Pi­še: Pre­drag R. Pe­tro­vić


Po­re­de­ći iz­ni­je­to pre­da­nje vi­di­mo da se ono raz­li­ku­je od isto­rij­skih či­nje­ni­ca sa­mo po sle­de­ćem, a to je da ni­je Dre­ka­lo­va maj­ka bi­la že­na Sken­der­be­go­vog si­na, Jo­va­na (ili Iva­na), već že­na Đu­ra­đa, Sken­der­be­go­vog unu­ka, Iva­no­vog naj­sta­ri­jeg si­na, te da ni­je Jo­van (Ivan) po­bje­gao po­sli­je oče­ve smr­ti (1468. god.) u Ita­li­ju, osta­viv­ši „đe­ti­nju” že­nu, već je unuk Đu­rađ (II) po­sli­je ustan­ka u Al­ba­ni­ji i za­to­če­ni­štva u Ska­dru, u ko­jem je bio sa že­nom (do oko 1513. god.) i, po sve­mu su­de­ći iz­bje­gao (ili vra­tio se) u Ita­li­ju u Amal­fi, dok je že­na (za ko­ju mo­gu­će ni­je znao da je bre­me­ni­ta) iz­bje­gla u rod u Ka­stra­te. Sem ove, ne ve­li­ke, raz­li­ke, mo­že­mo kon­sta­to­va­ti da je osta­li dio pre­da­nja bez iz­mje­na u od­no­su na isto­rij­ske či­nje­ni­ce. Su­štin­ski osta­je isto, da je Dre­ka­le od ro­da Ka­stri­o­ta, s tim da je jed­nu ge­ne­ra­ci­ju da­lje od Sken­der­be­ga, te ni­je unuk Sken­der­be­gov, već je Dre­ka­le – Sken­der­be­gov pra­u­nuk.
Ta­kav re­zul­tat kom­pa­ra­ci­je naj­ra­spro­stra­nje­ni­je ver­zi­je pre­da­nja o po­ri­je­klu Dre­ka­lo­vi­ća sa isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma, po­tvr­đu­je sta­no­vi­šte J. Er­de­lja­no­vi­ća o pre­da­nji­ma u ple­me­ni­ma cr­no­gor­skih Br­da, na­ve­de­no na po­čet­ku ove stu­di­je – „da se mno­ga od tih pre­da­nja, ko­ja su iz ve­li­ke sta­ri­ne, ne­po­sred­no i po­u­zda­no po­tvr­đu­ju po­da­ci­ma iz na­ših i stra­nih isto­rij­skih iz­vo­ra”.
U pri­log is­to­ri­skoj či­nje­ni­ci da je Dre­ka­lov otac Sken­der­be­gov unuk ide i jed­na pri­mjed­ba Mar­ka Mi­lja­no­va, ko­ju je pri iz­la­ga­nju iste ver­zi­je pre­da­nja iz­nio za si­na Sken­der­be­go­vog Jo­va­na – da „ne­ki go­vo­re da se zvao Đerč”, što je al­ban­ska ver­zi­ja ime­na Đu­rađ. A to bi zna­či­lo da je u na­ro­du, ipak kod „ne­kih” ka­ko iz­no­si M. Mi­lja­nov, pre­ni­je­to u pam­će­nju pra­vo ime Dre­ka­lo­vog oca – Đu­rađ, od­no­sno ime Sken­der­be­go­vog unu­ka.
Ako po pre­da­nju pri­hva­ti­mo da je maj­ka Dre­ka­lo­va, ka­ko je da­to, išla pr­vo u rod u Ka­stra­te, od­no­sno da je ona od Ka­stra­ta, a po in­di­ci­ja­ma ko­je pro­iz­i­la­ze iz po­da­ta­ka Sa­nu­do­vih ana­la, da je nju Đu­rađ mla­đi ože­nio u vri­je­me svog dvo­go­di­šnjeg bo­rav­ka u Kju­ri­lu i Lje­šu, ob­ja­šnje­nje bi se na­šlo u či­nje­ni­ci da je me­đu do­ve­de­nih i na­se­lje­nih 70 do 80 po­ro­di­ca no­vo­na­se­lje­ni­ka u oko­li­ni ka­ste­la Kju­ril (M. Sa­nu­do Ibid. st. 144) u vri­je­me sta­rog Sken­der­be­ga, bi­lo i Ka­stra­ta, te je po ovim in­di­ci­ja­ma že­na Đu­ra­đe­va mo­gla bi­ti iz ne­ke po­ro­di­ce Ka­stra­ta no­vo­na­se­lje­ni­ka iz oko­li­ne Sken­der­be­go­vog ka­ste­la Kju­ril na Ra­do­ni­ju.
Još je­dan de­talj iz pre­da­nja (za ko­ja se po­sli­je po­re­đe­nja sa isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma mo­že re­ći da su u do­broj mje­ri po­u­zda­na) do­ne­kle do­pu­nja­va štu­re či­nje­ni­ce iz Sa­nu­do­vih ana­la o Đu­ra­đu, Sken­der­be­go­vom unu­ku u Ska­dru, a to je ka­ko je okon­ča­no Đu­ra­đe­vo za­to­če­ni­štvo u ovom gra­du. Pre­ma pre­da­nju ne mo­že se uze­ti da je Đu­rađ pu­šten iz za­to­če­ni­štva, jer nje­go­va že­na ne bi mo­ra­la da se pri­kri­va od Tu­ra­ka u Ka­stra­ti­ma i Ku­či­ma, ka­ko je da­to u ver­zi­ja­ma pre­da­nja ko­je ima­mao kod J. Er­de­lja­no­vi­ća i Mar­ka Mi­lja­no­va, već bi pri­je bi­lo da je Đu­rađ na ne­ki na­čin uspio da iz­bjeg­ne iz Ska­dra, i to da je iz­bje­gao iz Ska­dra sam, jer su on i že­na po­šli na raz­li­či­te stra­ne, on u Ita­li­ju u Amal­fi, a ona po­šla u rod, ili se za­te­kla u ro­du u Ka­stra­ti­ma, a po­sli­je se skla­nja­la u Ku­če, gdje se i ro­dio Dre­ka­le. Ver­zi­ju pre­da­nja o ro­đe­nju Dre­ka­la, ko­ja je pot­pu­no kom­pa­ti­bil­na sa po­da­ci­ma o Đu­ra­đu II Ka­stri­o­tu, ko­je na­la­zi­mo u Sa­nu­do­vim ana­li­ma, a i po­da­ci o nje­go­vom po­vrat­ku u Amal­fi, na­la­zi­mo za­bi­lje­že­nu kod V. Bo­gi­ši­ća, či­ji će­mo iz­vod ra­di kom­pa­ra­ci­je po­no­vi­ti (ali sa oma­škom ka­rak­te­ri­stič­nom za sve ver­zi­je pre­da­nja, jer se go­vo­ri o Jo­va­nu si­nu Sken­der­be­ga umje­sto o Đu­ra­đu unu­ku Sken­der­be­ga): – Kad se Jo­van (tač­ni­je Đu­rađ) pre­se­lja­vao nje­go­va že­na, ko­ja je bi­la đe­ti­nja, na­la­zi­la se u rod, tj. kod oca u Ka­stra­te ko­ja ta­da ne šće­ne s mu­žem u Ita­li­ju a po­sli­je ju ni muž pri­mi­ti. Te ta­ko ona osta­ne u rod u Ka­stra­te i tun ro­di si­na ko­ji je kr­šten po ob­re­di­ma ka­to­lič­ke vje­re i da­to mu je ime Dre­ka­le. Za­ti­jem vla­sti tur­ske do­zna­du za to­ga Jo­va­no­va (ili Đu­ra­đe­va) si­na i na­re­de da se isti vla­sti­ma do­ne­se i pre­da­de. Te usljed to­ga maj­ka po­bjeg­ne šnjim...
Da­lje je o Dre­ka­lu isto kao u osta­lim ver­zi­ja­ma pre­da­nja.
Kom­pa­ti­bil­no­sti pre­da­nja u Ku­či­ma o po­ri­je­klu Dre­ka­lo­vi­ća od Ka­stri­o­ta sa opi­si­ma do­ga­đa­ja sa Đu­ra­đem II Ka­stri­o­tom, Sken­der­be­go­vim unu­kom u Sa­nu­do­vim ana­li­ma i za­pi­si­ma o nje­mu u Ita­li­ji su oči­gled­ne, a ta­ko­đe su sa pre­da­njem u sa­gla­sno­sti i po­zna­ti su po ge­ne­a­lo­gi­ja­ma i za­pi­si­ma po­da­ci o Đu­ra­đu u Ita­li­ji. Me­đu­tim, neo­p­hod­na je za hro­no­lo­šku pro­vje­ru hi­po­te­ze o ge­net­skoj po­ve­za­no­sti Dre­ka­lo­vi­ća i Ka­stri­o­ta pre­ma pre­da­nji­ma, kom­pa­ra­ci­ja hro­no­lo­ških po­da­ta­ka o go­di­ni ro­đe­nja Dre­ka­la pre­ma ge­ne­a­lo­škim po­da­ci­ma nje­go­vih po­to­ma­ka, da bi se usta­no­vi­la kom­pa­ti­bil­nost sa hro­no­lo­škim po­da­ci­ma o Đu­ra­đu II Ka­stri­o­tu. Hro­no­lo­šku pro­vje­ru kom­pa­ti­bil­no­sti pre­da­nja o po­ri­je­klu Dre­ka­lo­vi­ća sa isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma iz ana­la, usled ne­do­stat­ka ba­znih hro­no­lo­ških po­da­ta­ka kod lič­no­sti ko­je po­re­di­mo mo­že­mo je­di­no ura­di­ti sa aprok­si­ma­tiv­nim pro­ra­ču­nom mo­gu­ćeg pe­ri­o­da u kom je ro­đen ro­do­na­čel­nik Dre­ka­lo­vi­ća, po­la­ze­ći od vi­še pa­ra­me­ta­ra za lič­no­sti, ko­je su u ve­zi sa njim i ima­ju sa njim za­jed­nič­ki ne­ki hro­no­lo­ški pa­ra­me­tar.
Sra­ču­na­va­nje go­di­ne ro­đe­nja voj­vo­de Dre­ka­la ni­je je­din­stav­no, usled mi­ni­mu­ma hro­no­lo­ških po­da­ta­ka, ko­je mo­že­mo na­ći o ovoj lič­no­sti i nje­go­vim ne­po­sred­nim po­tom­ci­ma, te me­to­dom sa vi­še raz­li­či­tih po­la­znih po­da­ta­ka tre­ba po­ku­ša­ti pri­bli­žno od­re­di­ti, ili da­ti – op­seg mo­gu­će go­di­ne nje­go­vog ro­đe­nja, ko­ja će ima­ti pri­bli­žne vri­jed­no­sti, do­volj­ne za kom­pa­ra­ci­ju pre­da­nja sa po­da­ci­ma iz mle­tač­kih ana­la, ra­di pro­cje­ne vje­ro­do­stoj­no­sti pre­da­nja u od­no­su na isto­rij­ske či­nje­ni­ce da­te u mle­tač­kim ana­li­ma.
(Na­sta­vi­će se)