Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić Film­ski i TV re­di­telj


Svi po­tom­ci do­se­lje­ni­ka sa no­stal­gi­jom u oči­ma su po­sma­tra­li ka­ko klan Kor­le­o­ne­o­vih ta­ma­ni pa­stu, pro­sla­vlja i tu­gu­je za­jed­no. Aneg­do­te, fu­sno­te i postskrip­tu­mi su po­sta­li dio film­skog fol­klo­ra.
„I be­li­ve in Ame­ri­ca” – Ja vje­ru­jem u Ame­ri­ku – po­sli­je ove ču­ve­ne re­pli­ke sve je mo­gu­će! Pr­va re­pli­ka u fil­mu „Kum”, kla­si­ku, bez ko­ga se ne mo­že za­mi­sli­ti ni­je­dan osvrt ili film­sko pre­i­spi­ti­va­nje svjet­ske ki­ne­ma­to­gra­fi­je.
Film po­či­nje po­me­nu­tom re­pli­kom i na vjen­ča­nju kćer­ke Don Vi­ta Kor­le­o­nea, Ko­ni (Ta­li­ja Šir) za Kar­la Ri­ci­ja (Dži­ja­ni Ru­so) u Nju­jor­ku u ka­sno lje­to 1945.
Ka­ko „ni­je­dan Si­ci­li­ja­nac ne mo­že od­bi­ti uslu­gu na dan vjen­ča­nja svo­je kćer­ke”, Don Kor­le­o­ne, po­znat me­đu svo­jim pri­ja­te­lji­ma i sa­rad­ni­ci­ma kao Kum i Tom Hej­gen (Ro­bert Du­val) za­u­ze­ti su sa­slu­ša­va­njem za­htje­va pri­ja­te­lja i sa­rad­ni­ka.
U me­đu­vre­me­nu Don Vi­tov naj­mla­đi sin Majkl (Al Pa­ći­no), ko­ji se vra­tio iz Dru­gog svjet­skog ra­ta kao od­li­ko­va­ni ju­nak, pri­ča svo­joj dje­voj­ci Kej Adams (Di­ja­na Ki­ton) aneg­do­te o kri­mi­nal­nom ži­vo­tu svog oca, uvje­ra­va­ju­ći je da on ni­je kao nje­go­va po­ro­di­ca. Majkl osta­je po stra­ni fa­mi­li­jar­nog bi­zni­sa – or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la. Me­đu­tim, ka­da mu ubi­ju oca Don Vi­ta Kor­le­o­nea, Majkl je pri­mo­ran da iz­vr­ši osve­tu, oba­ve­zan kr­vlju i „ča­šću” za na­sil­ni put mo­ći i op­stan­ka.
Me­đu go­sti­ma na sve­ča­no­sti je pje­vač Džo­ni Fon­tejn (Al Mar­ti­no), go­vo­ri­lo se da je in­spi­ra­ci­ja za ovaj lik bio glu­mac i slav­ni pje­vač Frenk Si­na­tra, za ko­ga su tvra­di­li da je imao bli­sku re­la­ci­ju sa ita­li­jan­skom ma­fi­jom.
Džo­ni Fon­tejn je Kor­le­o­nov kum, ko­ji je do­šao iz Ho­li­vu­da da za­mo­li Ku­ma da mu po­mog­ne da do­bi­je ulo­gu ko­ja ću mu re­vi­ta­li­zo­va­ti ka­ri­je­ru. Džek Volc (Džon Mar­li), šef stu­di­ja, ne da Fon­tej­nu ulo­gu, ali Don Vi­to Kor­le­o­ne ka­že Džo­ni­ju: „Da­ću mu po­nu­du ko­ju ne­će mo­ći da od­bi­je”. Mno­ge stva­ri ko­je ima­ju lo­gi­ku ili od­re­đe­na so­ci­o­lo­ška i eko­nom­ska ob­ja­šnje­nja, ov­dje su za­mi­je­nje­na, jer Ko­po­la mi­sli da on ima pra­vo na sop­stve­nu in­ter­pre­ta­ci­ju svi­je­ta, od­no­sno ma­fi­ja­škog ži­vo­ta i nji­ho­vog gvo­zde­nog ko­dek­sa, ali i na di­ja­log sa dru­gi­ma, a pri­je sve­ga sa sa­mim so­bom. Re­di­telj se ni­je oba­zi­rao na ide­o­lo­ške i so­ci­o­lo­ške pred­ra­su­de, uop­šte­ne poj­mo­ve, ni­ti je sma­trao ak­tu­el­nim ras­pra­vu o ti­pič­nom po­što je vje­ro­vao da je sva­ka isti­na u svo­joj bi­ti i te ka­ko eg­zi­stent­na. Jed­na od naj­šo­kant­ni­jih sce­na u fil­mu do­la­zi ra­no, sa od­sje­če­nom konj­skom gla­vom. Pro­te­sto­va­la su udru­že­nja za pra­va ži­vo­ti­nja. Ko­po­la je ka­sni­je re­kao ka­ko je do­bio konj­sku gla­vu od pred­u­ze­ća za pro­iz­vod­nju pse­će hra­ne; konj ni­je ubi­jen spe­ci­jal­no za po­tre­be fil­ma. Hej­gen po na­red­bi Don Vi­ta od­la­zi u Ka­li­for­ni­ju ka­ko bi ri­je­šio pro­blem, ali mu Volc lju­ti­to od­va­ra­ti ka­ko ne­će da­ti Fon­tej­nu ulo­gu, ko­ja je sa­vr­še­na za nje­ga, jer je Fon­tejn „uni­štio” ka­ri­je­ru star­le­te ko­ju je Volc fa­vo­ri­zo­vao. Sle­de­ćeg ju­tra, Volc se bu­di u kr­va­vom kre­ve­tu i pro­na­la­zi od­sje­če­nu gla­vu svog tro­fej­nog ko­nja Kar­tu­ma od 600.000 do­la­ra. Po Hej­ge­no­vom po­vrat­ku, po­ro­di­ca se sa­sta­je s di­le­rom he­ro­i­na Vir­dži­lom „Tur­či­nom” So­lo­com (Al Le­ti­je­ri), ko­ji je uti­ca­jan u pro­tiv­nič­koj po­ro­di­ci Ta­ta­lja. So­lo­co tra­ži od Don Kor­le­o­nea po­li­tič­ku za­šti­tu i dje­li­mič­no fi­na­si­ra­nje ka­ko bi se po­čeo ma­sov­ni uvoz i di­stri­bu­ci­ja he­ro­i­na, ali upr­kos ve­li­koj ko­li­či­ni nov­ca ko­ji bi za­ra­dio Don Vi­to od­bi­ja ne že­le­ći dro­gu me­đu dje­com i u ško­la­ma.
Don Vi­tov naj­sta­ri­ji sin, San­ti­no So­ni Kor­le­o­ne (Džems Kan), upa­da u raz­go­vor i in­di­rekt­no iz­ra­ža­va in­te­res za po­sao. Nje­gov otac ljut je zbog So­ni­je­va upa­di­ce pred čo­vje­kom ko­ji ni­je član po­ro­di­ce, ka­sni­je ga na­sa­mo uko­ri.
Ubr­zo po­tom, na Don Kor­le­o­nea je iz­vr­šen aten­tat na lo­kal­noj pi­ja­ci. Jav­no se ne zna da li je pre­ži­vio. So­lo­co i nje­go­vi lju­di za­tim ubi­ja­ju Lu­ku Bra­ci­ja (Le­ni Mon­te­na) i oti­ma­ju Hej­ge­na. So­lo­co na­go­va­ra Hej­ge­na da po­nu­di So­ni­ju do­go­vor ko­ji je pret­hod­no po­nu­đen nje­go­vom ocu, ali So­ni od­bi­ja, re­kav­ši ka­ko će za­ra­ti­ti sa po­ro­di­com Ta­ta­lja i So­lo­com.
(Na­sta­vi­će se)