-Pre­veo i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ

Do­ga­đa­je ko­ji se od­no­se na ar­hi­vu Pe­tra I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša de­talj­no je opi­sao ču­ve­ni cr­no­gor­ski na­uč­nik-tek­sto­log dok­tor Jev­to M. Mi­lo­vić. Ce­tinj­ski ar­hiv, u ko­jem su se na­la­zi­le ko­pi­je pi­sa­ma Pe­tra I i mno­ga dru­ga dra­go­cje­na isto­rij­ska do­ku­men­ta iz tog vre­me­na, bio je za­ko­pan u ze­mlji za vri­je­me Pr­vog svjet­skog ra­ta. Zbog ve­li­ke vla­ge do­ku­men­ta su bi­la ošte­će­na ili sa­svim uni­šte­na. Mno­gi ru­ko­pi­si Pe­tra I su se na­la­zi­li u pot­kro­vlju Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra i na ta­va­nu zgra­de biv­šeg Ru­skog po­slan­stva na Ce­ti­nju, a i „njih su mi­še­vi po­je­li i zub vre­me­na uni­štio“. Mno­go­broj­na pi­sma i dru­gi ru­ko­pi­si Pe­tra I ču­va­ni su u po­li­cij­skom ar­hi­vu u Ko­to­ru, a po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta ne­sta­li su bez tra­ga. Ta­ko su pro­pa­la mno­ga isto­rij­ska do­ku­men­ta ve­li­ke vri­jed­no­sti. U Ko­tor­skom isto­rij­skom ar­hi­vu bio je ve­li­ki broj pi­sa­ma u sa­sta­vu fon­da Ad­mi­ni­stra­tiv­no-po­li­tič­kih ru­ko­pi­sa i njih je vla­ga pot­pu­no uni­šti­la. Mno­ga pi­sma Pe­tra I i dru­ge ru­ko­pi­se uze­li su iz cr­no­gor­skih ar­hi­va i ma­na­sti­ra ino­stra­ni i cr­no­gor­ski na­uč­ni­ci i li­te­ra­te: Si­ma Mi­lu­ti­no­vić, Mar­ko Dra­go­vić, Alek­san­dar fon Rojc, Alek­san­dar Iva­no­vič Alek­san­drov i dru­gi.
Od 1951. go­di­ne dok­tor Jef­to M. Mi­lo­vić is­ko­pi­rao je i ob­ja­vio sve sa­ču­va­ne ru­ko­pi­se Pe­tra I, ko­ji su pro­na­đe­ni u Cr­noj Go­ri i u dru­gim dr­ža­va­ma. Taj pot­hvat je po­mo­gao da se spa­su mno­ga do­ku­men­ta od pro­pa­da­nja za bu­du­ća po­ko­lje­nja. Sa­ču­va­ni dio ru­ko­pi­sa ras­tu­re­nog i ne­pot­pu­nog ar­hi­va Pe­tra I ob­ja­vio je Jef­to M. Mi­lo­vić u svo­je dvi­je knji­ge pod na­slo­vom: „Pe­tar I Pe­tro­vić Nje­goš, Pi­sma i dru­ga do­ku­men­ta“.
Go­di­ne 2014. In­sti­tut za sla­vi­sti­ku RAN iz­dao je zbor­nik stu­di­ja „Im­pe­ra­tor­ski dom Ro­ma­no­vih i Bal­kan“, gdje su ob­ja­vlje­ne stu­di­je ko­je su bli­ske na­šoj te­mi.
Na osno­vu na­ših is­tra­ži­va­nja i ana­li­ze ra­znih ru­ko­pi­sa, ko­ji pri­pa­da­ju dr­žav­nim ar­hi­vi­ma: Ru­skom dr­žav­nom ar­hi­vu drev­nih aka­ta (RGA­DA), Ar­hi­vu spolj­ne po­li­ti­ke Ru­ske im­pe­ri­je (AV­PRI), štam­pa­nim iz­vo­ri­ma Na­ci­o­nal­ne cr­no­gor­ske bi­bli­o­te­ke i ar­hiv­skom i bi­bli­o­teč­kom zbor­ni­ku Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, sa­či­njen je zbor­nik do­ku­me­na­ta (epi­sto­lar­na pi­sma i jed­na gra­ma­ta) od 1784. do 1798. go­di­ne po po­gla­vlji­ma.
1. Pre­pi­ska Pe­tra I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša sa Ka­ta­ri­nom II, Pa­vlom I, na­sled­ni­kom pre­sto­la i ve­li­kim kne­zom Alek­san­drom (bu­du­ćim im­pe­ra­to­rom Alek­san­drom I). Gra­ma­ta Ka­ta­ri­ne II cr­no­gor­skom vla­di­ki i nje­go­vom na­ro­du
2. Po­seb­no odvo­je­na za­jed­nič­ka pi­sma Pe­tra I i Cr­no­gor­skog op­šte­na­rod­nog Zbo­ra i po­sla­ni­ce cr­no­gor­skih „gla­va­ra“ Ka­ta­ri­ni II i Pa­vlu I.
3. Pre­pi­ska Pe­tra I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša sa Sve­tim si­no­dom i ru­skim sve­šte­ni­ci­ma, po­seb­na pre­pi­ska sa san­ktpe­ter­bur­škim mi­tro­po­li­tom, sa dr­žav­ni­ci­ma, ko­ji su bi­li bli­ski pre­sto­lu: A. Mor­dvi­no­vim, P. A. Zu­bo­vim, I. A. Pa­ni­nim i dru­gim.
Dio ovih do­ku­me­na­ta ob­ja­vljen je pr­vi put frag­men­tar­no u ovoj stu­di­ji na osno­vu ru­ko­pi­sa i štam­pa­nih do­ku­me­na­ta, u ko­ji­ma je sa­ču­va­na or­to­gra­fi­ja ori­gi­na­la (osim za­star­je­lih slo­va: je­ri, iži­ca, fi­ta, jat i dr.).
A sad da osvi­je­tli­mo osnov­ne či­nje­ni­ce iz bi­o­gra­fi­je Pe­tra I Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, mi­tro­po­li­ta ce­tinj­skog i vla­di­ke cr­no­gor­skog (1782–1830) na osno­vu dva glav­na dje­la: a) mi­tro­po­li­ta Mi­tro­fa­na Ba­na (1844–1920) „Ukrat­ko ži­vo­to­pis Sve­to­ga Pe­tra Mi­tro­po­li­ta Cr­no­gor­skog“ (pr­vi ga je pro­na­šao Pre­drag Vu­kić 2005. go­di­ne u ar­hi­vi ma­na­sti­ra Ostrog) i b) ar­hi­man­dri­ta Ju­sti­na Po­po­vi­ća „Ži­ti­je Sve­tog Oca na­še­ga Pe­tra Pr­vog mi­tro­po­li­ta Ce­tinj­skog i Ču­do­tvor­ca“.
On je ro­đen u apri­lu 1747. go­di­ne ili u sep­tem­bru 1748. go­di­ne na Nje­gu­ši­ma od po­bo­žnih ro­di­te­lja Mar­ka Da­mja­no­va Pe­tro­vi­ća i An­đe­li­je, ro­đe­ne Mar­ti­no­vić. Nje­go­vo svje­tov­no ime se tač­no ne zna, ali u na­ro­du po­sto­ji pre­da­nje da mu je na kr­šte­nju bi­lo da­to ime Lu­ka. Brat nje­go­vog dje­de Da­mja­na, ču­ve­ni vla­di­ka Da­ni­lo (Pe­tro­vić) bio je pr­vi cr­no­gor­ski mi­tro­po­lit iz po­ro­di­ce Pe­tro­vi­ća–Nje­go­ša. Po­sli­je smr­ti vla­di­ke Da­ni­la 1735. go­di­ne, za nje­go­vog na­sled­ni­ka do­la­zi Pe­trov stric Sa­va i od ta­da mje­sto mi­tro­po­li­ta, a za­tim kne­žev­skog pre­sto­la se na­sle­đu­je u po­ro­di­ci Pe­tro­vi­ća, pre­la­ze­ći sa stri­ca na si­nov­ca.
Go­di­ne 1758. vla­di­ka Sa­va je iza­brao od če­ti­ri si­na svog si­nov­ca Mar­ka za svog na­sled­ni­ka 10-go­di­šnjeg dje­ča­ka, vi­djev­ši u nje­mu bu­du­ćeg sve­ca i na­rod­nog vo­đu. Dok je ži­vio u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, bu­du­ći sve­tac je sti­cao mu­drost i na­uk iz knji­ga pod kon­tr­o­lom mi­tro­po­li­ta Sa­ve i nje­go­vog uči­te­lja-ka­lu­đe­ra Da­ni­la. Od 12 go­di­na on se za­mo­na­šio pod ime­nom Pe­tar, a u 17-oj je ru­ko­po­lo­žen u je­ro­đa­ko­na.
Go­di­ne 1765. za­mje­nik i Sa­vin brat od stri­ca mi­tro­po­lit Va­si­li­je je po tre­ći put oti­šao u Ru­si­ju po po­moć za Cr­nu Go­ru i po­veo sa so­bom je­ro­đa­ko­na Pe­tra da na­sta­vi ško­lo­va­nje u San­ktpe­ter­bur­škoj bo­go­slo­vi­ji. Ali ško­lo­va­nje ni­je po­tra­ja­lo du­go. 10. mar­ta 1766. go­di­ne mi­tro­po­lit Va­si­li­je je umro u Sankt Pe­ter­bur­gu i nje­gov si­no­vac je bio pri­nu­đen da se vra­ti ku­ći.
Kad se vra­tio on je po­stao naj­bli­ži po­moć­nik mi­tro­po­li­ta Sa­ve, ko­ji ga je ru­ko­po­lo­žio u je­ro­mo­na­ha, a ubr­zo pro­iz­veo u ar­hi­man­dri­ta.
NA­STA­VI­ĆE SE