- PRI­RE­DIO: MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ

Vi­jest o svr­ga­va­nju bu­gar­skog kne­za iza­zva­la je sna­žnu re­ak­ci­ju zva­nič­nog Be­o­gra­da. Pred­sjed­nik srp­ske vla­de hit­no se vra­tio u ze­mlju, a pla­ni­ra­ni put kra­lja Mi­la­na u Glaj­hen­berg od­lo­žen je. Na sjed­ni­ci Mi­ni­star­skog sa­vje­ta, odr­ža­noj 11. av­gu­sta, ri­je­še­no je da se na­sta­vi s pra­će­njem pri­li­ka u Bu­gar­skoj i da se dej­stvu­je shod­no okol­no­sti­ma. Ne­ma sum­nje da su srp­ski zva­nič­ni kru­go­vi bi­li ne­pri­jat­no iz­ne­na­đe­ni so­fij­skim do­ga­đa­ji­ma. Tih da­na Be­o­gra­dom je pro­ni­jet glas da je svrg­nu­će bu­gar­skog kne­za tek pr­vi po­tez Pe­tro­gra­da, po­sli­je ko­jeg će i u Sr­bi­ji usli­je­di­ti slič­ni do­ga­đa­ji. Ne­spo­koj­stvo pri­mjet­no u iz­vje­šta­ji­ma ve­ći­ne srp­skih di­plo­ma­ta bli­je­di je od­raz bri­ga ko­je su mu­či­le srp­skog kra­lja. Na vi­jest o oba­ra­nju kne­za Ba­ten­ber­ga, Mi­lan Obre­no­vić re­zig­ni­ra­no je iz­ja­vio: „sa­da sam ja na re­du”. Austro­u­gar­skom po­sla­ni­ku u Be­o­gra­du re­kao je i da će, utvr­di li se ru­ski uti­caj po­no­vo u So­fi­ji, nje­gov po­lo­žaj u Sr­bi­ji po­sta­ti neo­dr­živ. Kra­lji­ca Na­ta­li­ja ta­ko­đe je sma­tra­la da o umi­je­ša­no­sti Ru­si­je u oba­ra­nje Alek­san­dra Ba­ten­ber­ga ne mo­že bi­ti ni­ka­kve sum­nje, iz­ja­vlju­ju­ći da je za­i­sta ža­lo­sno „či­me se sve slu­ži jed­na ta­ko ve­li­ka ze­mlja”.
U tre­nut­ku ka­da se osje­tio ugro­žen na sop­stve­nom pre­sto­lu, kralj Mi­lan pot­pu­no je za­bo­ra­vio na sra­mo­tu sliv­nič­kog po­ra­za, a pla­no­ve o mo­gu­ćem re­van­šu po­ti­snuo je u stra­nu. Upor­na hlad­no­ća s ko­jom se zva­nič­na Sr­bi­ja pret­hod­nih mje­se­ci op­ho­di­la pre­ma Bu­gar­skoj bi­la je po­sli­je krup­nih po­li­tič­kih iz­mje­na u So­fi­ji iz­li­šna. Sa­svim iz­gu­biv­ši po­li­tič­ku hlad­no­krv­nost, Mi­lan Obre­no­vić je na­red­ne po­te­ze vu­kao in­stink­tiv­no. O to­me svje­do­če ve­o­ma hi­tre, čak i pre­na­glje­ne re­ak­ci­je srp­skog kra­lja tih da­na.
Čim je u Bu­gar­skoj do­šlo do no­vog obr­ta, a knez Ba­ten­berg ri­je­šio da se vra­ti u So­fi­ju, kralj Mi­lan če­sti­tao mu je ta­kav po­tez te­le­gra­mom pu­nim to­plih že­lja za uspjeh. Na­čin na ko­ji je te­le­gram po­slao pred­sta­vlja kla­si­čan pri­mjer Mi­la­no­vih po­li­tič­kih po­stu­pa­ka. Te­le­gra­fi­šu­ći u So­fi­ju on je, ne oba­vje­šta­va­ju­ći ni­ko­ga iz vla­de, na pot­pu­no kon­spi­ra­ti­van na­čin upu­tio po­zdra­ve bu­gar­skom kne­zu. Ka­ko bi pri­tom po­sti­gao pu­nu taj­nost, po­ru­ku je po­slao lič­no, is­klju­čiv­ši sve us­put­ne te­le­graf­ske pod­sta­ni­ce iz emi­to­va­nja sig­na­la.
Po­sli­je vi­je­sti o svr­ga­va­nju bu­gar­skog kne­za, kralj Mi­lan mo­gao je da iza­be­re jed­nu od dvi­je mo­guć­no­sti. Pr­va je pred­sta­vlja­la pro­du­že­tak po­li­tič­ke li­ni­je, či­ji je naj­ja­sni­ji iz­raz bio rat pro­tiv Bu­gar­ske, vo­đen kra­jem pret­hod­ne go­di­ne. To je bi­la li­ni­ja bor­be za pre­vlast na Bal­ka­nu. Da je kralj Mi­lan na­sta­vio tim kur­sem, lo­gič­no je bi­lo oče­ki­va­ti uz­dr­ža­va­nje Be­o­gra­da od mi­je­ša­nja u „bu­gar­sko pi­ta­nje”. Za­ple­ti u Kne­že­vi­ni mo­gli su bi­ti od stvar­ne ko­ri­sti srp­skim na­ci­o­nal­nim in­te­re­si­ma. Uz iz­vje­sne ko­rek­ci­je svo­je po­li­ti­ke pre­ma Pe­tro­gra­du, Sr­bi­ja je po­no­vo mo­gla po­mi­šlja­ti na sti­ca­nje po­volj­ni­jih po­zi­ci­ja na Bal­ka­nu.
Stra­hu­ju­ći za sop­stve­ni po­lo­žaj, srp­ski mo­narh se bez dvo­u­mlje­nja od­lu­čio za po­dr­šku kne­zu Ba­ten­ber­gu. Za­to je i kne­žev od­go­vor, ko­jim je kra­lju Mi­la­nu za­hva­lio na uka­za­noj pa­žnji, na­i­šao na vr­lo po­vo­ljan pri­jem. Knez Ba­ten­berg oti­šao je i ko­rak da­lje, pred­lo­živ­ši da u Be­o­gra­du pri­me na­ro­či­tog bu­gar­skog iza­sla­ni­ka, ko­ji će pre­ni­je­ti nje­go­vu lič­nu za­hval­nost. Na taj pred­log srp­ski kralj je hi­tro uz­vra­tio „da će sma­tra­ti za sre­ću (...) da se nji­ho­ve dvi­je vla­de usa­gla­se i ugo­de pri­ja­telj­ske od­no­ša­je iz­me­đu Sr­bi­je i Bu­gar­ske!” Iako je po­lo­žaj kne­za Ba­ten­ber­ga u Bu­gar­skoj po­sli­je na­knad­ne in­ter­ven­ci­je ru­skog ca­ra po­stao neo­dr­živ, po­nu­da o ob­na­vlja­nju di­plo­mat­skih od­no­sa je osta­la. Po­sli­je ma­nje od mje­sec da­na so­fij­ski po­li­tič­ki vrh po­no­vio je kne­že­vu po­nu­du Be­o­gra­du. Pro­ces je za­po­čet po­čet­kom sep­tem­bra 1886, po­sre­do­va­njem grč­kog ot­prav­ni­ka po­slo­va u So­fi­ji. Sna­žan po­li­tič­ki pri­ti­sak Pe­tro­gra­da pri­mo­rao je obje stra­ne da za krat­ko vri­je­me na­đu za­jed­nič­ki je­zik. Bla­go­slo­vi Be­ča i Lon­do­na sko­rom spo­ra­zu­mu iz­me­đu Be­o­gra­da i So­fi­je ni­je­su iz­o­sta­li.
I po­red is­kre­nih sim­pa­ti­ja pre­ma ak­tu­el­noj po­li­tič­koj gar­ni­tu­ri u Bu­gar­skoj, zva­nič­ni srp­ski kru­go­vi su bu­gar­sku po­nu­du pri­mi­li opre­zno. Ra­di pret­hod­nog is­pi­ti­va­nja uslo­va pod ko­ji­ma je mo­gu­će ob­no­vi­ti od­no­se, u So­fi­ju je po­slat Pe­ra To­do­ro­vić. Bo­ra­vak srp­skog pre­go­va­ra­ča u bu­gar­skoj pre­sto­ni­ci ure­đen je ta­ko da pri­vu­če što je mo­gu­će ma­nje pa­žnje. Za pre­go­vo­re se ipak sa­zna­lo do­sta br­zo. Cr­no­gor­ski pred­stav­nik na Por­ti Mi­tar Ba­kić ja­vio je 30. sep­tem­bra na Ce­ti­nju da kralj Mi­lan spre­ma ne­ki od­su­dan po­li­tič­ki ko­rak s Bu­gar­skom, dok nje­gov po­sred­nik Pe­ra To­do­ro­vić „kr­sta­ri iz­me­đu Ni­ša i So­fi­je”. S bu­gar­ske stra­ne pre­go­va­rao je Gri­gor Na­čo­vič. To­kom pre­go­vo­ra, ko­ji su vo­đe­ni u ho­te­lu Ode­sa, osnov­no pi­ta­nje oko ko­je­ga je do­šlo do ne­su­gla­si­ca bi­lo je bre­gov­sko. Na­iz­gled for­mal­no, pi­ta­nje ne­ve­li­kog po­ja­sa gra­nič­ne ze­mlje bi­lo je još uvi­jek ak­tu­el­no.
(NA­STA­VI­ĆE SE)