Pi­še: dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Erih fon Štro­hajm ro­đen je 1885 g. u Be­ču. U Ame­ri­ku je emi­gri­rao 1909. go­di­ne, gdje je na­kon ni­za ži­vot­nih pro­ble­ma i ne­pri­li­ka ko­nač­no do­šao u pri­li­ku da igra ma­le ulo­ge na fil­mu. Ra­de­ći u fil­mo­vi­ma Dej­vi­da Vor­ka Gri­fi­ta pa­stao je i nje­gov asi­stent.
Svoj pr­vi film „Sli­je­pi mu­že­vi„” sni­mio je 1918. go­di­ne, ali je de­set go­di­na ka­sni­je do­šao u su­kob sa pro­du­cen­ti­ma i na­sta­vio ka­ri­je­ru is­klju­či­vo kao glu­mac, po­znat po mno­go­broj­nim ulo­ga­ma pru­skih ofi­ci­ra. Po­sled­nji film gdje je na­stu­pao kao glu­mac bio je Vaj­dle­rov „Bu­le­var su­mra­ka” iz 1950. go­di­ne, igrao je Mak­sa. Dok je jed­nom od naj­ve­ćih svjet­skih re­di­te­lja po­sled­nji film bio „Kra­lji­ca Ke­li” iz 1928, ko­ji je na ža­lost za­vr­šio u bun­ke­ru. Pred kraj ži­vo­ta 1957. do­šao je u Fran­cu­sku gdje je i umro. Mo­guć­nost fil­ma da ob­u­hva­ti ve­li­ke vre­men­ske pe­ri­o­de do­zvo­lja­va da se pri­ka­žu du­gač­ki raz­vo­ji do­ga­đa­ja, a na­ro­či­to raz­voj ka­rak­te­ra. Na fil­mu je mo­gu­će pri­ka­za­ti cio ži­vot jed­nog čo­vje­ka i po­ste­pen raz­voj li­ka, što je na sce­ni vr­lo te­ško po­sti­ći. Le­ren sma­tra, a i mno­gi re­di­te­lji se sla­žu s tom kon­sta­ta­ci­jom, da je Erih fon Štro­hajm u svom fil­mu „Po­hle­pa” pr­vi put kroz film­sko vri­je­me iz­ra­zio psi­ho­lo­šku evo­lu­ci­ju lič­no­sti.
„Po­hle­pa” je pr­vi film ko­ji je u pot­pu­no­sti sni­mljen na auten­tič­nim lo­ka­ci­ja­ma. Po­red ku­ri­o­zi­te­ta ve­za­nih za sa­mo sni­ma­nje fil­ma, Po­hle­pa po­sje­du­je i ve­li­ku umjet­nič­ku vri­jed­nost. Re­di­te­ij Erih fon Štro­hajm imao je na­mje­ru da na­pra­vi re­a­li­stič­ku adap­ta­ci­ju ro­ma­na „McTe­a­gue” Fran­ka No­ri­sa o uspo­nu i pa­du Joh­na McTe­a­gue, zu­ba­ra iz rad­nič­ke kla­se San Fran­ci­ska. Film je bio na­ru­čen za, ta­da me­đu re­di­te­lji­ma po­pu­lar­nu, kom­pa­ni­ju Goldwyn, ko­ja je u me­đu­vre­me­nu tran­sfor­mi­sa­na u stu­dio Me­tro Goldwyn Mayer, pa je film ko­ji je Štro­hajm sni­mio uni­šten. No­vi di­rek­tor bio je Ir­ving Thal­berg, pro­tiv­nik Štro­haj­mo­ve este­ti­ke i pri­stu­pa fil­mu. Uosta­lom, ve­ma je in­te­re­sant­no da je iz­u­zet­nom re­di­te­lju, ka­kav je bez sva­ke sum­nje bio Štro­hajm, tre­ba­lo oko de­vet sa­ti da po­ku­ša da pri­ka­že i ob­ja­sni sa­mo je­dan od se­dam, a pe­ti po re­du smrt­ni gi­jeh. Štro­hajm je is­ti­cao da ni­ska strast i gri­jeh, ka­kva je po­hle­pa, za­slu­žu­je to­li­ki vre­men­ski i umjet­nič­ki pro­stor u nje­go­vom fil­mu.
Svi Štro­haj­mo­vi fil­mo­vi kao da su ima­li istu sud­bi­nu: re­di­telj je sni­mio jed­no – pro­du­cen­ti su že­lje­li dru­go, pa smo ta­ko do­bi­li ver­zi­je sa ko­ji­ma za­pra­vo ni­ko ni­je bio u pot­pu­no­sti za­do­vo­ljan. „Luc­ka­ste že­ne” su go­to­vo pre­po­lo­vlje­ne, „Sli­je­pi mu­že­vi” su sa­svim de­for­mi­sa­ni, „Đa­vo­lov ka­la­uz” je obez­vri­je­đen a mon­ta­že­ri su se i te ka­ko po­za­ba­vi­li „Ve­se­lom udo­vi­com” i „Svad­be­nim mar­šom”, dok su ma­te­ri­ja­li za „Kra­lji­cu Ke­li” i „Šet­nju Bro­dve­jom” za­vr­ši­li u bun­ke­ru. Ovog neo­bič­nog film­skog umjet­ni­ka, ko­ji je isto­vre­me­no bio re­di­telj, glu­mac i sce­na­ri­sta, po­seb­no je po­go­di­lo sve ono što se do­go­di­lo sa nje­mu naj­dra­žim dje­lom „Po­hle­pom”. Pr­vo­bit­na ver­zi­ja sni­mlje­na na če­tr­de­set i dvi­je rol­ne skra­će­na je na dva­de­set i če­ti­ri, pa na osam­na­est, če­tr­na­est, dva­na­est, dok na kra­ju ni­je pu­bli­ci pre­pu­šte­na ver­zi­ja od sve­ga de­set rol­ni. Re­zig­ni­ra­ni stva­ra­lac je sma­trao da su to sa­mo osta­ci onog što je on za­mi­slio i to ga je is­pu­ni­lo ne­spo­koj­stvom za cio ži­vot. Me­đu­tim, od­mah va­lja na­gla­si­ti da Erih fon Štro­hajm ni­je ni­ka­kav na­sil­nik ili bun­tov­nik bez raz­lo­ga sa ko­jim bi cen­zu­ra ima­la po­seb­ne pro­ble­me. Nje­ga na kra­ju i vi­še ni­je ni za­ni­ma­la sud­bi­na fil­ma uop­šte, gra­ni­ce nje­go­ve umjet­nič­ke i dru­štve­ne an­ga­žo­va­no­sti, ni­ti je pra­vio ma­ni­fe­ste ko­ji­ma bi mi­je­njao od­no­se u dru­štvu.
(Na­sta­vi­će se)