Akademik Zo­ran La­kić je po­sje­tio i ko­li­jev­ku ci­vi­li­za­ci­je – Grč­ku, pri če­mu je ta­ko­đe vo­dio za­pi­se:
„Oni su naj­ne­sreć­ni­ji u mo­joj do­ku­men­ta­ci­ji. I u Grč­koj sam bo­ra­vio vi­še pu­ta – po ra­znim osno­va­ma.
Pri­mar­na su bi­la tu­ri­stič­ka pu­to­va­nja. Kao i osta­li svi­jet, u Grč­ku sam pr­vo do­šao kao tu­ri­sta – pre­ko jed­ne agen­ci­je u Ko­to­ru. Pu­to­va­li smo bu­som. Me­đu tu­ri­sti­ma je bi­lo do­sta zna­na­ca. U So­lu­nu smo ob­i­šli Srp­sko gro­blje sa ma­u­zo­le­jom. Vo­dič je stal­no za­po­slen na tom mje­stu. To mu je je­di­ni po­sao. Ra­di ga sa lju­ba­vlju i po­što­va­njem. Pri­ča: – Ovo­me je do­la­zio sin pri­je mje­sec da­na. A ovo­me brat, već osta­rio. Ovo­ga ov­dje ima par go­di­na – ni­ko od nje­go­vih ni­je obi­la­zio... A oni kao u vri­je­me ra­ta po­stro­je­ni u bes­pre­kor­nom re­du – le­že u gro­bu za­u­vi­jek. I če­ka­ju da im do­đu naj­bli­ži.
Kad smo ušli u ma­u­zo­lej, ti­ho se ču­la mu­zi­ka – Marš na Dri­nu. Dir­nu­lo me je do su­za. I moj otac – ko­ga smo te 1976. sa­hra­ni­li u Da­ni­lov­gra­du – bio je do­bro­vo­ljac u Pr­vom svjet­skom ra­tu, pa sam ovu mu­zič­ku ari­ju do­ži­vio kao da je na­ru­če­na nje­mu u po­men. I nje­go­vim rat­nim dru­go­vi­ma ko­ji su ov­dje na Zej­tin­li­ku kraj So­lu­na osta­li za­u­vi­jek.
I dr­žav­ni zva­nič­ni­ci, i nji­ho­vi naj­bli­ži, i broj­ni tu­ri­sti – svi ko­ji do­đu u So­lun – ne za­o­bi­đu Zej­tin­lik.
Pri­li­kom po­sje­te Akro­po­li­su u lje­to iste go­di­ne, vo­dič nam je bi­la jed­na da­ma ko­ja je od­lič­no go­vo­ri­la naš je­zik. Ni­je pro­pu­sti­la da nam ka­že da je bi­la i Ti­tov vo­dič na ovom istom mje­stu.
Put ka Grč­koj vo­dio me i pre­ko ra­znih na­uč­nih sku­po­va na ko­ji­ma sam uče­stvo­vao – u Ati­ni, So­lu­nu i jed­nom ma­njem gra­du na sje­ve­ru. Na ovom po­sled­njem sam uče­stvo­vao za­jed­no sa aka­de­mi­kom dr Du­ša­nom Mar­ti­no­vi­ćem. Re­fe­ri­sa­li smo o do­pri­no­su grč­kih lje­ka­ra u raz­vo­ju zdrav­stve­ne kul­tu­re u Cr­noj Go­ri. Ostva­ri­li smo za­i­sta pu­ne kon­tak­te sa grč­kim isto­ri­ča­ri­ma. Ta­ko smo u Nik­ši­ću na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu odr­ža­li vr­lo uspje­šnu na­uč­nu kon­fe­ren­ci­ju na te­mu pr­vih grč­ko-cr­no­gor­skih ve­za kroz isto­ri­ju. To sam do­ži­vio kao ve­li­ki uspjeh na­še na­u­ke, jer Gr­ci ne­ra­do pri­sta­ju na ova­kve te­me, po­la­ze­ći od či­nje­ni­ce da su ne­ka­da bi­li svjet­ska kul­tur­na ba­šti­na i da su svi osta­li da­li ne­u­po­re­di­vo ma­nji do­pri­nos. Bi­li su za­stu­plje­ni sa oko 20 sa­op­šte­nja iz svih uni­ver­zi­tet­skih cen­ta­ra Grč­ke i Ki­pra.
Naj­vi­še sam bo­ra­vio u Grč­koj po osno­vu ak­tiv­no­sti Ju­go­slo­ven­ske li­ge za mir, či­ji sam bio pred­sjed­nik u jed­nom če­tvo­ro­go­di­šnjem man­da­tu. Gr­ci su bi­li do­ma­ći­ni svih bal­kan­skih mi­rov­nih kon­fe­ren­ci­ja. Uvi­jek smo im bi­li dra­gi go­sti. Kon­fe­ren­ci­je su odr­ža­va­ne u So­lu­nu, Ati­ni, a po­ne­kad i na bro­do­vi­ma ko­ji bi plo­vi­li sve vri­je­me – dok bi kon­fe­ren­ci­ja tra­ja­la. Na jed­noj ta­kvoj kon­fe­ren­ci­ji Cr­nu Go­ru je pred­sta­vljao da­na­šnji pred­sjed­nik CA­NU Mo­mir Đu­ro­vić. Na­ša ze­mlja je bi­la pod blo­ka­dom – pa je ak­tiv­nost Ju­go­slo­ven­ske li­ge za mir bi­la kao je­di­ni pro­zor u svi­jet Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je...
Sve u sve­mu, Grč­ka osva­ja svo­jom sta­ri­nom i svo­jom bo­ga­tom isto­ri­jom. Htje­li to ili ne – sa­ma po se­bi se na­me­ću ne­ka po­re­đe­nja ne­kad i sad. Uvi­jek vo­de na šte­tu ono­ga i onih ko­je ozna­ča­va­mo sa – sad. Po­sli­je to­li­ko do­la­za­ka u ovu ze­mlju, pod uti­skom sam da su nje­ni ži­te­lji stran­ci u svo­joj ze­mlji. Ni­ka­ko da vi­di­mo sa­da­šnju Grč­ku; stal­no nam je pred oči­ma i u mi­sli­ma ona sta­ra Grč­ka – Fi­li­pa i Alek­san­dra Ma­ke­don­skog, He­ro­do­ta i Hi­po­kra­ta, Afro­di­te i Apo­lo­na, Zev­sa i osta­lih bo­go­va. Odi­sta je te­ško vje­ko­vi­ma se dr­ža­ti i odr­ža­ti na ta­ko vi­so­kom svjet­skom ni­vou. Od sil­ne im­pe­ri­je An­tič­ke Grč­ke – da­nas je osta­la sa­mo jed­na ma­la bal­kan­ska ze­mlja, ka­kvih ima u nje­nom okru­že­nju. Vi­še je i da­nas pri­sut­na u svi­je­tu an­tič­ka fi­lo­zof­ska mi­sao, od bi­lo če­ga iz sa­vre­me­ne Grč­ke – po­go­to­vo nji­ho­ve tr­go­vi­ne i bi­zni­sa. I da­nas se za vr­hu­nac go­vor­ni­štva na­vo­de an­tič­ke fi­li­pi­ke, za vr­hu­nac ju­na­štva – i rat­nog lu­kav­stva – Ahil, me­di­cin­skog pre­ga­la­štva – Hi­po­kri­to­va za­kle­tva, grč­ke lje­po­te – Ni­ka sa Sa­mo­tra­ke, ljud­sko­ga bo­la u ka­me­nu – Le­o­no­va gru­pa itd.
Još je­dan na­uk bi gla­sio: Grč­ku tre­ba do­ži­vje­ti u svoj nje­noj lje­po­ti i bo­gat­stvu”, sa­vje­tu­je na kra­ju aka­de­mik La­kić.
(Na­sta­vi­će se)

Pri­re­dio:
dr Vu­kić Ilin­čić