Pi­še: Ko­sta RA­DO­VIĆ


Na­la­zi­šte u piv­skom Sto­cu sam sam ot­krio i za­pi­sao u knji­zi ,,Pi­va po­top”, tu sam na­šao nov­čić sa li­kom Kri­la­tog du­ha, što zna­či da su mo­gli bi­vat Etrur­ci tu, ili je nov­čić tu ostao u tr­go­vač­kom lan­cu – naj­vje­ro­vat­ni­je. Ovo na­po­mi­njem za­to što je are­al – Od­mut, Su­vo­do, D. Sto­lac bio du­go čo­vje­ko­vo sta­ni­šte p.n.e., a isto­vrem­no i smjer tr­go­vač­kog pu­ta ko­ji se kre­tao od mo­ra od Etrur­ske dr­ža­ve i vr­lo ži­ve tr­go­vi­ne. Mi­loš Cr­njan­ski, slav­ni pi­sac i pu­to­pi­sac, od­li­čan po­zna­va­lac umjet­no­sti i kul­tu­re etrur­ske i la­tin­ske ita­li­jan­ske kul­tu­re, pi­še o Pe­ru­đi, is­ti­če da je Baj­ron, pje­snik bio odu­še­vljen, po­sma­tra­ju­ći do­li­nu Ti­gra i Pe­ru­đu – sa ogrom­nim etrur­skim i rim­skim ka­pi­ja­ma, sta­rim tri hi­lja­de go­di­na. Pe­ru­đa je bi­la je­dan od glav­nih gra­do­va Etrur­ske kon­fe­ren­ci­je, ko­ja je ima­la na ci­je­lom sre­do­ze­mlju ja­ku mor­na­ri­cu, tr­go­vač­ku flo­tu, a nje­na tr­go­vi­na kao i Grč­ka, gra­na­la se od mo­ra u sko­ro sva za­le­đa bal­ka­na ku­da su bi­li tr­go­vač­ki pu­te­vi. Ti tr­go­vač­ki pu­te­vi sti­za­li su i do Pi­ve, što svje­do­če i ka­sni­ji ka­ra­van­ski pu­te­vi u sred­njem vi­je­ku. Uosta­lom, re­kli smo da su pre­ko Pi­ve pre­šle dvi­je ve­li­ke se­o­be na­ro­da ko­je su ne­mi­nov­no osta­vi­le tra­go­ve kul­tu­re. Ne­mar­stvo Etru­ra­ca, to na­gla­ša­va­mo, pra­ti­lo je br­da. Zi­di­ne i grob­ni­ce i da­nas su svje­do­čan­stva te kul­tu­re. ,,Ta­ko je Pe­ru­đa i osta­la na br­di­ma kao tvr­di šlem do da­nas”, ka­že Cr­njan­ski.
Ovaj opis kao da je pre­sli­kao Su­vo­do u Pi­vi oko ko­ga su vi­so­ke sti­je­ne sa za­šti­će­nim po­ljem i uva­lom niz ko­ju je ne­ka­da ote­kla vo­da je­ze­ra u Pi­vu, bli­zu pra­i­strij­ske pe­ći­ne Od­mut, sa sti­je­nom i sve­ti­li­štem.
Ime ši­reg pro­sto­ra se­la Br­lje­vo, uka­zu­je na sta­ro­slo­ven­sku ri­ječ br­lin što zna­či pre­pre­ka, ne mo­že se da­lje ići zbog vi­so­kih sti­je­na, zbog pre­pre­ke. (Po to­me su Lu­žič­ki Sr­bi, u do­di­ru sa Ger­ma­ni­ma, na­zva­li Ber­lin. Se­o­be na­ro­da, ple­me­na u pra­i­sto­ri­ji, nji­ho­vo mi­je­ša­nje zbog osva­ja­nja no­vih sta­no­vi­šta, zbog ši­re­nja tr­go­vi­ne, di­rek­no je uti­ca­lo na mi­je­ša­nje je­zi­ka i kul­tu­re. Pri­mjer to­po­ni­ma (se­la) Bi­lje­vo je (ko­ri­jen ri­je­či je – bril­je­vo) sta­ro­slo­ven­ski, sa­ču­van oso­bi­to kod Lu­žič­kih Sr­ba, (zna­či – pre­pre­ka, pre­ko ko­je se ne mo­že da­lje ići i – evo sa­ču­van je i u Pi­vi, što uka­zu­je da je pro­to­bal­kan­ska kul­tu­ra, u du­bo­koj pro­šlo­sti, još u vri­je­me sta­ro­grč­ke i etrur­ske, po­tom la­tin­ske ci­vi­li­za­ci­je, bi­la di­na­mič­na ci­vi­li­za­cij­ski, tr­go­vač­ki, je­zič­ki, pro­stor­no – ukr­šta­ju­ći se. Je­dan pro­stor ukr­šta­nja kul­tu­ra je Pi­va, tj. kon­kret­no Su­vo­do i pi­smo u ne­ka­da­šnjem Etrur­skom hra­mu.
Mo­ra se na­gla­si­ti da je i u tom vre­me­nu ima­la jak uti­caj i ima­la stal­nu te­den­ci­ju ši­re­nja od Sre­do­ze­mlja do Ja­dra­na i kon­ti­nen­tal­nog za­le­đa. Cr­tež (pi­smo) u Su­vo­do­lu mo­že bi­ti sa­mo sta­ro­grč­ki etrur­sko slo­ven­ski, na­stao pri­je no­ve ere. Etrur­ci su po­zaj­mi­li azbu­ku od Gr­ka pred kraj 8. v. pri­je no­ve ere, a nji­hov je­zik ču­dan, ni da da­nas ne­ma srod­ni­ka. Pi­smo u Br­lje­vu je sim­bol sa­zna­nja o Sun­cu kao Bo­gu, što po­tvr­đu­je nje­go­vi na­gla­še­ni kra­ci (zra­ci), u ob­li­ku dva rav­no­stra­na kr­sta iz­nad Maj­ke ze­mlje. Ovo isto­vre­me­no zna­či da je ov­dje mo­glo do­ći do ukr­šta­nja etrur­ske i pro­to­slo­ven­ske kul­tu­re. Sa­svim je lo­gič­no da je di­na­mi­ka kon­ta­ka­ta i ši­re­nja sta­rih kul­tu­ra u pra­i­sto­ri­ji i na sa­mom po­čet­ku no­ve ere, bi­la di­na­mič­na ka­da su etrur­ski kra­lje­vi vla­da­li Ri­mom či­ta­vi vi­jek, ima­li tr­go­vi­nu sa oba­lom Ja­dra­na, na na­šem da­na­šnjem pro­sto­ru, ši­ri­li je na unu­tra­šnjost.
Ne mo­že se ova kul­tu­ra is­klju­či­ti iz uti­ca­ja vi­ni­čan­ske kul­tu­re ko­ja je bi­la sta­ra 7 vje­ko­va pri­je no­ve ere, naj­sta­ri­ja na sta­ro­slo­ven­skom pro­sto­ru, a to je pro­to­slo­ven­ska kul­tu­ra. Ot­kri­će na­uč­ni­ka Va­si­ća i Pe­ši­ća (Pe­šić je do­ka­zao, re­kon­stru­i­sao vi­ni­čan­sko pi­smo) – po­tvr­di­la su da je Vin­ča naj­sta­ri­je pi­smo, u Evro­pi, kul­tu­ra ko­ja je ima­la na­se­lja sa uli­ca­ma, u jed­nom pe­ri­o­du du­go­traj­nog mi­ra i na­pret­ka.(Na­sta­vi­će se)