Pi­še: Pre­drag R. Pe­tro­vić


Za is­tra­ži­va­nje i raz­ma­tra­nje po­ri­je­kla Dre­ka­lo­vi­ća i do­ka­ze iz ana­la M. Sa­nu­da i D. Ma­li­pje­ra, i dru­gih do­ku­men­tar­nih iz­vo­ra, a i pri­hva­će­nih či­nje­ni­ca o Ka­stri­o­ti­ma, kod ni­za isto­ri­ča­ra, auto­ra, ko­ji raz­ma­tra­ju pe­ri­od isto­ri­je Al­ba­ni­je i Cr­ne Go­re kra­jem XV i po­čet­kom XVI sto­lje­ća – da su Ka­stri­o­ti po­sli­je pre­se­lje­nja u Na­pulj­sku kra­lje­vi­nu 1468. god. u vi­še na­vra­ta pre­la­zi­li u Al­ba­ni­ju, od 1481. do 1503. god. po­kre­ću­ći an­ti­tur­ske po­kre­te u Al­ba­ni­ji, neo­p­hod­no je iz­vr­ši­ti ana­li­ze da bi usta­no­vi­li u ko­joj mje­ri su pre­da­nja o po­ri­je­klu Dre­ka­lo­vi­ća od Ka­stri­o­ta vje­ro­do­stoj­na i utvr­di­li, ili se bar pri­bli­ži­li isto­rij­skoj isti­ni o in­de­ti­te­tu pre­da­ka i o po­ri­je­klu Ku­ča – Dre­ka­lo­vi­ća.
Do sa­da se kod auto­ra, ko­ji raz­ma­tra­ju pi­ta­nje po­ri­je­kla Dre­ka­lo­vi­ća, ka­da se ra­di o hi­po­te­zi, da su Dre­ka­lo­vi­ći ge­net­skoj ve­zi sa Ka­stri­o­ti­ma, kao po pra­vi­lu sko­ro uvi­jek ova hi­po­te­za od­ba­ci­va­la, usled dva ar­gu­men­ta. Pr­vi je da Ka­stri­o­ti ni­su bi­li u Al­ba­ni­ji, ili zet­skom pri­mor­ju još od 1468. god, te ni u vri­je­me dva­de­se­tih go­di­na XVI vi­je­ka (naj­ra­ni­ja mo­guć­nost) kad se ro­dio Dre­ka­le, a i dru­gi, da je hro­no­lo­ška raz­li­ka iz­me­đu Iva­na, Sken­der­be­go­vog si­na i Dre­ka­la, even­tu­al­nog Sken­der­be­go­vog unu­ka (ka­ko je da­to u pre­da­nji­ma) su­vi­še ve­li­ka, da bi ta hi­po­te­za bi­la re­al­na. Me­đu­tim, pre­ma či­nje­ni­ca­ma iz Sa­nu­do­vih i Ma­li­pje­ro­vih ana­la i dr. do­ku­men­tar­nih iz­vo­ra do­ka­za­no je da su se Ka­stri­o­ti u vi­še na­vra­ta vra­ća­li u Al­ba­ni­ju i Do­nju Ze­tu pa i u vri­je­me dva­de­se­tih go­di­na XVI vi­je­ka, ka­da je u tim go­di­na­ma u Ska­dru bo­ra­vio Đu­rađ (II) Ka­stri­ot, a i da Dre­ka­le ni­je unuk Sken­der­be­gov, već Sken­der­be­gov pra­u­nuk, po če­mu je hro­no­lo­ška raz­li­ka iz­me­đu dvi­je ge­ne­ra­ci­je, Dre­ka­la i nje­go­vog oca po ovoj hi­po­te­zi nor­mal­na i sa­svim pri­hva­tlji­va. Shod­no ovim či­nje­ni­ca­ma hi­po­te­za o po­ri­je­klu Dre­ka­lo­vi­ća od Ka­stri­o­ta, naj­ra­spro­stra­nje­ni­ja u pre­da­nju kod Ku­ča, bi bi­la sa­svim re­al­na i sa ma­lim od­stu­pa­nji­ma od sa­mog pre­da­nja.
Po ovoj hi­po­te­zi, ko­ja za glav­ne po­stav­ke ima i do­ka­ze u ana­li­ma Sa­nu­da i Ma­li­pje­ra, kao i u ita­li­jan­skim za­pi­si­ma i ge­ne­a­lo­gi­ja­ma, Dre­ka­lov otac je upra­vo – Đu­rađ (II) Ka­stri­ot, naj­sta­ri­ji sin Iva­na Ka­stri­o­ta i unuk Sken­der­be­ga. Đu­rađ Ka­tri­ot mla­đi, uče­snik je sa svo­jih oko 23 god. u mle­tač­ko-tur­skom ra­tu od 1499. go­di­ne do 1503. go­di­ne u ko­me je pre­šav­ši sa mle­tač­kim bro­do­vi­ma iz Ita­li­je u Al­ba­ni­ju 1501. go­di­ne po­di­gao usta­nak i za­po­sjeo, uz po­moć mle­tač­kih ga­li­ja, ka­stel Kju­ril na Ra­do­ni­ju (ra­ni­je od Sken­der­be­ga iz­gra­đen ka­stel sa lu­kom) i za­u­zeo Lješ sa oko­li­nom. Po­sle dvi­je go­di­ne dr­ža­nja obla­sti oko Lje­ša i po­lu­o­str­va Ro­do­ni i su­ko­lja­va­nja sa Tur­ci­ma Đu­rađ, Sken­der­be­gov unuk je 1503. god. u vri­je­me ob­u­sta­vlja­nja mle­tač­ke po­mo­ći i za­klju­če­nja mi­ra iz­me­đu Mle­ta­ka i Tur­ske, pre­šao u Ska­dar, kod Fe­ri­zbe­ga tur­skog ska­dar­skog san­džak­be­ga i po­ku­šao po ugle­du na Đu­ra­đa Cr­no­je­vi­ća, da pre­go­va­ra sa Tur­ci­ma, me­đu­tim ne­u­spje­šno, po­sle če­ga je po sve­mu su­de­ći bio u ne­koj vr­sti za­to­če­nja u Ska­dru od oko de­se­tak go­di­na. U Ska­dar je Đu­rađ, Sken­der­be­gov unuk do­šao sa prat­njom, a i sa že­nom sa ko­jom je ži­vio u Lje­šu, a vje­ro­vat­no i ka­ste­lu Kju­ril na Ro­do­ni­ju, ko­ja ni­je do­šla sa njim iz Ita­li­je, jer je sti­gao u Kju­ril neo­že­njen. Oko 1514. ili 1515. god. ili ne­ku go­di­nu ra­ni­je se po po­da­ci­ma iz ita­li­jan­skih ge­ne­a­lo­gi­ja, vra­tio sam, iz za­to­če­ni­štva u Ska­dru u Amal­fi, grad bli­zu Na­pu­lja, iz ko­ga je i po­šao na po­ziv Mle­ta­ka u mle­tač­ko-tur­ski rat 1499. god.
Pod­lo­ga ova­kvoj po­stav­ci, ko­ja je osnov ge­ne­a­lo­ške po­ve­za­no­sti Dre­ka­lo­vi­ća sa Ka­stri­o­ti­ma su is­tra­že­ni do­ku­men­tar­ni do­ka­zi, po ko­ji­ma je usta­no­vlje­na po­stav­ka, a i in­di­ci­je, ko­je iz ovih do­ka­za pro­iz­i­la­ze sa od­re­đe­nim ste­pe­nom po­u­zda­no­sti, te ov­dje do­ka­ze tak­sa­tiv­no na­vo­di­mo:
Pre­la­sci Ka­stri­o­ta u Al­ba­ni­ju za po­kre­ta­nje an­ti-tur­skih bu­na i usta­na­ka od 1481. god do 1503. god. do­ku­men­to­va­ni su ana­li­ma D. Ma­li­pje­roa, za­tim u ita­li­jan­skoj hro­ni­ci ka­la­brij­skih gra­do­va, u me­mo­ri­ji A. To­ci­ja, a naj­zna­čaj­ni­ji do­ku­men­tar­ni do­ka­zi su ana­li sa 47 stav­ki ,,di­a­rij”-a M. Sa­nu­da.
Pre­la­zak u Al­ba­ni­ju Iva­na Ka­stri­o­ta 1481. god i di­za­nje ustan­ka u Al­ba­ni­ji je da­to u za­pi­su ana­la D. Ma­li­pje­ro: „Ana­li Ve­ne­ti dall’ano 1457 al 1500” I , st. 132, na ko­ji se po­zi­va­ju i auto­ri J. To­mić, V. Ćo­ro­vić, I. Bo­žić, M. Bla­go­je­vić i M. Spre­mić, B. Hra­bak i P. Bartl. a ta­ko­đe je na­vo­đe­no i u dru­gim ita­li­jan­skim za­pi­si­ma hro­ni­ka­ma i me­mo­ri­ja­ma i kod no­vi­jih al­ban­skih isto­rij­skih raz­ma­tra­nja ovog pe­ri­o­da.
Pri­pre­ma an­ti-tur­skog po­du­hva­ta u Al­ba­ni­ji i do­la­zak u Al­ba­ni­ju Đu­ra­đa (II) Ka­stri­o­ta, Sken­der­be­go­vog unu­ka u Mle­tač­ko-Tur­skom ra­tu 1501-1503 go­di­ne dat je iz­vje­šta­ji­ma u iz­vo­di­ma ana­la M. Sa­nu­da: „Eks­po­si­zi­o­ne di rap­por­ti fra la Re­pu­bli­ka Ve­ne­ta e gli Sla­vi me­ri­di­o­na­li bra­ni trat­ti dai di­jarj” na st. 89, 93, 96, 170, 176 i 206.
Do­ka­zi da je Sken­der­be­gov unuk – Đu­rađ (II) Ka­stri­ot, naj­sta­ri­ji Iva­nov sin uče­snik Mle­tač­ko-Tur­skog ra­ta 1499–1503. god. su da­ti u ana­li­ma M. Sa­nu­da: Ibid. na st. 117 i 213.
Za­u­zi­ma­nje i oslo­ba­đa­nje od Tu­ra­ka ka­ste­la Kju­ril na po­lu­o­str­vu Ra­do­ni, Lje­ša i obla­sti oko ovog gra­da Đu­ra­đa (II) Ka­stri­o­ta uz po­dr­šku mle­tač­kih ga­li­ja da­to je kod M. Sa­nu­da: Ibid. na st. 213 i 214.
Od­la­zak Đu­ra­đa (II) Ka­stri­o­ta u Sa­ka­dar kod Fe­ri­zbe­ga sa prat­njom i sa po­ro­di­com su da­ti iz­vje­šta­ji­ma u ana­li­ma M. Sa­nu­da: Ibid. na st. 243, 244. Po­da­ci o pre­la­sku Sken­der­be­go­vog unu­ka iz ita­li­je u Al­ba­ni­ju ra­di di­za­nja ustan­ka, iz 1499. god. Do 1503. god. iz ana­la M. Sa­nu­da ci­ti­ra­ni su i po­zi­va­ju se na njih auto­ri J. To­mić, K. Ji­re­ček i G. Sta­no­je­vić.
(NASTAVIĆE SE)