Pi­še: Ko­sta RA­DO­VIĆ


Dav­ne 1965. go­di­ne, sa mo­jim biv­šim uče­ni­kom Sa­vom Bog­da­no­vi­ćem bio sam ra­di obi­la­ska ško­le u Bre­lje­vu, se­lu piv­skom do oštre i smje­le sti­je­ne Kru­či­ce i vr­ho­va Vlu­ja­ka, is­pod ko­jih je uva­la – Su­vo­do i šu­ma Ko­ša­ra (Ko­sta­ra).
Ra­đa­lo se pri­skon­sko Sun­ce iza vi­so­va Dur­mi­to­ra, sa ne­pre­su­šnog Is­to­ka, da­ro­va­lo svje­tlost ži­vo­ta. Su­vo­do, okre­nut Is­to­ku kao iko­na, po­stao je mo­ja za­go­net­ka, taj­na ko­ju od­go­ne­tam de­ce­ni­ja­ma. Is­pod jed­nog ko­ma, u pri­peć­ku, na­la­zi se Pi­smo, ta­ko na­rod vje­ko­vi­ma na­zi­va je­dan cr­tež ure­zan u sti­je­nu. Ta­ko sam ga pr­vi put ot­krio. U kon­tek­stu pro­u­ča­va­nja pra­i­sto­ri­je Pi­ve i pr­ve i dru­ge se­o­ba na­ro­da, ko­je su ovu­da pro­šle, kao i pro­u­ča­va­nja lo­ka­li­te­ta ar­he­o­lo­ških – pe­ći­ne Od­mut, ne­is­pi­ta­nog D. Sto­ca, biv­ših Sa­sta­va­ka ri­je­ka Pi­ve, Sinj­ca i Ko­mar­ni­ce, mo­je po­seb­no in­te­re­so­va­nje po­sve­tio sam Su­vo­do­lu, tj. Pi­smu is­pod sti­je­ne i pri­peć­ka, ko­ji je, ka­ko sam na kra­ju za­klju­čio, uisti­nu bio etrur­ski hram.
Od­mah da is­tak­ne­mo Etrur­ci su gra­di­li hra­mo­ve od dr­ve­ta po osi – za­pad–is­tok. Pr­vi za­pis o Pi­smu sa cr­te­žom ob­ja­vio sam de­ve­de­se­tih u Pro­svjet­nom ra­du. Ujed­no to je i pr­vi po­men ove drev­ne kul­tu­re. Mo­ra­mo se pod­sje­ti­ti naj­pri­je o na­stan­ku pi­sma u ci­vi­li­za­ci­ji. Pi­smo uop­šte je jed­na od taj­ni čo­vje­čan­stva, to je jed­na fa­za raz­vo­ja je­zi­ka.
Naj­pri­je ga je čo­vjek do­ži­vio kao dar od Bo­ga, što i je­ste. Le­gen­da ka­že iz­mi­slio ga je fe­ni­čan­ski Bog Kad­mus, Egip­ća­ni ka­žu bog Tot, In­dij­ci Bog Gra­neš, Bog mu­dro­sti, Ki­ne­zi – Bog Zmaj če­tvo­ro­o­ki, Hri­šća­ni – Bog Sve­zna­ju­ći i Sve­vi­de­ći.
Pret­hod­ni­ca pi­sma su: ra­bo­ši, ve­za­ni čvo­ro­vi, ure­zi na dr­ve­tu i ka­me­nu. Pi­smo je, da­kle, na­sta­lo iz čo­vje­ko­va sa­zna­nja, da je on sla­ba ga­ran­ci­ja vječ­no­sti, vječ­nom tra­ja­nju ako ne osta­vi svje­do­čan­stva du­hov­ne i ma­te­ri­jal­ne kul­tu­re. A ri­ječ kul­tu­ra na­sta­la je od poj­ma kult, ga­je­nja kul­ta pre­da­ka: kul­tu­re ma­te­ri­jal­ne i du­hov­ne, ko­joj pri­pa­da i kul­tu­ra vje­re ko­ja ima cilj ot­kri­va­nja uni­ver­zal­ne vje­re, ko­joj je otac – Tvo­ri­telj, Tvo­rac sve­ga na­sta­log ta­jan­stve­nom Vo­ljom nje­go­vom kroz pro­ces obo­že­nja Du­ha, ko­ja ni­je iz­nad Du­ha Tvo­rač­kog. Pi­smo u piv­skom Su­vo­do­lu je li­kov­no – pik­to­graf­skog (poj­mov­nog). Ovo pi­smo ima na­cr­ta­ne sim­bo­le sa na­gla­še­nim sim­bo­lom Sun­ca (ide­o­gra­mom). Sun­ce je sa če­ti­ri kra­ka tj. če­ti­ri ukr­šte­na kr­sta, tj. sa kr­stom Sun­ca, Kr­stom maj­ke ze­mlje i sa pro­sto­ra oko po­me­nu­tog pred­je­la oko Sve­ti­li­šta. Sun­ce je, da­kle, bi­lo Bog. To se od­lič­no po­tvr­đu­je u dje­lu Zo­na­na Ko­si­dev­skog – „Kad je Sun­ce bi­lo bog” (SKZ, Be­o­grad, 1979) i dje­lu Ran­ka Bu­gar­skog – Pi­smo (Bgd, 1997) Ova­kvim pi­smom ba­vi se na­u­ka ko­ja se na­zi­va epi­gra­fi­ja (pi­sa­nje na tvr­doj pod­lo­zi – ka­me­nu, dr­ve­tu, pe­če­noj gli­ni...) Su­vo­dol­sko pi­smo na piv­skom Br­lje­vu sa­dr­ži još je­dan ele­me­nat kao vi­so­ko­ci­vi­li­za­cij­ski – cr­tež, ge­o­me­trij­ski, od če­tvo­ro­u­glo­va, ko­so­u­glo­va, tro­u­glo­va, ko­ji se kao cje­li­na usmje­ra­va­ju u du­bi­nu ka otvo­ru sve­ti­li­šta, od ko­ga ne­ma osta­ta­ka; jer su kao što smo re­kli, Etrur­ci gra­di­li svo­ja sve­ti­li­šta, hra­mo­ve od dr­ve­ta. Na cr­te­žu ure­za­nom u sti­je­nu vi­di se i jed­no usa­mlje­no dr­vo. To je ori­jen­tir pri­pad­ni­ci­ma ple­me­na u pro­sto­ru, ali je do­mi­nan­tan sim­bol Sun­ce, ko­je je ovo ple­me do­ži­vlja­va­lo kao Bo­ga. Pri­pad­ni­ci ple­me­na (na­ro­da), cr­tež po­tvr­đu­je, od­lič­no su po­zna­va­li ge­o­me­tri­ju, pre­dio oko se­be, ori­jen­ta­ci­ju pre­ma Sun­cu (is­tok–za­pad, sje­ver–jug), ima­li su tač­nu pred­sta­vu zbog bo­ra­vi­šta, ko­je je bi­lo is­pod sti­je­na u po­lju, gdje je ne­kad bi­lo je­ze­ro, pa je zbog ne­kog ze­mljo­tre­sa, ote­klo niz uva­lu u ri­je­ku Pi­vu. Ta­ko je Su­vo­do i do­bio ime, od ri­je­či – su­vi do! Pre­dio – Od­mut (pe­ći­na na sa­stav­ci­ma ri­je­ka Pi­ve i Vrb­ni­ce sa­da po­to­pljen) is­pi­tan je ar­he­o­lo­ški (eki­pa Sre­jo­vić, Mar­ko­vić, Ži­žić) pri­je po­to­pa, ta­ko što sam ri­ba­re­ći u pr­lu vi­dio ko­ma­de ke­ra­mi­ke, po­tom ot­krio i ši­lo od ko­sti i po­zvao pri­ja­te­lja aka­de­mi­ka Bran­ka Ga­ve­lu iz Be­o­gra­da, te je on do­šao u Pi­vu, utvr­dio da to sta­ni­šte bi­lo iz neo­li­ta (iz 5 vi­je­ka p.n.e.), pa je po­tom or­ga­ni­zo­vao po­me­nu­tu eki­pu.
(Na­sta­vi­će se)