Piše: NIKOLA JOVANOVIĆ

Za­ni­mlji­vo je da in­sti­tut (Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce) vo­di po­ri­je­klo iz sud­ske prak­se SAD (po­znat kao plea bar­ga­i­ning), što u pre­vo­du zna­či „cjen­ka­nje, na­ga­đa­nje o pri­zna­nju”. Pr­vi put pri­mi­je­njen je 1808. go­di­ne u kri­vič­nom po­stup­ku či­ji je pred­met bio ne­za­ko­ni­ta pro­da­ja al­ko­ho­la. Ina­če, u ze­mlja­ma SAD po­sto­ji iz­u­zet­no vi­sok pro­ce­nat okon­ča­nja kri­vič­nih po­stup­ka pri­mje­nom spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce i to od čak vi­so­kih 90 do 95 od­sto. Raz­log to­me je što je ka­zne­na po­li­ti­ka u dr­ža­va­ma ko­je su u sa­sta­vu SAD iz­u­zet­no stro­ga, pa okri­vlje­ni pri­zna­ju dje­la i na­da­ju se da će spo­ra­zu­mom iz­dej­stvo­va­ti po­volj­ni­ju ka­znu.
Jav­nost mo­že ima­ti uti­sak da je ovaj prav­ni in­sti­tut us­po­sta­vljen u te­ku­ćoj ili pret­hod­noj go­di­ni, a isti­na je da je on usvo­jen u na­še kri­vič­no pro­ce­sno za­ko­no­dav­stvo 2009. go­di­ne. Me­đu­tim, sve­ga de­se­tak pred­me­ta go­di­šnje okon­ča se nje­go­vom pri­mje­nom.
Raz­log za sa­da­šnju po­pu­la­ri­za­ci­ju ovog prav­nog in­sti­tu­ta du­gu­je­mo ak­tiv­no­sti­ma Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u pred­me­ti­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i vi­so­ke ko­rup­ci­je ko­ji su jav­no­sti po­seb­no in­te­re­sant­ni jer se ra­di o lič­no­sti­ma iz po­li­tič­kog ži­vo­ta. Do­ma­ća, a vje­ru­jem i me­đu­na­rod­na jav­nost sa po­seb­nom pa­žnjom oče­ku­je ko­nač­ni epi­log ovih slu­ča­je­va,jer se ra­di o pro­ce­su­i­ra­nju oso­ba iz po­li­tič­kog esta­bli­šmen­ta ili tzv. „krup­nih ri­ba” . To je raz­log vi­še da kom­plet­no pra­vo­su­đe bu­de na do­dat­nom opre­zu,jer je na nji­ma ve­li­ka od­go­vor­nost.
Ra­tio le­gis, od­no­sno cilj ovog in­sti­tu­ta je da nje­go­va pri­mje­na do­ve­de do br­žeg okon­ča­nja mno­gih kri­vič­nih po­stu­pa­ka i da sma­nji tro­ško­ve, a da se pri tom, ipak ne ugro­ze in­te­re­si za­ko­ni­to­sti i pra­vič­no­sti. To zna­či da tu­ži­la­štvo u svo­jim ru­ka­ma ima pro­ce­sni alat po­mo­ću ko­jeg mo­že br­zo i efi­ka­sno da ri­je­ši broj­ne pred­me­te za ko­je je pred­vi­đe­na ka­zna za­tvo­ra od 10 go­di­na, tj. za ona dje­la za ko­ja se go­nje­nje pred­u­zi­ma po slu­žbe­noj du­žno­sti,osim za kri­vič­na dje­la te­ro­ri­zma i rat­nih zlo­či­na.
Sa­ma pri­ro­da spo­ra­zu­ma o pri­zna­nju kri­vi­ce je u su­šti­ni pri­mje­na gra­đan­sko-prav­nog ugo­vo­ra u kri­vič­nom pra­vu, od­no­sno u kri­vič­nom po­stup­ku. Ovaj spo­ra­zum za­klju­ču­ju tu­ži­lac sa jed­ne stra­ne i okri­vlje­ni, od­no­sno nje­gov bra­ni­lac sa dru­ge stra­ne, dok ga ko­nač­no odo­bra­va ili od­ba­cu­je sud.
Spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce, shod­no od­red­ba­ma Za­ko­na o kri­vič­nom po­stup­ku, mo­že se za­klju­či­ti ka­da se kri­vič­ni po­stu­pak vo­di za jed­no ili vi­še kri­vič­nih dje­la, za ko­je je pro­pi­sa­na ka­zna za­tvo­ra do 10 go­di­na.
Op­tu­žni­ca (op­tu­žni pred­log) je akt or­ga­na nad­le­žnog za kri­vič­no go­nje­nje i nju mo­že po­di­ći sa­mo or­gan ko­ji je za­ko­nom na to ovla­šćen (kao i ošte­će­ni, kao tu­ži­lac i pri­vat­ni tu­ži­lac, ali ov­dje o nji­ma ni­je ri­ječ), a to sva­ka­ko ni­je okri­vlje­ni i nje­gov bra­ni­lac. Da­kle, za­kon­sko rje­še­nje i prak­sa, omo­gu­ća­va­ju da se ne­ko li­ce ogla­si kri­vim i iz­rek­ne mu se kri­vič­na sank­ci­ja, iako pro­tiv nje­ga dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je usta­lo sa op­tu­žnim ak­tom, što mi se či­ni pri­lič­no di­sku­ta­bil­nim i u di­rekt­noj su­prot­no­sti sa na­če­lom op­tu­žbe. Kri­vič­ni po­stu­pak se po­kre­će i vo­di po op­tu­žbi ovla­šće­nog tu­ži­o­ca. Bez op­tu­že­nja, ne­ma pre­su­de. Da­kle, oči­gled­no je da za­ko­no­pi­sac, uvo­de­ći ovaj in­sti­tut u kri­vič­nu pro­ce­du­ru, ni­je do­sljed­no is­pra­tio na­če­la na­šeg kri­vič­nog po­stup­ka, ta­ko da sa­da mo­že do­ći do pre­su­đe­nja, iako pro­tiv okri­vlje­nog (pri­je ne­po­sred­ne op­tu­žni­ce i op­tu­žnog pred­lo­ga to bi čak bio osum­nji­če­ni) dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je po­di­glo op­tu­žni akt.
Jav­nost je sa pra­vom po­di­je­lje­na po ovom pi­ta­nju. Ne­ki pri­mje­nu ovog in­sti­tu­ta vi­de kao olak­ši­cu za po­či­ni­o­ce kri­vič­nih dje­la ko­ji će pla­ti­ti sim­bo­lič­ni iz­nos na ime ka­zne i od­le­ža­ti isto ta­ko sim­bo­li­č­no vri­je­me u od­no­su na imo­vin­sku ko­rist ko­ju su ste­kli kao i te­ži­nu kri­vič­nog pre­stu­pa ko­ji su po­či­ni­li. Dru­gi ga vi­de kao efi­ka­san na­čin okon­ča­nja kri­vič­nog po­stup­ka ko­ji za­mje­nju­je te­ške i du­go­traj­ne sud­ske spo­ro­ve či­ji je is­hod ne­iz­vje­stan. Ovi dru­gi, ar­gu­men­tu­ju i to da je spo­ra­zum sa­mo na­čin da se pri­zna kri­vi­ca i pla­ti ka­zna za go­nje­nje, a da se šte­ta ko­ja je po­či­nje­na ostva­ru­je u gra­đan­skoj par­ni­ci.
(Na­sta­vi­će se)