bi­lo je i ne­ko­li­ko kla­si­ka „Big sta­ra“, a sam kon­cert obi­lje­ži­la je le­gen­dar­na „Thir­teen“, ko­ju je Aleks Čil­ton sam od­svi­rao na aku­stič­noj gi­ta­ri.
Pri­ča o „Big Star“ gru­pi sa­mo je jed­na u ni­zu o umjet­ni­ci­ma ko­ji ni­je­su bi­li shva­će­ni u svo­je vri­je­me. Ali je či­nje­ni­ca da nji­ho­vu mu­zi­ku sva­ko­dnev­no ot­kri­va­ju ge­ne­ra­ci­je i ge­ne­ra­ci­je ti­nej­dže­ra...
(Na­sta­vi­će se)