-PI­ŠE: Mi­lo­sav B. Ga­go­vić,pen­zi­o­ni­sa­ni pu­kov­nik JNA

U mno­go­me bi isti­ni do­pri­ni­je­lo i da je autor se­ri­je ,,Zo­ra Du­bro­vač­ka”, u pr­vim epi­zo­da­ma se­ri­je pri­ka­zao pri­sti­za­nje usta­ških emi­gra­na­ta i for­mi­ra­nje pa­ra­voj­nih i pa­ra­po­li­cij­skih for­ma­ci­ja po lo­ka­li­ma u Du­brov­ni­ku, ko­ji po­la­žu za­kle­tvu pod usta­škim sim­bo­li­ma, ukr­šte­ni pi­štolj i ka­ma-bo­dež sa slo­vom ,,U” iz­nad, po­sli­je če­ga se po­zdra­vlja­ju usta­škim po­zdra­vom ,,Za dom sprem­ni”.
U tom slu­ča­ju glav­nu bi ulo­gu imao za­po­vjed­nik Ivo Roj­ni­ca, a ne ne­ki ta­mo Mar­ti­no­vić, ko­ji je dje­lo­vao po Her­ce­go­vi­ni. O na­ve­de­nom po­sto­je do­ku­men­ta u voj­no­o­ba­vje­štaj­noj ar­hi­vi JNA u Be­o­gra­du, uko­li­ko ni­je­su uni­šte­ni. Ova­ko je još jed­nom ob­ma­nuo hr­vat­ski na­rod, po­seb­no omla­di­nu i pri­ka­zao la­žnu sli­ku o tom do­ga­đa­ju i sa­mim tim pro­du­bio mr­žnju iz­me­đu na­ro­da ko­ji sju­tra tre­ba po­no­vo da ži­ve u za­jed­ni­ci ko­ja će se zva­ti Evrop­ska uni­ja. Ni­je dvje­sta pri­pad­ni­ka JNA stra­da­lo na tom pro­sto­ru od ne­na­o­ru­ža­nog na­ro­da, ka­ko tvr­di autor se­ri­je, već od do­bro na­o­ru­ža­nih i opre­mlje­nih pa­ra­voj­nih oru­ža­nih sna­ga ko­je su bi­le ras­po­re­đe­ne za oru­ža­nu bor­bu, a ko­ri­sti­le ci­vil­ne objek­te kao za­klo­ne i po­lo­ža­je, i ta­ko ih pre­tva­ra­le u voj­ne ci­lje­ve. I još je­dan pri­mor­ski grad – Split ima po­tre­bu da ka­že isti­nu o maj­skim do­ga­đa­ji­ma 1991. go­di­ne ka­da su ,,rad­ni­ci”, usta­še pre­svu­če­ne u rad­nič­ka odi­je­la, iz­vr­ši­le na­pad na obez­bje­đe­nje ko­man­de Rat­ne mor­na­ri­ce, ko­jom pri­li­kom je ubi­jen je­dan voj­nik JNA, Ma­ke­do­nac po na­ci­o­nal­no­sti i dru­gi pred oči­ma jav­no­sti da­vljen na svom rad­nom mje­stu. Ak­te­ri te ak­ci­je su ka­sni­je uhap­še­ni i spro­ve­de­ni u voj­ni za­tvor u Sa­ra­je­vu, ali su oslo­bo­đe­ni po na­re­đe­nju ta­da­šnjeg vr­hov­nog ko­man­dan­ta Oru­ža­nih sna­ga SFRJ Me­si­ća, od­no­sno za­mi­je­nje­ni za ne­ke kid­na­po­va­ne ofi­ci­re JNA. Do­tič­ni Me­sić mo­že to­ga mno­go da nam ka­že kao vi­so­ki dr­žav­ni ru­ko­vo­di­lac i ru­ko­vo­di­lac HDZ. De­sna ru­ka, u to vri­je­me, dr Fra­nja Tuđ­ma­na. Po­seb­no o stra­da­nju do­mi­cil­nih Sr­ba, ko­ji­ma ni­je htio pot­pi­si­va­ti grun­tov­ni­ce, već smr­tov­ni­ce.
O mu­če­nju, si­lo­va­nju i ubi­ja­nju, ne­vi­nog srp­skog sta­nov­ni­štva u glav­nom gra­du Hr­vat­ske na saj­mi­štu. Red je da ka­že isti­nu za­što je ak­tu­el­no ru­ko­vod­stvo Hr­vat­ske po­dr­ža­va­lo usta­ški po­kret, kad su zna­li da je to fa­ši­stič­ka ide­o­lo­gi­ja, ko­ja je stvo­ri­la Ja­se­no­vac u Dru­gom svjet­skom ra­tu i mno­ga dru­ga stra­ti­šta di­ljem ta­da­šnje Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske. Za­što je iz za­sje­de na mo­stu ri­je­ke Ko­ra­ne ubi­je­no dva­de­set pri­pad­ni­ka JNA? Za­što su na­pad­nu­te sve ka­sar­ne i dru­gi voj­ni objek­ti JNA pri­je ne­go je Hr­vat­ska ste­kla ne­za­vi­snost, od­no­sno dok je još bi­la čla­ni­ca za­jed­nič­ke dr­ža­ve, a JNA je­di­na re­gu­lar­na i le­ge­tim­na voj­na in­sti­tu­ci­ja. Kad je lič­no znao da JNA ne­ma ni­ka­kvih oku­pa­ci­o­nih pre­ten­zi­ja na Hr­vat­sku te­ri­to­ri­ju ni­ti smet­nji osa­mo­sta­lje­nju Hr­vat­ske. Da je njen je­di­ni cilj za­šti­ta Srp­skog sta­nov­ni­štva ko­je je bi­lo ugro­že­no na tim pro­sto­ri­ma od stra­ne po­vam­pi­re­ne usta­ške ide­o­lo­gi­je, od­no­sno usta­ških sled­be­ni­ka. Za­što su u do­mi­cil­nim Sr­bi­ma vi­dje­li ne­pri­ja­te­lje i od­mah po pro­gla­še­nju ne­za­vi­sne dr­ža­ve Hr­vat­ske ot­po­če­li nji­ho­vu li­kvi­da­ci­ju kao i kad je pro­gla­še­na Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska 1941. go­di­ne.
JNA je vo­di­la bor­be­na dej­stva sa pa­ra­voj­nim sna­ga­ma u Vu­ko­va­ru, Du­brov­ni­ku i na pro­sto­ru Kni­na i Kor­du­na, ko­je su no­si­le fa­ši­stič­ke sim­bo­le i ši­ri­le tu ide­o­lo­gi­ju ši­rom Hr­vat­ske. Nji­ma su sme­ta­li do­mi­cil­ni Sr­bi i pri­pad­ni­ci JNA ko­ji su bi­li an­ti­fa­ši­sti, a ne ne­ko ko­me sme­ta osa­mo­sta­lje­nje Hr­vat­ske. To­kom iz­vo­đe­nja tih bor­be­nih dej­sta­va, ru­ko­vod­stvo Sr­bi­je na če­lu sa sa­da po­koj­nim Slo­bo­da­nom Mi­lo­še­vi­ćem ni­je ima­lo ni­ka­kav uti­caj na JNA iz­u­zev de­kle­ra­tiv­nog po­ma­ga­nja an­ti­fa­ši­sta i ma­te­ri­jal­nog zbri­nja­va­nja svo­jih su­na­rod­ni­ka u Hr­vat­skoj ko­ji su bi­li po sva­koj osno­vi ugro­že­ni. Bi­lo je do­bro­vo­lja­ca ko­ji su do­la­zi­li iz Sr­bi­je, kao što su svo­je­vre­me­no išli do­bro­volj­ci ko­mu­ni­sti u Špa­ni­ju da se bo­re pro­tiv fa­ši­sta.
(NA­STA­VI­ĆE SE)