-Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio:Vo­jin PE­RU­NI­ČIĆ

Prosvjetiteljski rad ru­skog pre­vo­di­o­ca Mak­si­ma Su­vo­ro­va na pro­sto­ru srp­skih ze­ma­lja u pe­ri­o­du od 1725. do 1731. go­di­ne.
U raz­vo­ju srp­skog prosvjetiteljstva i kul­tu­re (u uslo­vi­ma ve­li­kog uti­ca­ja austrij­skog ka­to­li­čan­stva) rad ru­skog uči­te­lja M. Su­vo­ro­va je imao ve­li­ki zna­čaj. Nje­gov bo­ra­vak u srp­skim ze­mlja­ma je bio pre­pun dra­ma­tič­nih do­ga­đa­ja, lič­ne hra­bro­sti, upor­no­sti i ne­po­ko­le­blji­vo­sti i on je sa­vje­sno oba­vljao „car­sku” slu­žbu u slo­že­nim i do­sta če­sto ne­pri­ja­telj­skim okol­no­sti­ma.
1718. go­di­ne mi­tro­po­lit Moj­si­je Pe­tro­vić, ko­ji je bio mi­tro­po­lit srp­ske ad­mi­ni­stra­tiv­ne obla­sti sa cen­trom u Be­o­gra­du od 1718. do 1730. go­di­ne, a ko­ji je pri­pao Austri­ji pre­ma Po­ža­re­vač­kom mi­ru iz 1718. go­di­ne sa Tur­ci­ma, po­slao je mol­bu Pe­tru Pr­vom 1. sep­tem­bra, u ko­joj ga je „mo­lio” za po­moć srp­skim cr­kva­ma, ko­je su ra­zo­ri­li Osman­li­je i za­mo­lio ga je za „mi­lo­sti­nju” za otva­ra­nje srp­skih ško­la. Po­seb­no ga je mo­lio da im po­ša­lje uči­te­lje iz Ru­si­je u Be­o­grad „ra­di uče­nja dje­ce po­bo­žno­sti”, jer mu je on ob­ja­šnja­vao „ka­ko Nje­go­vo ve­li­čan­stvo tre­ba da nas uzme pod za­šti­tu, jer su nam mno­go do­tu­ži­li rim­ski uči­te­lji, pro­tiv­ni­ci na­še pre­kra­sne pra­vo­slav­ne vje­re i na­še pro­po­vi­je­di, ko­ji ho­će da nas pri­si­le da sli­je­di­mo nji­ho­vo uče­nje i bu­de­mo če­do ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve”.
Od­go­vor ni­je sti­gao, ru­ski car ni­je imao vre­me­na da rje­ša­va srp­ska pi­ta­nja, on je bio za­u­zet ra­tom sa Šve­đa­ni­ma. 20. ok­to­bra 1721. go­di­ne srp­ski mi­tro­po­lit je po dru­gi put pot­sje­tio ru­skog ca­ra svo­jom mol­bom da mu po­ša­lje dva uči­te­lja (la­tin­skog i slo­ven­skog je­zi­ka) u Srp­ske ze­mlje, a to je bi­lo od­mah na­kon po­bje­de Ru­sa nad Šve­đa­ni­ma u Sje­ver­nom ra­tu.
U apri­lu 1722. go­di­ne Pe­tar Pr­vi je na­re­dio da se po­ša­lju dva uči­te­lja iz Ki­je­va u Be­o­grad. Po­sli­je to­ga su od­re­di­li M.T. Su­vo­ro­va, pre­vo­di­o­ca iz štam­pa­ri­je Si­no­da u Mo­skvi. 1725. go­di­ne Mak­sim Su­vo­rov je do­pu­to­vao sa svo­jom po­ro­di­com u Sr­bi­ju da uči dje­cu slo­ven­skom i la­tin­skom je­zi­ku. M. Su­vo­rov je do­nio sa so­bom gra­ma­ti­ku Me­len­ti­ja Smo­tric­kog i bu­kvar Fe­o­fa­na Pro­ko­po­vi­ča „Po­čet­no uče­nje za dje­cu”. Po tim knji­ga­ma su srp­ska dje­ca uče­na sko­ro či­tav je­dan vi­jek, sve do re­for­me slo­ven­ske i srp­ske pi­sme­no­sti u XIX vi­je­ku, ko­ju je iz­vr­šio Vuk Ka­ra­džić. 1726. go­di­ne Su­vo­rov je otvo­rio ško­lu u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, a 1731. go­di­ne u Se­ge­di­nu, u ko­ji­ma je vas­pi­ta­vao i na­u­čio pi­sme­no­sti do­sta ve­li­ki broj uče­ni­ka. Na Ob­red­ni­ku, ko­ji je pri­pa­dao srp­skom Ni­kolj­skom ma­na­sti­ru Ho­po­vo osta­vljen je na­pis da je tu knji­gu, štam­pa­nu na ru­skom je­zi­ku, na dar ma­na­sti­ru do­nio Mak­sim Su­vo­rov 25. ma­ja 1731. go­di­ne na Spa­sov­dan.
„ 1731. go­di­na
Ovu knji­gu, ko­ja go­vo­ri o ob­re­di­ma, zva­nu OB­RED­NIK, u čast sve­tog ve­le­mu­če­ni­ka Fe­o­do­ra Ti­ro­na, da­jem na dar onim, ko­ji slu­že u tom ma­na­sti­ru, gdje le­že nje­go­ve mo­šti i mo­lim ih da se usrd­no mo­le za nas.
Mno­go­po­ni­zni Ve­li­ko­rus Mak­sim Su­vo­rov, vaš uči­telj.
Na Spa­sov dan, 25.ma­ja 1731.go­di­ne na dan na­šeg spa­se­nja”.
Da bi smo osvi­je­tli­li raz­ne epi­zo­de iz ži­vo­ta Mak­si­ma Su­vo­ro­va za vri­je­me slu­žbo­va­nja u Srp­skim ze­mlja­ma i pre­ci­zi­ra­li in­te­re­sant­ne či­nje­ni­ce i de­ta­lje, to­me su do­pri­ni­je­la va­žna do­ku­men­ta iz Zbor­ni­ka Ru­skog dr­žav­nog ar­hi­va drev­nih aka­ta i Ar­hi­va spolj­ne po­li­ti­ke Ru­ske ca­re­vi­ne, ko­je na­vo­di­mo.
Za­htjev iz knji­go­vod­stve­nog pro­to­ko­la Si­no­da upu­će­nog Se­na­tu 12. av­gu­sta 1732. go­di­ne o is­pla­ti i po­ve­ća­nju pla­te si­nod­skom pre­vo­di­o­cu M. Su­vo­ro­vu, ko­ji se na­la­zi u Srp­skim ze­mlja­ma od 1725. go­di­ne ra­di uče­nja nji­ho­ve dje­ce slo­ven­skom i la­tin­skom je­zi­ku:
„Sve­ti Pra­vi­telj­stvu­ju­šći Si­nod u Sankt Pe­ter­bur­gu,
Pra­vi­telj­stvu­ju­šćem Se­na­tu, za­ve­de­no pod bo­jem 1284.
11. ma­ja 1722. go­di­ne na osno­vu na­ve­de­ne na­red­be vi­so­ko­u­zvi­še­nog nje­go­vog car­skog ve­li­čan­stva Pe­tra Pr­vog i na osno­vu Mol­be pre­o­sve­će­nog Moj­si­ja iz Sr­bi­je, be­o­grad­skog ar­hi­e­pi­sko­pa, na­re­đe­no je da se po­ša­lju dva uči­te­lja da uče srp­sku dje­cu slo­ven­skom i la­tin­skom je­zi­ku u toj ze­mlji. A 5.fe­bru­a­ra 1724. go­di­ne po­me­nu­tom na­red­bom nje­go­vog car­skog ve­li­čan­stva, tom uči­te­lju je od­re­đe­na pla­ta i na­re­đe­no je da mu se is­pla­ću­je po 300 ru­ba­lja go­di­šnje iz Dr­žav­ne bla­gaj­ne i no­vac pre­ne­se Si­no­du na nje­go­vo ime, ko­ji će mu se upla­ći­va­ti dok on bu­de ta­mo na oba­vlja­nju po­sla. Sve­ti Si­nod je od­lu­čio da po­ša­lje svog pre­vo­di­o­ca Mak­si­ma Su­vo­ro­va u Sr­bi­ju, ko­je mu je po­me­nu­ta pla­ta bi­la ob­ra­ču­na­ta za 1731.go­di­nu. A za tu 1731. i ovu 1732. go­di­nu pla­ta ni­je bi­la is­pla­će­na Su­vo­ro­vu i on je svo­jom mol­bom tra­žio da mu se pla­ta po­ve­ća i is­pla­ti i ujed­no ih oba­vje­šta­va o ne­ma­šti­ni i do­sta te­škom ži­vo­tu, a ta­ko­đe tra­ži do­zvo­lu da se otu­da vra­ti u svo­ju do­mo­vi­nu Ru­si­ju i da mu po­ša­lju no­vac za po­vra­tak. I još iz to, no­vo­po­sta­vlje­ni srp­ski mi­tro­po­lit mu ne do­zvo­lja­va da na­sta­vi sa opi­sme­nja­va­njem srp­ske dje­ce i ne že­li da mu da­lje da­je iz­dr­ža­va­nje u Sr­bi­ji.(NA­STA­VI­ĆE SE)