- Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio: Vo­jin PE­RU­NI­ČIĆ

9. av­gu­sta te 1732. go­di­ne, uka­zom Nje­nog car­skog ve­li­čan­stva i na­red­bom Sve­tog Pra­vi­telj­stvu­ju­šćeg Si­no­da je na­re­đe­no da se po­me­nu­tom uči­te­lju Su­vo­ro­vu pri­pa­da­ju­ća pla­ta is­pla­ti, ko­ju mu je od­re­dio vi­so­ko­slav­ni i vječ­no do­stoj­ni sje­ća­nja Pe­tar Pr­vi, sve­ru­ski car i sa­mo­dr­žac još 5. fe­bru­a­ra 1724. go­di­ne i uka­zom na­re­dio da se is­pla­ću­je po 300 ru­ba­lja go­di­šnje. Za­to sa­da za pro­šlu 1731. i za ovu 1732. go­di­nu upla­ti­ti po 300 ru­ba­lja, ukup­no 600 ru­ba­lja, iz Dr­žav­ne bla­gaj­ne i upla­tu iz­vr­ši­ti Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va na ime Su­vo­ro­va, a iz tog Mi­ni­star­stva taj no­vac po­sla­ti mje­ni­com u Beč zva­nič­nom vi­šem dvor­skom či­nov­ni­ku i iz­van­red­nom am­ba­sa­do­ru Nje­nog car­skog ve­li­čan­stva go­spo­di­nu Lan­čin­skom na ime već po­me­nu­tog Su­vo­ro­va. A to, što on svo­jim mol­ba­ma tra­ži po­ve­ća­nje pla­te i odo­bre­nje da se vra­ti otu­da u svo­ju do­mo­vi­nu Ru­si­ju i se­lid­be­ne tro­ško­ve za po­vra­tak, da mu je no­vo­po­sta­vlje­ni mi­tro­po­lit u Sr­bi­ji ot­ka­zao po­slo­ve i da ne­će da mu pla­ća iz­dr­ža­va­nje, a ta­ko­đe na osno­vu Iz­vje­šta­ja Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va, o če­mu ih je oba­vi­je­stio go­spo­din Lan­čin­ski, Sve­ti Si­nod je raz­mo­trio Iz­vje­štaj i pred­lo­žio Pra­vi­telj­stvu­ju­šćem Se­na­tu, ako osta­ne uči­telj Su­vo­ro­vu u Sr­bi­ji, da mu se po­ve­ća za­ra­da za sto ru­ba­lja go­di­šnje. A ako se Su­vo­ro­vu do­zvo­li po­vra­tak u do­mo­vi­nu bi­će mu is­pla­će­no do dvje­sta ru­ba­lja i taj no­vac od­mah po­slat pre­ko Be­ča mje­ni­com...
12. av­gu­sta 1732. go­di­ne se­kre­tar, Mi­haj­lo Du­din
Po­sla­to 24. av­gu­sta 1732.go­di­ne“.
Dio Rat­nog iz­vje­šta­ja od 28. ju­la 1733. go­di­ne, ko­ji je po­slao iz­van­red­ni ru­ski am­ba­sa­dor na austrij­skom Dvo­ru L. Lan­čin­ski o ži­vot­nom po­lo­ža­ju ru­skog uči­te­lja M. Su­vo­ro­va u Srp­skim ze­mlja­ma.
„Sa po­što­va­njem i od­go­vor­no­šću Vas oba­vje­šta­vam o uka­zu Va­šeg car­skog ve­li­čan­stva, ko­ji mi je po­sla­lo Mi­ni­star­stvo ino­stra­nih po­slo­va, a ko­ji se od­no­si na biv­šeg uči­te­lja u Sr­bi­ji, si­nod­nog pre­vo­di­o­ca Mak­si­ma Su­vo­ro­va. Ja sam mu pre­dao 600 ru­ba­lja, ko­je ste mu po­sla­li pre­ko me­ne, ko­je su od­re­đe­ne za pla­tu za pro­šle dvi­je go­di­ne i pro­či­tao sam ukaz iz tog vre­me­na, ako se on vra­ti u Ru­si­ju da mu je od­re­đe­no 100 ru­ba­lja za se­lid­be­ne tro­ško­ve, ta­ko bi on mo­rao da po­zaj­mi no­vac zbog krat­kog vre­me­na, ko­ji bi mu bio is­pla­ćen po do­la­sku u Sankt Pe­ter­burg. On se to­me pro­ti­vio, ali je bio po­ko­ran vi­so­kom uka­zu i po­vi­no­vao mu se, ali je že­lio da pro­mi­je­ni svoj si­ro­ma­šni ži­vot, no ko će nje­mu da­ti no­vac na za­jam. Već pu­ne dvi­je go­di­ne ži­vi u pot­pu­nom si­ro­ma­štvu i ni­ko­ga ne po­zna­je ko bi mu po­mo­gao i po­zaj­mio po­treb­ni no­vac, a on za pu­to­va­nje do Ru­si­je sa že­nom i dje­te­tom ne mo­že da na­đe no­vac na za­jam.
Iako je do­bio pla­tu za 1731. i 1732. go­di­nu od Va­šeg car­skog ve­li­čan­stva, ja mo­gu po­svje­do­či­ti da je on taj no­vac vra­tio jed­nom se­ge­din­skom mje­šta­ni­nu kao dug, a to je za­du­žio još dok je bio u Sr­bi­ji i mo­rao je da vra­ti taj no­vac. Sa­mo uz mo­ju po­moć i od tog po­zajm­lje­nog nov­ca on je iz­dr­ža­vao se­be i svo­ju po­ro­di­cu.
...Po­sli­je mi­tro­po­li­to­vog ot­ka­za iz slu­žbe i us­kra­ći­va­nja tro­ško­va za iz­dr­ža­va­nje, Su­vo­rov je pro­veo oko pet mje­se­ci u Be­ču, o če­mu je on vi­še pu­ta oba­vje­šta­vao Sve­ti Si­nod. Po­sli­je na­pu­šta­nja Sr­bi­je, ov­dje je ži­vio u ne­ma­šti­ni i tu­zi, za­to što su ga iz­bje­ga­va­li, ne sa­mo srp­ski ar­hi­je­re­ji i sve­šte­ni­ci, već i svje­tov­ni Sr­bi, po­seb­no u cr­kvi, iako su po­ne­kad sa njim raz­go­va­ra­li taj­no, jer su se pla­ši­li mi­tro­po­li­to­vog gnje­va. Kad je taj mi­tro­po­lit zdrav­stve­no po­čeo da sla­bi, on­da je Pe­tro­va­ra­din­ski epi­skop Vi­sa­ri­on po­čeo pre­pi­sku sa njim o zdra­vlju, a za­tim, vje­ro­vat­no, zbog tog što se mi­tro­po­li­to­va bo­lest po­ka­za­la bez­o­pa­snom, po­me­nu­ti Pe­tro­va­ra­din­ski epi­skop je pi­sao Su­vo­ro­vu 19. i 24. ju­la pro­šle go­di­ne, tra­že­ći od nje­ga da on do­đe u Bu­dim 15. ju­la ove go­di­ne za ra­čun knji­ga, ko­je je mi­tro­po­lit bio obe­ćao da ku­pi, ali ni­je­su pla­će­ne. Uz to se Vi­sa­ri­on iz­ja­snio da bi že­lio, kao i ne­ki ar­hi­je­re­ji, da Su­vo­rov osta­ne za uči­te­lja u Sr­bi­ji kao i ra­ni­je, iako to mi­tro­po­lit ni­je že­lio i ta pi­sma mi je Su­vo­rov po­ka­zao. Za­to je epi­skop Vi­sa­ri­on po­slao pi­smo Su­vo­ro­vu 12. ju­la ove go­di­ne i oba­vi­je­stio ga da se u nje­go­voj epar­hi­ji ne­što do­go­di­lo, pa pret­hod­no od­re­đe­ni da­tum za nje­gov do­la­zak u Bu­dim se od­la­že i tra­ži od nje­ga da do­đe u Pe­tro­va­ra­din što pri­je mo­že (bez od­re­đi­va­nja da­tu­ma) i ta­mo će mu bi­ti sve ob­ja­šnje­no da srp­ski na­rod že­li da on bu­de po­no­vo uči­telj kod njih kao i ra­ni­je, a ta­ko­đe lak­še će na­pla­ti­ti dug za knji­ge od mi­tro­po­li­ta. 6. ju­la i epi­skop Isa­i­ja je po­slao pi­smo Su­vo­ro­vu da je i on sa­gla­san sa že­ljom Pe­tro­va­ra­din­skog epi­sko­pa Vi­sa­ri­o­na. Čim je Su­vo­rov do­bio od­go­vor od epi­sko­pa Vi­sa­ri­o­na kad će da do­đe u Pe­tro­va­ra­din, on je od­mah kre­nuo na put ta­mo“.
Po­sli­je sve­ga tre­ba re­ći da je Sr­be i Ru­se ob­je­di­nja­va­lo (a i da­nas ih po­ve­zu­je) bor­be­no voj­nič­ko pri­ja­telj­stvo i brat­stvo, vi­so­ki voj­nič­ki duh, što su oni po­ka­za­li i do­ka­za­li kroz isto­ri­ju na mno­gim rat­nim po­pri­šti­ma u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka u tom pe­ri­o­du. Na pro­sto­ri­ma Lu­ganj­ska i Do­njec­ka (ko­ji su na­se­lje­ni Sr­bi­ma za vri­je­me vla­da­vi­ne ca­ri­ce Je­li­sa­ve­te Pe­trov­ne) na­sta­vlja­ju da ži­ve po­tom­ci (i u no­vi­je vri­je­me gi­nu za svo­ju bli­skost sa Ru­si­ma i iste slo­ven­ske ko­ri­je­ne) tih da­le­kih ofi­ci­ra, ko­ji su se pre­se­li­li na pro­sto­re No­ve Ru­si­je.
K R A J