-PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić,pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

Kao re­zi­me ci­je­le pri­če bi­lo bi do­bro da na­mjer­ni i neo­ka­lja­ni Hr­va­ti iz­vr­še ana­li­zu sve­ga ono­ga što se do­ga­đa­lo u Dru­gom svjet­skom ra­tu i ovom zad­njem, da iz­vr­še upo­re­đe­nja i sa­mi oci­je­ne ko­li­ka je u sve­mu to­me slič­nost. Da shva­te ko su im bi­li men­to­ri u pro­šlom ra­tu i ovo­me sa­da, po­seb­no da istu­di­ra­ju bi­o­gra­fi­ju Di­tri­ha Gen­še­ra, po­što im je on bio glav­ni men­tor i pa­pe Pa­vla, du­hov­nog oca, ko­ji ono­ga biv­šeg hr­vat­skog kar­di­na­la, pri­pad­ni­ka fa­ši­stič­kog po­kre­ta, pred­lo­ži za sve­ca.
Sve ovo ne­će mo­ći ostva­ri­ti dok je god na če­lu Hr­vat­ske HDZ, pod či­jim ru­ko­vod­stvom su se de­ša­va­li svi ovi zlo­či­ni o ko­ji­ma je ri­ječ. Po­la­ze­ći od one na­rod­ne flo­sku­le ,,Vuk dla­ku mi­je­nja, ali ćud ne”. I oni su dla­ku pro­mi­je­ni­li, ali u isti­ni ne od­u­sta­ju od svo­je po­li­ti­ke, sa­mo što je za jav­nost ne­što vje­šti­je pla­si­ra­ju. Na­pa­da­ju dru­ge za zlo­či­ne da bi svo­je što uspje­šni­je ma­ski­ra­li. Znam da je te­ško pri­zna­ti isti­nu, ali je nu­žno, jer bez to­ga uza­lud je ula­zak u Evrop­sku uni­ju ili bi­lo ko­ju dru­gu tvo­re­vi­nu. Da su ko­mu­ni­sti 1945. go­di­ne otvo­ri­li sve ja­me i stra­ti­šta i kao lju­de sa­hra­ni­li ubi­je­ne, ne bi 1990. go­di­ne mla­de ge­ne­ra­ci­je bi­le u si­tu­a­ci­ji da va­de iz tih ja­ma nji­ho­ve zem­ne ostat­ke i pred svo­jim oči­ma gle­da­ju na hi­lja­de lo­ba­nja i dru­gih ljud­skih ko­sti­ju ko­je ih ni­je­su mo­gle osta­vi­ti le­žer­nim, na­pro­tiv iza­zi­va­le su kod njih mr­žnju pre­ma na­ro­du ko­ji je to po­či­nio iako po­či­ni­la­ca ni­je bi­lo me­đu ži­vi­ma. Nu­žno je iz­vr­ši­ti i ana­li­zu voj­ne ak­ci­je ,,Olu­ja” ko­ju pro­sla­vlja­ju kao ne­ko oslo­bo­đe­nje Hr­vat­ske. Sa­gle­da­ti od ko­ga je to oslo­bo­đe­na Hr­vat­ska, od svo­jih dr­ža­vlja­na ko­ji su bi­li dru­ge na­ci­o­nal­no­sti i kon­fe­si­je. Do­mi­cil­nih Sr­ba ko­ji su bra­ni­li svo­ja ljud­ska pra­va, svo­je ži­vo­te i svo­ja og­nji­šta od po­mah­ni­ta­lih usta­ških sled­be­ni­ka. Za­što su ubi­ja­ni star­ci i sta­ri­ce i pa­lje­ne nji­ho­ve ku­će. Pa zar ni­je tom ak­ci­jom iz­vr­šen ve­ći zlo­čin od zlo­či­na ko­ji se pri­pi­su­je Sr­bi­ji da je po­či­ni­la nad al­ban­skim na­ro­dom 1999. go­di­ne. Tom ak­ci­jom je iz­vr­šen ge­no­cid nad srp­skim na­ro­dom ne ma­nji od ono­ga što je iz­vr­šen u zlo­gla­snom Ja­se­nov­cu to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. Zar to tre­ba sla­vi­ti. Tre­ba da zna­ju bu­du­ća po­ko­lje­nja da je rat u Hr­vat­skoj po­čeo po na­re­đe­nju ta­da­šnjeg hr­vat­skog ru­ko­vod­stva na če­lu sa Fra­njom Tuđ­ma­nom pro­tiv do­mi­cil­nih Sr­ba ko­ji su tra­ži­li svo­ja pra­va, ista ova ko­ja im sa­da­šnja EU ga­ran­tu­je. Ni­ko ni­je na­pa­dao Hr­vat­sku kao re­pu­bli­ku ni­ti po­šte­ni hr­vat­ski na­rod, već sa­mo one ko­ji su či­ni­li zlo­či­ne nad do­mi­cil­nim Sr­bi­ma. Po­jam bra­ni­telj je ap­sur­dan, ko­li­ko je ap­surd­na i tvrd­nja da je bi­lo ko osva­jao pro­sto­re Hr­vat­ske i na taj na­čin stva­rao Ve­li­ku Sr­bi­ju. To je iz­mi­šlje­na flo­sku­la ka­ko bi lak­še osvo­ji­li vlast ta­da­šnja stran­ka HDZ na če­lu sa dr Fra­njom Tuđ­ma­nom i iz­nu­di­la od Evrop­ske za­jed­ni­ce pri­zna­nje Hr­vat­ske kao ne­za­vi­sne dr­ža­ve. Svi oru­ža­ni su­ko­bi na pro­sto­ru Hr­vat­ske su uzrok ugro­že­no­sti do­mi­cil­nih Sr­ba, ko­ji su tra­ži­li svo­ja pra­va i šti­ti­li vla­sti­te ži­vo­te. Pre­ma to­me mo­že se kon­sta­to­va­ti da su svi zlo­či­ni ko­ji su se do­go­di­li u Hr­vat­skoj to­kom gra­đan­skog ra­ta, od­no­sno kon­tra­re­vo­lu­ci­je, dje­lo onih ko­ji su rat i po­če­li, a ne onih ko­ji su tra­ži­li svo­ja pra­va i šti­ti­li vla­sti­te ži­vo­te. Tuđ­man je mr­tav, ali usta­ška ide­o­lo­gi­ja još uvi­jek u do­broj mje­ri ži­vi. Sla­ve se nje­ni ute­me­lji­va­či i sled­be­ni­ci Pa­ve­lić, Lu­bu­rić, Bu­di­ša, Mi­loš i Kva­ter­nik. Po­se­ban joj zna­čaj da­ju na­zi­vi po­je­di­nih uli­ca i tr­go­va u ve­ći­ni gra­do­va Hr­vat­ske po usta­škim vo­đa­ma i zlo­čin­ci­ma iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ve­li­ča­nje nji­ho­ve ulo­ge kroz go­vo­re i pje­sme nji­ma po­sve­će­ne. Zlo­čin ko­ji su po­či­ni­le hr­vat­ske usta­še od 1941. do 1945. go­di­ne i od 1991. do 1995. go­di­ne nad srp­skim na­ro­dom ne mo­gu opra­ti sve ri­je­ke ja­dran­skog i cr­no­mor­skog sli­va.
Ni­šta bez pri­zna­nja zlo­či­na i iz­vi­nje­nja srp­skom na­ro­du u ime onih ko­ji su su po­či­ni­li zlo­či­ne. Na­pad, ver­bal­ni, na Sr­bi­ju, srp­sko ru­ko­vod­stvo iz ono­ga vre­me­na, kao osnov­ne kriv­ce za sve što se do­ga­đa­lo je sa­mo vid za­ta­ška­va­nja lič­nih zlo­či­na po­či­nje­nih nad svo­jim dr­ža­vlja­ni­ma srp­ske na­ci­o­nal­no­sti. Ak­tu­el­no ru­ko­vod­stvo Hr­vat­ske tra­ži da se pre­sta­ne ma­ni­pu­li­sa­ti sa Ja­se­nov­cem, a za­pra­vo sa­mo pod­sti­če na­ro­de na ta­ko ne­što svo­jim po­na­ša­njem i po­stup­ci­ma. Do­mo­vin­ski rat, ka­ko ga po­pu­lar­no zo­vu ni­je bio an­ti­fa­ši­stič­ki, već na­pro­tiv sli­je­dio je fa­ši­stič­ku ide­o­lo­gi­ju, sve do ostva­re­nja ci­lja, od­no­sno is­tre­blje­nja srp­skog na­ro­da na tim pro­sto­ri­ma. Oni su po­sli­je do­mo­vin­skog ra­ta su­di­li oni­ma ko­ji su se bo­ri­li pro­tiv fa­ši­zma. I dan-da­nas fa­ši­stič­ki sim­bo­li osvi­ću di­ljem Hr­vat­ske na sta­di­o­ni­ma, a pje­sme iz to­ga vre­me­na se ore na pred­iz­bor­nim sku­po­vi­ma. U bor­bi pro­tiv fa­ši­zma ni­je uče­stvo­vao ve­li­ki broj Hr­va­ta, na­pro­tiv vi­še ih je bi­lo pod fa­ši­stič­kom za­sta­vom u po­stoj­ba­ma dr An­ta Pa­ve­li­ća. Do­du­še oni ko­ji su bi­li ve­ćin­ski pro­tiv fa­ši­zma dr­ža­vlja­ni Hr­vat­ske, bi­li su Sr­bi ko­ji su pro­tje­ra­ni ili po­u­bi­ja­ni u do­mo­vin­skom ra­tu. Jed­nom reč­ju Sr­bi u ne­za­vi­snoj Hr­vat­skoj bi­li su obes­pra­vlje­ni isto kao i Je­vre­ji u na­ci­stič­koj Nje­mač­koj.U an­ti­fa­ši­stič­koj Hr­vat­skoj Sr­bi su ima­li sva pra­va,što ni­je tre­nut­no slu­čaj.
(NA­STA­VI­ĆE SE)