PI­ŠE: No­vo Vu­jo­še­vić


U knji­zi Dvor­ni­ko­vi­ća, če­sto su­sri­je­će­mo po­jam ple­men­sko-brat­stve­nič­ki, na­ro­či­to kad go­vo­ri o Cr­noj Go­ri. Ovim se, pr­ven­stve­no, že­li re­ći da je ple­me­nu ima­nent­no brat­stvo kao nje­gov struk­tur­ni sa­sto­jak, kao osnov­ni ele­me­nat nje­go­ve struk­tu­re. Brat­stvo sa svo­jom srod­nič­kom struk­tu­rom, kao i „brat­stve­nič­kom fi­lo­zo­fi­jom”, či­ni ple­me u Cr­noj Go­ri, u mno­go­me spe­ci­fič­nim, oso­be­nim. Tre­ba re­ći da je Dvor­ni­ko­vić is­prav­no pri­mi­je­tio da je brat­stvo znat­no čvr­šće i ho­mo­ge­ni­je od ple­me­na i kao ta­kvo vr­ši di­rek­tan uti­caj na for­mi­ra­nje ka­rak­te­ra brat­stve­ni­ka. Ovo na­ro­či­to va­ži kad su u pi­ta­nju ro­do­na­čel­ni­ci brat­stva. Ro­do­na­čel­ni­ci su, na­i­me, bi­li pra­vio uzo­ri brat­stve­ni­ci­ma u for­mi­ra­nju nji­ho­vih mo­ral­nih cr­ta, nji­ho­vog mo­ral­nog ustroj­stva, nji­ho­vog mo­ral­nog do­sto­jan­stva. No, ov­dje se mo­že i pri­go­vo­ri­ti Dvor­ni­ko­vi­ću, jer či­ni se, ni­je pri­mi­je­tio da po­sto­je raz­li­či­ti ob­li­ci vr­ste brat­stva kao što su uže i ši­re brat­stvo. Ta­ko­đe ni­je pri­mi­je­tio da unu­tar brat­stva po­sto­je brat­stve­nič­ki ogran­ci ko­ji se vre­me­nom tran­sfor­mi­šu u brat­stvo. Ovo se is­ti­če iz raz­lo­ga što raz­li­či­ti ob­li­ci brat­stve­nič­ke struk­tu­re raz­li­či­to i ne­jed­na­ko uti­ču na for­mi­ra­nje ka­rak­te­ra. Ta­ko je, na pri­mjer, oči­gled­no da je ja­či i ne­po­sred­ni­ji uti­caj užeg brat­stva, ne­go ši­reg, na po­na­ša­nje brat­stve­ni­ka ko­ji iz­vi­ru iz nji­ho­vog ka­rak­te­ra. Ov­dje, da­kle, fa­li du­blje po­zna­va­nje brat­stva kao dru­štve­no-srod­nič­ke gru­pe u Cr­noj Go­ri.
U ovom kon­tek­stu po­sto­ji stav auto­ra, ko­ji je na­gla­šen, a to je da je ple­men­sko-brat­stve­nič­ko dru­štvo ja­ko ho­mo­ge­no, ne­iz­di­fe­ren­ci­ra­no ta­ko­re­ći bez vla­sti i bez sta­le­ža. Vje­ro­vat­no se ova­kva kon­sta­ta­ci­ja mo­že shva­ti­ti i kad je u pi­ta­nju po­če­tak for­mi­ra­nja ple­me­na ili ra­na fa­za u for­mi­ra­nju ple­men­skih za­jed­ni­ca. No, što je ple­me du­že tra­ja­lo, tu u ka­sni­joj fa­zi raz­vo­ja, ot­po­čeo je pro­ces di­fe­ren­ci­jan­ci­je unu­tar ple­me­na. Pri­mjet­na je bi­la di­fe­ren­ci­ja­ci­ja na brat­stva sa ma­njim i na brat­stva sa ve­ćim ugle­dom i pre­sti­žom u ple­me­nu. Ta­ko­đe se pri­mje­ći­va­la di­fe­ren­ci­ja­ci­ja na one ko­ji su se vi­še is­ta­kli u bor­bi pro­tiv ne­pri­ja­te­lja i na one ko­ji­ma „pu­ška ni­je pu­ca­la” kad je tre­ba­la, tj. kad je tre­ba­lo bra­ni­ti ple­men­sku, od­no­sno brat­stve­nič­ku čast. Upo­re­do sa ovom di­fe­ren­ci­ja­ci­jom po­či­nje i iz­vje­sna di­fe­ren­ci­ja­ci­ja na imo­vin­skoj osno­vi. Ta­ko su se ple­men­ski gla­va­ri svo­jom imo­vi­nom po­če­li „gor­nja­ti” (iz­dva­ja­ti) u od­no­su na osta­le ple­me­ni­ke. Sve je ovo bio svo­je­vr­stan uvod u ka­sni­ju i oštri­ju di­fe­ren­ci­ja­ci­ju unu­tar ple­me­na, unu­tar dru­štva. Ovo po­ten­ci­ra­mo iz raz­lo­ga što je ova di­fe­ren­ci­ja­ci­ja ima­la od­raz na for­mi­ra­nje ka­rak­te­ra ple­me­ni­ka.
Dvor­ni­ko­vić pri­mje­ću­je raz­ne ostat­ke ple­men­ske svi­je­sti u ple­men­skog ži­vo­ta u vri­je­me kad je is­tra­ži­vao (pi­sao ovu knji­gu), da­kle, u pr­voj tre­ći­ni dva­de­se­tog vi­je­ka. Ovi osta­ci su sva­ka­ko uti­ca­li na kon­kret­na po­na­ša­nja po­je­di­na­ca i gru­pa. Ta­ko, na pri­mjer, Dvor­ni­ko­vić lu­cid­no pri­mje­ću­je: „Ra­ni­ji ple­men­ski duh za­me­njen je re­gi­o­nal­nim i lo­kal­nim osje­ća­njem. Ple­men­ski duh se sa­mo za­ka­mu­fli­rao onim što sa­da na­zi­va­mo re­gi­o­na­li­za­ci­jom i lo­ka­li­zmom. Iz ovo­ga iz­vi­ru mno­ge ne­vo­lje i za­pre­ke vi­šoj so­ci­jal­noj i etič­koj kul­tu­ri i dr­žav­noj or­ga­ni­zo­va­no­sti”. Ove kon­sta­ta­ci­je su ima­le prog­no­stič­ki duh kad je u pi­ta­nju sa­da­šnja si­tu­a­ci­ja. Na­i­me, pro­pa­sti Ju­go­sla­vi­je, od­no­sno nje­nom ras­par­ča­va­nju je znat­no do­pri­nio po­vam­pi­re­ni re­gi­o­na­li­zam, lo­ka­li­zam i za­ka­mu­fli­ra­ni ple­men­ski ego­i­zam. Ovo­me, sva­ka­ko, tre­ba do­da­ti te­žnju po­je­di­nih ju­go­slo­ven­skih na­ro­da i nji­ho­vih pred­vod­ni­ka za pu­ber­tet­skim na­ci­o­na­li­stič­kim iži­vlja­va­njem i do­ka­zi­va­njem u svo­jim ma­lim dr­ža­vi­ca­ma. To je, po na­šem mi­šlje­nju, svo­je­vr­sno vra­ća­nje toč­ka isto­ri­je una­zad.
Vi­do­ve oku­plja­nja na re­gi­o­nal­noj i ple­men­skoj osno­vi su pri­sut­ni po ci­je­loj Ju­go­sla­vi­ji. „U na­šim ve­ćim va­ro­ši­ca­ma su­sre­će­mo klu­bo­ve i udru­že­nja Li­ča­na, Dal­ma­ti­na­ca, Sre­ma­ca, Uži­ča­na, Bo­sa­na­ca, sve tra­go­vi sta­re na­vi­ke da se bez­bjed­no­sti i ži­vot­ni pro­spe­ri­tet oče­ku­je sa­mo od na­sla­nja­nja na „svo­je” a ne na one ‘dru­ge’ na ve­li­ke na­rod­ne za­jed­ni­ce i dr­ža­ve. U sve­mu to­me ja­vlja se sa­mo no­va pod­lo­ga za sta­ro ple­men­sko „ro­đa­ka­nje” i „bli­zi­ka­nja” ume­sto jed­nog ko­lek­tiv­nog Mi još uvek pre­o­vla­đu­je an­ti­po­lar­nost. Mi i Vi i Oni, naj­u­pa­dlji­vi­je zamjenice ko­je se ču­ju u na­šem dru­štve­nom i po­li­tič­kom ži­vo­tu”. I u ovo­me se ogle­da da­le­ko­vi­dost Dvor­ni­ko­vi­će­vih is­tra­ži­vač­kih na­la­za. U ovom kon­tek­stu se ras­pra­vlja i o osta­ci­ma „ple­me­ni­šti­ne” u „po­li­tič­kom or­ga­ni­zo­va­nju” i oku­plja­nju. Sta­ra ple­men­ska ži­la is­po­lji­la se ka­sni­je i pod vi­dom ‘par­ti­ja, s ime­ni­ma mo­de­r­nog, za­pad­no-evrop­skog zvu­ka ‘ra­di­ka­li’, ‘li­be­ra­li, ‘de­mo­kra­ti’, itd. Me­đu­sob­no go­nje­nje i tre­blje­nje u iz­ve­snim era­ma, u že­sti­ni ni­ma­lo ni­je ustu­pa­lo ne­ka­da­šnjem za­kr­va­vlje­nim ple­me­ni­ma. Ove su kon­sta­ta­ci­je do­bi­le pu­nu po­tvr­du i po­vje­ru u Cr­noj Go­ri.
Na­sta­vi­će se


Ple­men­ski duh i po­li­tič­ka ideja

Iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta, me­đu­stra­nač­ki su­ko­bi i bor­be su ja­ko pod­sje­ća­li na su­ro­ve me­đu­ple­men­ske su­ko­be iz­me­đu ple­me­na za vri­je­me Pe­tra I. dan-da­nas, kad je ob­no­vljen vi­še­stra­nač­ki si­stem, pri­mje­ću­je se ne­mi­lo­srd­ni i si­ro­vi „ob­ra­ču­ni” iz­me­đu po­li­tič­kih stra­na­ka raz­li­či­te ide­o­lo­ške ori­jen­ta­ci­je. Pri­mjet­no je i na­sto­ja­nje po­je­di­nih stra­na­ka da ple­men­ski duh i osje­ća­nje ak­ti­vi­ra­ju za svo­je po­li­tič­ke ci­lje­ve u sti­lu: „Ku­či će gla­sa­ti za me­ne”; „U Pi­pe­ri­ma ima­mo pred­nost”, „Bra­to­no­ži­ći ne­će obru­ka­ti svo­je pret­ke”, „Ve­o­ma je bit­no ka­kav ću iz­bor­ni re­zul­tat po­sti­ći u svom ple­me­nu, u svom brat­stvu, pa i se­lu”, i sl. Pri to­me se iz­vla­če de­ta­lji i lič­no­sti iz ple­men­ske pro­šlo­sti ko­ji mo­gu mo­ti­vi­sa­ti lju­de da gla­sa­ju za na­šu po­li­tič­ku ide­ju, za naš po­li­tič­ki pro­gram.