-Pri­re­dio: Ivan Mi­lo­še­vić

Ma­na­stir Đur­đe­vi Stu­po­vi na­la­zi se iz­me­đu se­la Be­ra­na i Dol­ca, na li­je­voj stra­ni Li­ma, a u pod­nož­ju pla­nin­skog lan­ca Ostrim, bli­zu de­sne oba­le ri­je­ke Su­ši­ce. Ime mu je do­šlo po mje­stu na ko­me je, ko­je se zo­ve Stu­po­vi. Po pre­da­nju na­rod­nom po­dig­nut je za vri­je­me Ne­ma­nji­ća. Pr­vo­bit­no je bio vr­lo ma­li, pa je dva pu­ta po­pu­štan. Tur­ci su ga je­da­red sko­ro po­ru­ši­li. Tre­ći put je po­pu­šta­na i zvo­na­ra gra­đe­na po pre­la­sku Va­so­je­vi­ća u be­ran­sku na­hi­ju. Pri­ča se da je jed­nom 70 go­di­na bio pust. Kad su do­šli Lu­šča­ni, nji­ho­vi su po­po­vi uze­li upra­vu ma­na­sti­ra, dok ni­su do­šli Va­so­je­vi­ći, ka­da su nji­ho­vi ka­lu­đe­ri ma­na­stir pre­u­ze­li. Da­nas je ma­na­stir do­sta za­pu­šten. Ka­lu­đe­ra ima dva. Unu­tra­šnjost hra­ma je kao ka­kva pe­ći­na.
Baš do ma­na­sti­ra se na­la­zi ve­li­ka zgra­da če­tvo­ro­ra­zred­ne osnov­ne ško­le u ko­joj ra­de dva uči­te­lja. O Go­spo­đi­nu dne se ku­pi kod ma­na­sti­ra na­rod iz ci­je­le na­hi­je. Do ma­na­sti­ra ima i je­dan han.
Go­di­ne 1853. sva Va­so­je­vić­ka na­hi­ja do Kr­ša Fe­mi­ća pot­pad­ne pod Cr­nu Go­ru, ali po­sli­je ra­ta od 1862. go­di­ne sva Be­ran­ska na­hi­ja i do­sta ve­li­ki dio Va­so­je­vi­ća u Cr­noj Go­ri opet pri­pad­nu Tu­r­ci­ma. Tom pri­li­kom Tur­ci na­či­ne grad, osnu­ju va­roš oko nje­ga i po­dig­nu tvr­đa­vu Ja­si­ko­vac. Va­roš na­zo­vu, po mje­stu gdje je po­dig­nu­ta, Be­ra­ne. Ali, dža­mi­ju ni­su mo­gli po­di­ći sve do 1883, ka­da je za kaj­ma­ka­na bio Mu­rat-aga Ga­nić, po­tur­če­njak od ple­me­na Dre­ka­lo­vi­ća od Ku­ča. Ovo je, ka­ko se hva­le Va­so­je­vi­ći, pr­va i je­di­na dža­mi­ja na va­so­je­vić­kom ze­mlji­štu. Ta­ko se isto ne pri­ča da je ika­da bi­lo ka­kve la­tin­ske cr­kve, ma­da se na sva­kom ko­ra­ku na­la­ze tra­go­vi i spo­me­ni od Kli­men­ta ko­ji su ka­to­li­ci.
Utvr­div­ši se u Be­ra­na­ma, Tur­ci po­gra­de gra­ni­com, kroz Va­so­je­vi­će, for­ti­ce, ko­je su usta­škim ra­tom 1875-6, uni­šte­ne, ko­jom je pri­li­kom i Va­so­je­vić­ka na­hi­ja u Cr­noj Go­ri une­ko­li­ko pro­ši­re­na. Od to­ga se do­ba tur­ska vlast ja­če utvr­di­la u Be­ran­skoj na­hi­ji, te se od ta­da svi dan­ci re­dov­no pri­ku­plja­ju, do­kle je pri­je ra­ta to bi­lo for­me ra­di.
Da­na­šnji su sta­nov­ni­ci Va­so­je­vi­ća u tu­r­skoj gra­ni­ci Va­so­je­vi­ći i Sr­blja­ci, ko­ji su di­je­lom sta­ri­ji, a di­je­lom doc­ni­ji do­se­lje­ni­ci. Sr­blja­ci­ma se zo­vu svi Sr­bi ko­ji sta­nu­ju me­đu Va­so­je­vi­ći­ma, a ni­su Va­so­je­vi­ći. Ri­ječ ima po­grd­no zna­če­nje, kao Ar­na­u­taš, Gr­ko­man, Bu­ga­raš... Sr­blja­ci su pred­met pre­zi­ra­nja od stra­ne Va­so­je­vi­ća, a u ra­ni­je be­sud­no vri­je­me bi­li su od njih i zlo­sta­vlja­ni.
Od 126 brat­sta­va, ko­li­ko ih ima da­nas u Va­so­je­vi­ći­ma u tur­skoj gra­ni­ci, 76 je sr­bljač­kih, od­no­sno 60 od­sto, a 50 va­so­je­vić­kih, od­no­sno 40 od­sto od ukup­nog bro­ja svih brat­sta­va. Ali su va­so­je­vić­ka ple­me­na ja­ča od sr­bljač­kih, te je ku­ća va­so­je­vić­kih mno­go vi­še od sr­bljač­kih. Od Va­so­je­vić­kih brat­sta­va ima Lo­pa­ća­na 15, No­va­ko­vi­ća 11, Da­be­ti­ća če­ti­ri, Ko­va­če­vi­ća če­ti­ri i Mi­jo­ma­no­vi­ća 16. Od va­so­je­vić­kih brat­sta­va dva su mu­ha­me­dan­ske vje­re (Gar­če­vi­ći i Zu­jo­vi­ći), a od jed­nog ima brat­stve­ni­ka obi­ju vje­ra (Đu­ki­ći). I ovi se mu­ha­me­dan­ci zo­vu Va­so­je­vi­ći­ma.
Od Sr­blja­ka ima naj­vi­še Ku­ča (16 brat­sta­va), ko­ji su obič­no sko­ra­šnji do­se­lje­ni­ci. Da­lje do­la­ze Bra­to­no­ži­ći (14), do­se­lje­ni­ci iz Ce­kli­na de­vet, iz Bje­lo­pa­vli­ća pet, iz Še­ku­la­ra šest, iz Ro­va­ca če­ti­ri, iz Drob­nja­ka tri, iz Pi­pe­ra dva, iz Cr­ne Go­re uop­šte dva, iz Ko­la­ši­na dva, da­lje iz Pla­va, sa Če­va, iz Ša­ra­na­ca, Mo­ra­če, Her­ce­go­vi­ne i Bi­je­log Po­lja po jed­no brat­stvo. Ne­po­zna­tog po­ri­je­kla ima se­dam brat­sta­va. (Kraj)