Pi­še: Pre­drag R. Pe­tro­vić


Iz po­da­tka u Sa­nu­do­vom ana­lu (st. 243) da je Đu­rađ kre­nuo mar­ta 1503. za Ska­dar Fe­ri­zbe­gu, sa prat­njom od dva pra­ti­o­ca i voj­vo­dom Pro­da­nom i sa svo­jom po­ro­di­com i slu­ški­njom, mo­že­mo iz­vu­ći od­re­đe­ne za­ključ­ke na osno­vu da­tih po­da­ta­ka i in­di­ci­ja, ko­je iz njih pro­iz­i­la­ze. Ulo­ga voj­vo­de Pro­da­na ni­je ja­sna, ni­ti je da­to ko je on, sem da je mo­gu­će, po­sred­nik za ovaj od­la­zak Đu­ra­đa i za even­tu­al­ne pre­go­vo­re sa Fe­ri­zbe­gom, a po­da­tak o po­ro­di­ci Đu­ra­đe­voj go­vo­ri, da je u Lje­šu oda­kle su kre­nu­li za Ska­dar, Đu­rađ bio sa že­nom, od­no­sno da je imao po­ro­di­cu (fa­me­gli), što bi zna­či­lo že­nu i dje­cu. Me­đu­tim, Đu­rađ je bio re­la­tiv­no mlad od sve­ga oko 26 go­di­na, ili još mla­đi, pri po­čet­ku mle­tač­ko-tur­skog ra­ta. Kad je sti­gao sa mle­tač­kim bro­do­vi­ma u Al­ba­ni­ju, bio je neo­že­njen, jer ne­ma u ita­li­jan­skim ge­ne­a­lo­gi­ja­ma (D. Sha­ma / A. Bat­te­li, Li­bro d’Oro) za Đu­ra­đa (II) Ka­stri­o­ta iz Amal­fi­ja po­da­ta­ka o brač­noj ve­zi pri­je od­la­ska u rat. Pri dvo­go­di­šnjem ba­vlje­nju Đu­ra­đe­vom u Kju­ri­lu i Lje­šu (od mar­ta 1501. do mar­ta 1503. god.) Đu­rađ je, po ana­lu bi se re­klo, ste­kao po­ro­di­cu. U Sa­nu­do­vim ana­li­ma (st. 144) ima­mo i po­da­tak da je u oko­li­ni Kju­ri­la bi­lo na­se­lje­no 70–80 po­ro­di­ca, ko­je su op­slu­ži­va­le ka­stel u odr­ža­va­nju i do­grad­nji obje­ka­ta ka­ste­la, mo­gu­će i od­bra­ni ka­ste­la, dok ni­je bio sru­šen od Tu­ra­ka. Na­se­lje­ni­ci, ra­znog sa­sta­va su bi­li na­sta­nje­ni u oko­li­ni Kju­ri­la, po sve­mu su­de­ći još od vre­me­na grad­nje ka­ste­la i za­dr­ža­li su se u svom na­se­lju i po­sle ru­še­nja ka­ste­la od Tu­ra­ka u 1465. go­di­ne, te i u vri­je­me re­kon­struk­ci­je i do­grad­nje 1500. god. Iz to­ga bi se mo­glo tu­ma­či­ti, da je i Đu­ra­đe­va že­na, ko­ja se u ana­lu pod­ra­zu­mi­je­va kao dio nje­go­ve po­ro­di­ce, mo­gu­će i iz Kju­ri­la iz ne­ke po­ro­di­ce na­se­lje­ni­ka, ili mo­gu­će iz Lje­ša, a da ju je Đu­rađ uzeo u to­ku tih dvi­je go­di­ne ži­vo­ta u Kju­ri­lu i Lje­šu do od­la­ska za­jed­no sa njom u Ska­dar, ka­ko je da­to u ana­li­ma.
Po na­ve­de­nom opi­su u iz­vje­šta­ju ako ga strikt­no tu­ma­či­mo, pri­je bi mo­glo bi­ti da se pod po­ro­di­com Đu­ra­đe­vom pod­ra­zu­mi­je­va i že­na i di­je­te, a ne sa­mo že­na, jer bi ta­da bi­lo re­če­no da je –kre­nuo po­me­nu­ti go­spo­din Sken­der­beg sa svo­jom že­nom”, a ne ka­ko je da­to da je „kre­nuo po­me­nu­ti go­spo­din Sken­der­beg sa svo­jom po­ro­di­com”, a ta­ko­đe i sa „jed­nom slu­ški­njom”. Osim to­ga slu­ški­nja je vi­še neo­p­hod­na, da bi se sa njom po­šlo na put, ka­da po­ro­di­ca ima i di­je­te. Me­đu­tim te dvi­je go­di­ne (od 1501. do 1503) ipak je ma­lo vre­me­na i ma­li su iz­gle­di, da bi po­ro­di­ca mo­gla i da se za­snu­je, a i da se od­mah po za­sni­va­nju već ro­di i di­je­te. Pri­je bi bi­lo, da ka­da je re­če­no za Đu­ra­đa, da je za Ska­dar po­šao sa svo­jom po­ro­di­com i slu­ški­njom, da se pod­ra­zu­mi­je­va­lo, da je on vo­dio u Lje­šu po­ro­dič­ni ži­vot, te je po­šao sa po­ro­di­com (sa že­nom) i po­ro­dič­nom po­slu­gom. Da­kle, po­u­zdan je po­da­tak, ko­ji je dat u ana­lu, da je 1503. pri od­la­sku u Ska­dar po­šao sa že­nom sa ko­jom je ži­vio u Le­šu ili Kju­ri­lu, me­đu­tim, ne zna se od ka­da. Ta­ko­đe, iz ovih štu­rih po­da­ta­ka ana­la ne mo­že se zna­ti da li je bio i zva­nič­no ože­njen. S ob­zi­rom na to da je oko po­kre­ta­nja ustan­ka sa­ra­đi­vao sa bi­sku­pom, ko­ji mu je po jed­noj stav­ci ana­la dao za po­kret svo­ju sa­gla­snost i po­dr­šku, a uzev­ši u ob­zir i to, da je sre­di­na u ko­joj je bio u Al­ba­ni­ji tra­di­ci­o­nal­na i pa­tri­jar­hal­na u ko­joj je Đu­rađ bio ugled­ni član i vo­đa ustan­ka, unuk slav­nog Sken­der­be­ga, ni­je lo­gič­no da je mo­gao bi­ti sa­mo u van­brač­noj ve­zi u ta­kvoj sre­di­ni i u ta­kvoj svo­joj mi­si­ji. Ta­ko­đe, i sam na­čin ka­ko je dat po­da­tak u ana­li­ma – „...pa­ti­do dit­to Sig­nor Scan­der­bec­ho e con la sua fa­me­glia” mo­glo bi da zna­či je­di­no da je po­šao sa svo­jom po­ro­di­com, tj. po­ro­di­com iz ozva­ni­če­nog cr­kve­no pri­zna­tog bra­ka, ali ipak, to su sa­mo in­di­ci­je, ko­je su lo­gič­ne, ali ne­ma­ju do­ku­men­tar­nu po­tvr­du u do sa­da ob­ja­vlje­nim do­ku­men­ti­ma, jer do­ku­me­na­ta o tom do­ga­đa­ju sem po­me­na u Sa­nu­do­vim ana­li­ma ne­ma, bar ne ob­ja­vlje­nih.
Na­po­me­nu­to je u ra­ni­jem tek­stu, da u ana­li­ma ne­ma po­da­ta­ka o Đu­ra­đe­vom bo­rav­ku u Ska­dru sa po­ro­di­com, od­no­sno že­nom, ni o even­tu­al­nim nje­go­vim pre­go­vo­ri­ma sa Fe­ri­zbe­gom. Ta­ko­đe to­ga ne­ma ni u dru­gim do sa­da ob­ja­vlje­nim do­ku­men­ti­ma, mo­gu­će su sa­mo pret­po­stav­ke. Ni­je da­to ni ko­li­ko je du­go bo­ra­vio u Ska­dru, ali je po­zna­to iz po­da­ta­ka iz Amal­fi­ja, nje­go­vog mje­sta po­vrat­ka, da je bio du­ži pe­ri­od, naj­vi­še oko de­se­tak go­di­na. Iz tog pro­iz­i­la­zi da je to bi­la ne­ka vr­sta Đu­ra­đe­ve kon­fi­na­ci­je, jer je bio sa po­ro­di­com sa ko­jom je do­šao do­bro­volj­no, sva­ka­ko po po­zi­vu Fe­ri­zbe­ga, kao što je Fe­ri­zbeg po­zvao i Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća, i bio ini­ci­ja­tor do­la­ska u Ska­dar i Ste­fa­na Du­ka­đi­na za ko­ji ne zna­mo da li se de­sio. Pri­jem Fe­ri­zbe­ga je pri do­la­sku, pre­ma ana­li­ma, bio je pri­ja­telj­ski, što ina­če kod Tu­ra­ka ni­je bi­la ni­ka­kva ga­ran­ci­ja da će se ci­je­la mi­si­ja uspje­šno i sret­no za­vr­ši­ti. Me­đu­tim iz ana­lo­gi­je, ka­ko se ta­kav do­la­zak dvi­je go­di­ne ra­ni­je od­vi­jao kod Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća, od ko­ga su tr­ži­li da mu do­đe i po­ro­di­ca iz Ve­ne­ci­je, a ko­ji se ni­kad ni­je ni vra­tio iz Tur­ske u Cr­nu Go­ru, mo­že­mo pret­po­sta­vi­ti da je i Đu­rađ, unuk Sken­der­be­gov, za­dr­žan u Ska­dru kao ga­ran­ci­ja, da se u na­red­nim go­di­na­ma ne po­no­vi u Al­ba­ni­ji po­kret pro­tiv Tu­ra­ka. Bo­lje je bi­lo u na­pe­toj si­tu­a­ci­ji u Alb­ni­ji, Sken­der­be­go­vog unu­ka dr­ža­ti u tur­skom okru­že­nju u Ska­dru. Iz­gle­da da je to bio me­tod tur­ske po­li­ti­ke u tom pe­ri­o­du sa po­kre­ti­ma pro­tiv njih, na nji­ho­vim za­u­ze­tim te­ri­to­ri­ja­ma, ka­ko da biv­še go­spo­da­re ovih po­kra­ji­na one­mo­gu­će u an­ti­tur­skim po­du­hva­ti­ma sa po­dr­škom Mle­ča­na u mle­tač­kim biv­šim po­kra­ji­na­ma. Či­nje­ni­ca je, da u na­rednh de­se­tak go­di­na Mle­ča­ni ni­su ima­li in­te­re­sa i ni­su is­po­lja­va­li ini­ci­ja­ti­vu, ni­ti su ima­li ko­ga da ša­lju u Al­ba­ni­ju, ko bi uz po­moć sta­re sla­ve Sken­der­be­ga po­kre­tao ra­to­bor­ne Al­ban­ce pro­tiv Tu­ra­ka, te se tek po­sli­je ovog pe­ri­o­da po sve­mu su­de­ći i Đu­rađ, Sken­der­be­gov unuk, vra­tio u Na­pulj­sku kra­lje­vi­nu.
(NA­STA­VI­ĆE SE)