Pi­še: Pre­drag R. Pe­tro­vić

Aprok­si­ma­tiv­na pro­vje­ra go­di­ne ro­đe­nja ili op­se­ga mo­gu­ćih go­di­na ro­đe­nja voj­vo­de Dre­ka­la, me­to­dom ko­ju će­mo pri­mi­je­ni­ti po­la­zi od po­da­ta­ka ko­je ima­mo za voj­vo­du Dre­ka­la i nje­go­vog si­na voj­vo­du La­la, ko­ji su ne­do­volj­ni za eg­zakt­nu pro­vje­ru, ali će­mo ko­ri­sti­ti i ne­ke po­zna­te i op­šte pri­zna­te po­dat­ke iz pre­da­nja kao i pri­rod­ne li­mi­te i pa­ra­me­tre. Sa­mi re­zul­ta­ti, ko­ji se ovom me­to­dom do­bi­ja­ju ni­su zbog ne­do­volj­nog bro­ja sa­svim po­u­zda­nih ula­znih po­da­ta­ka eg­zakt­ni, pa ne mo­gu bi­ti ni sa­svim po­u­zda­ni, već ima­ju ka­rak­ter orI­jen­ta­ci­o­nih, ili pro­cje­nju­ju­ćih po­da­ta­ka. Me­đu­tim, ono što je va­žno u če­mu i sa ta­kvim ula­znim po­da­ci­ma re­zul­ta­ti mo­gu bi­ti ko­ri­sni je da se pri ova­kvim pro­ra­ču­ni­ma ni­je do­šlo do re­zul­ta­ta ko­ji ospo­ra­va­ju, ili po vre­men­skim ter­mi­ni­ma pot­pu­no ne­gi­ra­ju, ili se su­prot­sta­vlja­ju sa­moj osnov­noj po­stav­ci.
Po­ći će­mo od po­zna­tog po­da­tka da je voj­vo­da La­le Dre­ka­lov 1609. god. sklo­pio spo­ra­zum sa mle­tač­kom vla­šću u Ko­to­ru o ne­sme­ta­nom pro­la­zu po­šte ka­ra­van­skim pu­tem kroz Ku­če na pro­la­sku od Ko­to­ra za Is­tan­bul. Taj ugo­vor je tre­ba­lo da po­tvr­de u Ko­to­ru La­lev sin i nje­gov brat po maj­ci Ra­ič­ko. Voj­vo­da La­le je imao ukup­no pet si­no­va, pr­vi nje­gov brak ni­je imao dje­ce, jer je sklo­pljen sa­mo ra­di La­le­ve osve­te Kli­men­ti­ma, iz dru­gog nje­go­vog bra­ka sa­mo je imao si­na Vu­ka, a tre­ća nje­gov že­nid­ba u ko­me su se ro­di­la če­ti­ri si­na je bi­la u ka­sni­jim La­le­vim go­di­na­ma, vje­ro­vat­no u zad­njoj de­ce­ni­ji XVI vi­je­ka za vri­je­me vla­di­ke (ili ka­lu­đe­ra) Ru­fi­ma Nje­gu­ša.
Dru­gi brak La­la Dre­ka­lo­vog je ras­ki­nut po opi­si­ma da­tim po pre­da­nji­ma ne­ku go­di­nu po­sle ro­đe­nja si­na Vu­ka, ka­da je La­le že­nu po ro­du iz Ka­stra­ta sa dje­te­tom vra­tio u rod, a po­sle ne­ko­li­ko go­di­na je si­na iz ovog bra­ka, Vu­ka pre­u­zeo od že­ne, te je on ži­vio sa La­le­vom no­vom po­ro­di­com dok ni­je do­bio od oca na­sle­đe. Tre­ći La­lev brak je bio sa ćer­kom bra­to­no­škog voj­vo­de Sta­no­ja Ra­do­nji­na, Zla­ti­jom, ko­ji je ugo­vo­ren po opi­si­ma pre­ma pre­da­nji­ma u Ku­či­ma na sla­vi Sv. Ni­ko­le, voj­vo­de Sta­no­ja, na ko­joj je kao gost bio La­le Dre­ka­lov, ta­da voj­vo­da Ku­ča, a ta­da sa ras­ki­nu­tim dru­gim bra­kom. Na sla­vi je bio pri­su­tan i vla­di­ka Ru­fim Nje­goš (po ne­kom auto­ri­ma vla­di­ka Ru­fim Bo­lje­vić što je gre­ška, jer se po Lj. Ko­va­če­vi­ću Ru­fim Nje­goš kao vla­di­ka po­mi­nje 1608–1631, a Ru­fim Bo­lje­vić je vla­di­ka tek u dru­goj po­lo­vi­ni XVII vi­je­ka. Ta­ko­đe je spor­no da li je Ru­fim Nje­goš bio u to vri­je­me vla­di­ka, ili sa­mo ka­lu­đer, ka­ko je da­to kod M. Ra­šo­vi­ća. Voj­vo­da La­le je ta­da is­pro­sio kćer Sta­no­je­vu (po ne­kim auto­ri­ma kćer Pe­ja Sta­no­je­va, me­đu­tim, po hro­no­lo­gi­ji mo­gla je bi­ti sa­mo se­stra Pe­ja Sta­no­je­va, voj­vo­de u Bra­to­no­ži­ći­ma u 1468. g.), ali mu je po­sta­vljen uslov da se vra­ti u vje­ru svo­jih pre­da­ka pra­vo­slav­nu, jer je ta­da La­le bio ka­to­lik, kao što mu je bio otac Dre­ka­le. Cio do­ga­đaj je zna­ča­jan upra­vo i po to­me, jer je sa stu­pa­njem u no­vi brak voj­vo­du La­la vla­di­ka Ru­fim Nje­guš po­kr­stio u pra­vo­slav­nu vje­ru, te su i svi Ku­či ka­to­li­ci po­sle ovih go­di­na pre­šli u pra­vo­sla­vlje, osim Za­trep­ča­na.
Sa­ma či­nje­ni­ca da je skla­pa­nje tre­ćeg La­le­vog bra­ka sa po­kr­šta­va­njem bi­lo uz pri­su­stvo Ru­fi­ma Nje­go­ša da­je hro­no­lo­ški po­da­tak, da je to mo­ra­lo bi­ti po­sle 1608. god., jer je po­zna­to da je Ru­fim Nje­goš bio vla­di­ka u pe­ri­o­du od 1608. do 1631. g., ali se uz ovu od­red­ni­cu ja­vlja i jed­na hro­no­lo­ška ne­us­kla­đe­nost. Na­i­me, po da­tom po­dat­ku Vu­još naj­sta­ri­ji sin iz tre­ćeg La­le­vog bra­ka bi mo­gao da se ro­di tek po­sle 1609. god. Me­đu­tim, ima­mo i po­u­zdan po­da­tak, da je on za­mi­je­nio oca u voj­vod­stvu u Ku­či­ma 1642. god., što i mo­že bi­ti u skla­du sa do sa­da da­tom hro­no­lo­gi­jom, ali uz to ide i po­da­tak da je 1644. god. mo­rao da pre­da voj­vod­stvo mla­đem bra­tu Ili­ku, na­vod­no, jer ga si­no­vi ne slu­ša­ju, te ga ne­će slu­ša­ti ni ple­me, od­no­sno nje­go­vi si­no­vi su se u ple­me­nu is­kom­pro­mi­to­va­li po di­vljač­kom po­na­ša­nju (po Du­či­ću je­dan Vu­jo­šev sin je u ina­tu že­nu ras­po­rio). Ne upu­šta­ju­ći se u sa­me uzro­ke Vu­jo­še­ve ostav­ke, mo­že­mo kon­sta­to­va­ti, da je on u 1644. god. imao od­ra­sle si­no­ve, te se i po­ja­vlju­je pro­blem hro­no­lo­ške ne­us­kla­đe­no­sti, ako se uzmu u ob­zir go­di­ne ro­đe­nja Vu­jo­ša (po da­tom uslo­vu po­sle 1608), da je on imao 1644. sa­mo 35 go­di­na. Oči­gled­no je da po­sto­ji gre­ška sa ova­ko da­tim po­da­ci­ma, me­đu­tim, kod M. Ra­šo­vi­ća je da­to da Ru­fim Nje­goš, ka­da je skla­pan brak La­la i ni­je bio vla­di­ka, već ka­lu­đer. U toj kon­sta­la­ci­ji po­da­tak od ka­da je Ru­fim Nje­goš vla­di­ka ni­je bi­tan za od­re­đi­va­nje go­di­ne, ka­da je La­le sklo­pio tre­ći brak. Pre­ma go­di­na­ma, ka­da je po­stao voj­vo­da, kod Vu­jo­ša, mo­glo je tre­ći La­lev brak da bu­de u ne­koj go­di­ni po­sled­nje de­ce­ni­je XVI vi­je­ka sve do 1603. go­di­ne. Me­đu­tim, za od­re­đi­va­nje dru­gih hro­no­lo­ških pa­ra­me­ta­ra za voj­vo­du Dre­ka­la i voj­vo­du La­la, ra­di pro­vje­re is­tra­ži­va­nja o in­de­ti­te­tu Dre­ka­lo­vog oca, ovi po­da­ci o La­le­vom tre­ćem bra­ku ni­su uop­šte bit­ni, te pret­po­stav­ke o hro­no­lo­škoj od­red­ni­ci za La­lev tre­ći brak ne­će­mo uvr­šći­va­ti.
(NA­STA­VI­ĆE SE)