-PIŠE: dr Vu­kić Ilin­čić

U Cr­noj Go­ri je ju­go­slo­ven­ska ide­ja do­šla do pu­nog iz­ra­ža­ja u opre­dje­lje­nju za za­jed­nič­ku dr­ža­vu 1918. go­di­ne, ka­da se na­rod u ogrom­noj ve­ći­ni iz­ja­snio za uje­di­nje­nje, u no­vem­bru te go­di­ne. Pr­vo da se Cr­na Go­ra uje­di­ni sa brat­skom Sr­bi­jom, a za­tim da ta­ko uje­di­nje­ne stu­pe u za­jed­nič­ku otadž­bi­nu sa Hr­va­ti­ma i Slo­ven­ci­ma. U od­lu­ci Ve­li­ke Na­rod­ne Skup­šti­ne Srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri 13. (26) no­vem­bra 1918. na­vo­de se, iz­me­đu osta­log, isto­rij­ski, na­ci­o­nal­ni, kul­tur­ni, eko­nom­ski i po­li­tič­ki raz­lo­zi i in­te­re­si ko­ji na­la­žu neo­p­hod­nost i neo­d­lo­žnost da se Cr­na Go­ra na­đe u za­jed­nič­koj dr­ža­vi. Ni­gdje se u to­li­koj mje­ri ni­je kli­ca­lo uje­di­nje­nju kao u Cr­noj Go­ri.
Za iz­bor Pod­go­rič­ke skup­šti­ne pret­hod­no je iza­bran Cen­tral­ni iz­vr­šni od­bor za uje­di­nje­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, u ko­jem su bi­li: Sve­to­zar To­mić, Pe­tar Ko­so­vić, Jan­ko Spa­so­je­vić i Mi­lo­sav Ra­i­če­vić. To je bio pri­vre­me­ni or­gan ko­ji je for­mi­ran „da se dav­na­šnja že­lja na­še­ga na­ro­da uje­di­nje­nje Cr­ne Go­re i Sr­bi­je u dje­lo pri­ve­de ka­ko bi od­mah za­tim sa osta­lim srp­skim i ju­go­slo­ven­skim ze­mlja­ma” iz­ve­li dje­lo uje­di­nje­nja. Ovaj od­bor je na svo­joj sjed­ni­ci od 25. ok­to­bra ri­je­šio da se 6. no­vem­bra 1918. go­di­ne iz­vr­še iz­bo­ri na­rod­nih po­sla­ni­ka za Ve­li­ku na­rod­nu skup­šti­nu u ci­je­loj ze­mlji – Cr­noj Go­ri. Od­lu­če­no je da se iza­bra­ni po­sla­ni­ci sa­sta­nu 11. no­vem­bra iste go­di­ne i da od­lu­če o dr­žav­no-prav­nom po­lo­ža­ju Cr­ne Go­re i da se iza­be­re stal­ni na­rod­ni iz­vr­šni od­bor ko­ji će da­lje ru­ko­vo­di­ti ra­dom i spro­vo­di­ti u dje­lo rje­še­nja skup­šti­ne.
Sva­ka ka­pe­ta­ni­ja u Cr­noj Go­ri bi­ra­la je po dva na­rod­na po­sla­ni­ka, a sva­ki srez u no­vim kra­je­vi­ma – po tri po­sla­ni­ka. Va­ro­ši ko­je ima­ju is­pod pet hi­lja­da sta­nov­ni­ka: Bar, Ul­cinj, Ko­la­šin, Be­ra­ne i Bi­je­lo Po­lje bi­ra­će po jed­nog, a va­ro­ši pre­ko pet hi­lja­da sta­nov­ni­ka: Ce­ti­nje, Pod­go­ri­ca, Nik­šić, Plje­vlja, Peć i Đa­ko­vi­ca bi­ra­će po dva po­sla­ni­ka. Iz­bor na­rod­nih po­sla­ni­ka iz­vr­šen je jav­nim i po­sred­nim gla­sa­njem po ka­pe­ta­ni­ja­ma, sre­zo­vi­ma i va­ro­ši­ma, na jav­nim zbo­ro­vi­ma, a iza­bra­ni su se 6. no­vem­bra sa­sta­li u okru­žnom mje­stu i na op­štoj sjed­ni­ci, po­i­me­nič­nim gla­sa­njem, iza­bra­li po­sla­ni­ke za cio okrug. Za na­rod­nog po­sla­ni­ka mo­gao se bi­ra­ti sva­ki pu­no­prav­ni gra­đa­nin sa 25 go­di­na sta­ro­sti, ko­ji ni­je osu­đi­van za beš­ča­sna dje­la.
U ve­zi sa iz­bo­ri­ma za Pod­go­rič­ku skup­šti­nu naj­vi­še ak­tiv­no­sti bi­lo je na Ce­ti­nju, gdje će se na okru­žnom sku­pu za po­vje­re­ni­ke, ko­ji je tre­ba­lo da bi­ra po­sla­ni­ke, ja­vi­ti po­seb­ne kan­di­dat­ske li­ste. Jed­na kan­di­dat­ska li­sta bi­la je na bi­je­lom, a pro­tiv­nič­ka na ze­le­nom pa­pi­ru. Otu­da i na­zi­vi „bje­la­ši” i „ze­le­na­ši”.
Ka­da su gla­sa­či do­šli u sa­lu pred­vi­đe­nu za iz­bo­re, po­di­je­li­li su se na dvi­je stra­ne, shod­no već po­me­nu­toj po­dje­li na „bi­je­le” i „ze­le­ne”. Gru­pa pri­sta­li­ca bi­je­le li­ste bi­la je mno­go ve­ća. Ka­da je usta­jao i go­vo­rio ne­ki kan­di­dat bi­je­le li­ste – pi­še aka­de­mik Di­mo Vu­jo­vić – bur­no su ga po­zdra­vlja­li i če­sto pre­ki­da­li kli­ca­njem i iz­ja­va­ma ti­pa: „Mi vas ša­lje­mo sa­mo da ob­ja­vi­te uje­di­nje­nje sa Sr­bi­jom i to bez­u­slov­no i da se zba­ci onaj zli­ko­vac i de­spot”. Me­đu­tim, i pri­sta­li­ce ze­le­ne li­ste su iz­ja­vlji­va­le da su za uje­di­nje­nje, ali uslov­no uje­di­nje­nje, da Cr­na Go­ra uđe u uje­di­nje­nu Ju­go­sla­vi­ju kao sa­mo­stal­na kra­lje­vi­na, ona­ko ka­ko će ući Sr­bi­ja. Me­đu­tim, i Sr­bi­ja je iz­gu­bi­la svo­ju dr­žav­nost ra­di uje­di­nje­nja i uni­tar­nog ustroj­stva no­ve dr­ža­ve. ( primj. V. I. ).
Na Pod­go­rič­koj skup­šti­ni ni­je­su sa­mo bi­li po­sla­ni­ci pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti i jed­ne na­ci­o­nal­no­sti. U nje­nom ra­du uče­stvo­va­li su po­sla­ni­ci: Mu­sta­fa Ja­ja­ga, Meh­med Ze­ći­ra­ga, Ka­ber De­ma, Mu­sa Sej­du­la, Na­zim­beg Mah­mut­be­go­vić, Mah­mut-beg Ma­no­vić, Ham­di­beg Ha­san­be­go­vić, Omer­beg Sel­ma­no­vić, Der­viš Še­ćer – Ka­dić, Su­ljo Pe­to­vić, Sa­id Di­va­no­vić. U pr­vim sa­zi­vi­ma cr­no­gor­ske skup­šti­ne bi­lo je sa­mo za­ga­ran­to­va­no mje­sto (vi­ril­nom po­sla­ni­ku – po po­lo­ža­ju muf­ti­ji, kao i bi­sku­pu. Ime­na i pre­zi­me­na su pre­pi­sa­na u ori­gi­na­lu, ta­ko da ne­gdje ima po­vla­ka u ime­nu i pre­zi­me­nu, a ne­gdje ne­ma. (primj. V. I. )
(NA­STA­VI­ĆE SE)