-Pre­veo sa ru­skog i pri­re­dio:Vo­jin PE­RU­NI­ČIĆ

Od 1721. go­di­ne, još za vri­je­me Pe­tra Ve­li­kog, po­sli­je po­bje­de u Sje­ver­nom ra­tu, dr­žav­ni in­te­res Ru­si­je je bio okre­nut na učvr­šći­va­nje svo­jih ju­žnih gra­ni­ca, pred­u­ze­to je niz mje­ra na za­šti­ti ma­lo­ru­skih te­ri­to­ri­ja za slu­čaj ra­ta sa Tur­ci­ma. Zbog to­ga je Vla­da ak­tiv­ni­je po­če­la da pri­vla­či do­se­lje­ni­ke sa Bal­ka­na u ru­sku voj­nu slu­žbu. Pe­tar Ve­li­ki je 31. ok­to­bra 1723. go­di­ne ob­na­ro­do­vao da tra­ži sve­stra­no struč­ne rad­ni­ke i po­zvao Sr­be da stu­pa­ju u srp­ske gu­sar­ske pu­ko­ve u Ma­lo­ru­si­ji i ga­ran­to­vao im je pla­tu i ze­mlju za one ko­ji do­đu sa po­ro­di­ca­ma i obe­ćao po­seb­ne car­ske pri­vi­le­gi­je.
Ta­ko se kre­nu­lo sa for­mi­ra­njem srp­skog gu­sar­skog pu­ka. Zva­nič­no Srp­ski gu­sar­ski puk je for­mi­ran uka­zi­ma Vr­hov­nog Taj­nog So­vje­ta 1727. i 1728. go­di­ne. Do­ku­men­ta iz fon­da Se­na­ta, ko­ja se ču­va­ju u RGA­DA, do­sta ka­sni­je, tek 1736. go­di­ne, ta­ko­đe go­vo­re o po­tre­bi i usta­no­vlje­nju oba­ve­ze ra­da lje­ka­ra u srp­skom pu­ku i obez­bje­đe­nju po­treb­nih lje­ko­va za puk.
Po­li­ti­ku po­kro­vi­telj­stva za srp­ske do­se­lje­ni­ke i po­ziv Sr­bi­ma da stu­pa­ju u ru­sku voj­nu slu­žbu na­sta­vio je i na­sled­nik Pe­tra Ve­li­kog. O to­me svje­do­če do­ku­men­ta ko­ja ob­ja­vlju­je­mo.
Ka­bi­net mi­ni­sta­ra je uka­zom 23. av­gu­sta 1735. go­di­ne po­slao M. Zma­je­vi­ća da se ja­vi u ko­man­du kod feld­mar­ša­la fon Mi­ni­ha:
„23. av­gu­sta 1735. go­di­ne po­slat je ukaz vi­ce-ad­mi­ra­lu Zma­je­vi­ću sle­de­će sa­dr­ži­ne: Na­šim uka­zom je na­re­đe­no na­šem ge­ne­ra­lu feld­mar­ša­lu gro­fu fon Mi­ni­hu da do­đe iz Polj­ske u Pa­vlovsk i pre­u­zme glav­nu ko­man­du u ču­ve­noj eks­pe­di­ci­ji i isto­vre­me­no zah­ti­je­va­mo od Vas da za sve bu­de­te po­slu­šni i pot­či­nje­ni u pot­pu­no­sti ge­ne­ral-feld­mar­ša­lu”. Na­ve­de­nog da­tu­ma je po­slat ukaz sa auten­tič­nim pot­pi­si­ma go­spo­de mi­ni­sta­ra ka­bi­ne­ta i upu­ćen na adre­su ge­ne­ral-ma­jo­ra Šu­va­lo­va.
19. ju­la 1736. go­di­ne Voj­no mi­ni­star­stvo je po­sla­lo za­htjev Se­na­tu o po­tre­bi usta­no­vlje­nja rad­nog mje­sta lje­ka­ra u Srp­skom gu­sar­skom pu­ku i obez­bje­đe­nju me­di­ka­me­na­ta za puk.
„Za­htjev Voj­nog mi­ni­star­stva dr­žav­nom Se­na­tu!
1727. i 1728. go­di­ne uka­zom biv­šeg Vr­hov­nog Taj­nog So­vje­ta je na­re­đe­no da se ofor­mi Srp­ski gu­sar­ski puk u sa­sta­vu od 600 lju­di i da im se obez­bi­je­di pla­ta i car­ske ka­se, a pu­ku obez­bi­je­di­ti lje­ka­ra i me­di­ka­men­te i na taj na­čin kom­ple­ti­ra­ti puk.
A 3. mar­ta i 30. apri­la 1736. go­di­ne ge­ne­ral-feld­mar­šal grof fon Mi­hih ih je iz­vje­šta­vao da je taj puk već po­pu­njen ve­li­kim bro­jem lju­di i po­vre­me­no se još po­pu­nja­va i iz­ra­ža­va na­du da će u krat­kom vre­me­nu bi­ti pot­pu­no kom­ple­ti­ran. Ali na­po­mi­nje da se pla­ta ne upla­ću­je za lje­ka­ra i bol­ni­ča­ra i da taj puk ni­je ni­kad obez­bje­đi­van me­di­ka­men­ti­ma, ko­ji su po­treb­ni za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu bo­le­sni­ci­ma i da je neo­p­hod­no obez­bi­je­di­ti lje­ka­ra i do­volj­nu ko­li­či­nu lje­ko­va.
Voj­no mi­ni­star­stvo je 30. ma­ja zah­ti­je­va­lo od Me­di­cin­ske upra­ve da za taj puk od­re­di lje­ka­ra i odo­bri da se do­sta­vlja­ju me­di­ka­men­ti. Ta Upra­va je na to od­go­vo­ri­la da ni­je oba­vi­je­šte­na o tom pu­ku i da se ne vr­ši upla­ta nov­ca za me­di­ka­men­te na ra­čun tog pu­ka. A ako bu­de od­lu­če­no da se upla­ću­je no­vac za lje­ko­ve i bu­de oba­vi­je­šte­na Upra­va i ako bu­de od­re­đe­na ko­li­či­na lje­ko­va za is­po­ru­ku, lje­ko­vi će bi­ti is­po­ru­če­ni to­me pu­ku. Ta­ko­đe, ako bu­de upla­ći­va­na pla­ta tom lje­ka­ru po 180 ru­ba­lja go­di­šnje, ko­ji je po­tre­ban tom pu­ku, ako mu bu­du da­ta tri obro­ka dnev­no i je­dan po­sil­ni, od­mah će­mo od­lu­či­ti da po­ša­lje­mo lje­ka­ra.
Po­vo­dom to­ga Voj­no mi­ni­star­stvo je sa­gla­sno da se u taj puk po­ša­lje lje­kar i od­re­di pla­ta pre­ma broj­nom sta­nju u pu­ku, kao i da se iz Me­di­cin­ske upra­ve is­po­ru­ču­ju po­treb­ni lje­ko­vi za li­je­če­nje bo­le­sni­ka. U pot­pi­su: Pe­tar Ismaj­lov, Ste­pan Ig­nja­tjev, Alek­sej Ba­ska­kov, Gri­go­ri­je Na­u­mov, Ivan Ko­zlov, Ivan Vad­kov­ski, se­kre­ta­ri: Pe­tar Ižo­rin i Ve­nji­a­min De­mi­dov i da­tu­mom od 19. ju­la 1736. go­di­ne.
Na­ve­de­ni akt je po­slat i do­sta­vljen 20. ju­la 1736. go­di­ne”.
Se­nat je do­nio od­lu­ku 17. av­gu­sta 1736. go­di­ne o od­re­đi­va­nju lje­ka­ra Srp­skom gu­sar­skom pu­ku.
Je­dan od naj­in­te­re­sant­ni­jih ar­hiv­skih do­ka­za su do­ku­men­ta o for­mi­ra­nju srp­skih na­se­lja u Ru­si­ji, ko­ji su do­lje na­ve­de­ni.
Se­nat je 25. ja­nu­a­ra (ne pri­je) 1738. go­di­ne na­pra­vio iz­vje­štaj o for­mi­ra­nju srp­skih na­se­lja u Ru­si­ji.
Dr­žav­ni Se­nat je tra­žio iz­vje­štaj od Voj­nog mi­ni­star­stva gdje su gu­sa­ri na­se­lje­ni u Ma­lo­ru­si­ji i u kom bro­ju su for­mi­ra­ne nji­ho­ve če­te, ka­kve pla­te pri­ma­ju i u kom nov­ča­nom iz­no­su.
A po iz­vje­šta­ju tog mi­ni­star­stva, 1726. go­di­ne uka­zom dr­žav­nog Se­na­ta i Vr­hov­nog Taj­nog So­vje­ta je na­re­đe­no: Sr­bi mo­ra­ju bi­ti pri Voj­nom mi­ni­star­stvu, a kao i ra­ni­je, pla­ća­ti im iz­dr­ža­va­nje iz ma­lo­ru­skih pri­ho­da.
Na osno­vu mol­be tih Sr­ba, 1727. go­di­ne do­sta­vljen je iz­vje­štaj iz Voj­nog mi­ni­star­stva Vr­hov­nom Taj­nom So­vje­tu, ko­jim je tra­že­no da bu­du sta­vlje­ni pod ko­man­du ge­ne­ral-feld­mar­ša­la kne­za Go­li­ci­na u Ukra­ji­ni i na osno­vu do­sta­vlje­nog za­htje­va da­va­ti im pla­tu u pu­nom iz­no­su. A ko­ji od njih ima sa so­bom že­nu i dje­cu, od­re­di­ti im u Ukra­ji­ni li­je­po mje­sto za na­se­lja­va­nje, jer su oni do­šli iz pra­vo­slav­ne dr­ža­ve i po­zva­ni u slu­žbu i ta­ko ih ohra­bri­ti i uli­ti im na­du u bo­lji ži­vot.
Te iste go­di­ne na osno­vu uka­za Vr­hov­nog Taj­nog So­vje­ta i sa­gla­sno­sti Voj­nog mi­ni­star­sta na­re­đe­no je da se da­ju tro­ško­vi za nji­ho­vo iz­dr­ža­va­nje u Ukra­ji­ni i od­re­di mje­sto za nji­ho­vo na­se­lja­va­nje.
(Na­sta­vi­će se)