-PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti da su cen­tra­li­stič­ko-uni­ta­ri­stič­ke sna­ge u Kra­lje­vi­ni SHS ko­je su sta­ja­le iz Vi­dov­dan­skog usta­va (1921), plan­ski išle na bri­sa­nje isto­rij­skih po­kra­ji­na na­sli­je­đe­nih iz Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je, za­stu­pa­ju­ći sta­no­vi­šte da su te po­kra­ji­ne bi­le re­zul­tat te­žnje vla­da­ju­ćih kru­go­va Mo­nar­hi­je da i na taj na­čin, uvo­đe­njem vje­štač­kih po­dje­la me­đu ju­go­slo­ven­skim na­ro­di­ma – na one ko­ji ži­ve u Hr­vat­skoj i Sla­vo­ni­ji, Dal­ma­ci­ji, Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni itd. – spri­je­či nji­ho­vo zbli­ža­va­nje. U skla­du s ova­kvim vi­đe­njem, 1922. go­di­ne je do­ni­je­ta ured­ba o po­dje­li ze­mlje na 33 obla­sti ko­jom je po­ni­šte­na ne­ka­da­šnja po­dje­la na isto­rij­ske po­kra­ji­ne pre­ma ko­joj je Hr­vat­ska sa Sla­vo­ni­jom bi­la po­di­je­lje­na na osam žu­pa­ni­ja (Lič­ko-kr­bav­sku, Mo­dru­ško-ri­ječ­ku, Va­ra­ždin­sku, Bje­lo­var­sko-kri­že­vač­ku, Vi­ro­vi­tič­ku, Za­gre­bač­ku, Po­že­šku i Srem­sku), a Dal­ma­ci­ja na če­ti­ri okru­ga (ši­ben­ski, za­dar­ski, split­ski i du­bro­vač­ki). Ured­bom iz 1922. te­ri­to­ri­ja ko­ja je pri­je ula­ska u ju­go­slo­ven­sku dr­ža­vu po­sto­ja­la pod na­zi­vom Kra­lje­vi­na Hr­vat­ska i Sla­vo­ni­ja po­di­je­lje­na je na Za­gre­bač­ku, Osi­ječ­ku, Pri­mor­sko-kra­ji­šku i Srem­sku oblast; sje­di­šta ovih obla­sti bi­li su gra­do­vi Za­greb, Osi­jek, Kar­lo­vac i Vu­ko­var. Dal­ma­ci­ja je po­di­je­lje­na na Split­sku i Du­bro­vač­ku oblast. Za­gre­bač­ka oblast sa­sto­ja­la se iz Za­gre­bač­ke žu­pa­ni­je (iz­u­zi­ma­ju­ći sre­zo­ve Vr­gin­most, Gli­nu, Dvor, Ko­staj­ni­cu, Pe­tri­nju i gra­do­ve Pe­tri­nju i Kar­lo­vac, i iz­u­zi­ma­ju­ći op­šti­ne Du­gu Re­su, Ne­tre­tić, Rib­nik kar­lo­vač­kog sre­za i op­šti­nu La­sin­ska sre­za Pi­sa­ro­vi­na). Srem­ska oblast ob­u­hva­ta­la je Srem­sku žu­pa­ni­ju. Ben­ko­vač­ki, brač­ki, imot­ski, knin­ski, sinj­ski, split­ski, ši­be­nič­ki i pre­ko­bi­o­grad­ski srez, kao i ostr­vo Krk, sa­či­nja­va­li su Split­sku, a du­bro­vač­ki, kor­ču­lan­ski, met­kov­ski i ma­kar­ski srez Du­bro­vač­ku oblast. Bo­ko­ko­tor­ski srez se pre­ma ovoj ured­bi na­šao u okvi­ru Zet­ske, a Me­đu­mur­je u okvi­ru Ma­ri­bor­ske obla­sti. Ured­ba je, me­đu­tim, stu­pi­la na sna­gu tek 1925. go­di­ne; sve do ta­da va­ži­la je sta­ra po­kra­jin­ska po­dje­la. Ge­o­graf­ski lik Ju­go­sla­vi­je po dru­gi put je pro­mi­je­njen 3. ok­to­bra 1929. go­di­ne, ka­da je do­ni­jet Za­kon o na­zi­vu i po­dje­li Kra­lje­vi­ne na uprav­na pod­ruč­ja. Hr­vat­ska, Sla­vo­ni­ja i Dal­ma­ci­ja ta­da su se na­šle, uglav­nom, u okvi­ru Sav­ske i Pri­mor­ske ba­no­vi­ne, sa sje­di­štem u Za­gre­bu i Spli­tu.
Ipak, ad­mi­ni­stra­tiv­na i ge­o­po­li­tič­ka sli­ka dr­ža­ve, pa ta­ko i Hr­vat­ske, us­po­sta­vlje­na ured­ba­ma i za­ko­ni­ma, ni­je uspje­la da se na­met­ne kao do­mi­nan­tan mo­del pre­ma ko­me bi ži­te­lji Kra­lje­vi­ne is­ka­zi­va­li svo­ju „za­vi­čaj­nost”. U su­šti­ni, stra­te­ška gra­ni­ca iz­me­đu ci­vi­li­za­ci­ja Is­to­ka i Za­pa­da, iz­me­đu ka­to­li­čan­stva i pra­vo­sla­vlja, i da­lje je bi­la sna­žni­ja od svih ad­mi­ni­stra­tiv­nih, ali i isto­rij­skih i et­nič­kih raz­gra­ni­če­nja iz­me­đu Sr­ba i Hr­va­ta. U funk­ci­ji in­te­re­sa uni­ver­zal­nog ka­to­li­čan­stva, ko­je je svo­jim eks­pan­zi­o­ni­zmom, spro­vo­đe­njem pu­tem pro­ze­li­ti­zma, mi­je­nja­lo et­nič­ku sli­ku Bal­ka­na, hr­vat­stvo je svo­je gra­ni­ce po­sta­vlja­lo ta­mo gdje ih je vi­dje­la Ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva.
Iz­vo­ri ka­žu da se Dal­ma­ci­ja na­la­zi­la u ju­go­za­pad­nim kra­je­vi­ma Kra­lje­vi­ne, na po­vr­ši­ni od 12.732 kva­drat­na ki­lo­me­tra, da bi se pro­sti­ra­la duž Ja­dran­skog mo­ra, iz­me­đu 42,15 i 44,45 ste­pe­ni sje­ver­ne ge­o­graf­ske ši­ri­ne i 32,15 i 36,45 ste­pe­ni is­toč­ne ge­o­graf­ske du­ži­ne, i da se gra­ni­či­la sa Hr­vat­skom, Bo­snom, Her­ce­go­vi­nom i Cr­nom Go­rom. Hr­vat­ska sa Sla­vo­ni­jom ob­u­hva­ta­la je sje­ve­ro­za­pad­ne dje­lo­ve Kra­lje­vi­ne SHS, u ukup­noj po­vr­ši­ni od 43.822 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra, a nje­ne pri­rod­ne gra­ni­ce či­ni­li su Ja­dran­sko mo­re, Ku­pa, Žum­be­rač­ke go­re, Su­tla, Ma­celj­ska Go­ra, Dra­va, Du­nav i Sa­va. S ob­zi­rom na to da su se pod ad­mi­ni­stra­tiv­nom upra­vom Hr­vat­ske na­la­zi­li i ne­ki no­vi kra­je­vi, kao Krk, Ka­stav i Me­đu­mur­je, sje­ver­na gra­ni­ca dje­li­mič­no je išla i to­kom ri­je­ke Mu­re. Dru­gim ri­je­či­ma, Hr­vat­ska sa Sla­vo­ni­jom za­u­zi­ma­la je pod­ruč­je od ušća Sa­ve na is­to­ku do Ri­je­ke na za­pa­du, i od Mu­re na sje­ve­ru do sa­sta­va Ve­le­bi­ta i Di­nar­skih Al­pa na ju­gu, ili iz­me­đu 44,8 i 46,32 ste­pe­ni sje­ver­ne ge­o­graf­ske ši­ri­ne i 32,5 i 38,10 ste­pe­ni is­toč­ne ge­o­graf­ske du­ži­ne. Sje­ver­nu gra­ni­cu, pre­ma Ma­đar­skoj či­ni­le su ri­je­ke Dra­va i Mu­ra, sje­ve­ro­i­stoč­nu, pre­ma Voj­vo­di­ni, Du­nav, ju­žnu, pre­ma Sr­bi­ji i Bo­sni, Sa­va i Una, ju­go­za­pad­nu Ja­dran­sko mo­re, sje­ve­ro­za­pad­nu, pre­ma Slo­ve­ni­ji, ri­je­ke Rje­či­na, Ku­pa, Su­tla i Ma­celj­ska Go­ra. Spolj­ne gra­ni­ce Hr­vat­ske, Sla­vo­ni­je i Dal­ma­ci­je, ko­je su ujed­no bi­le i spolj­ne gra­ni­ce ju­go­slo­ven­ske dr­ža­ve, pre­ci­zi­ra­ne su Tri­ja­non­skim mi­rov­nim ugo­vo­rom s Ma­đar­skom 4. ju­na 1920. go­di­ne i Ra­pal­skim mi­rov­nim ugo­vo­rom s Ita­li­jom.
(NA­STA­VI­ĆE SE)