Ro­do­na­čel­nik Jo­vo­vi­ća je Jo­vo. O to­me kod Jo­vo­vi­ća ne po­sto­ji ni­ka­kva ne­do­u­mi­ca. Me­đu­tim, po­sto­ji ne­ko­li­ko ver­zi­ja pre­da­nja o nji­ho­vim mo­gu­ćim po­tom­ci­ma. Po jed­noj je Jo­vo ima tri si­na: Ste­va­na, Si­me­u­na (To­pu­za) i Sta­no­ja. Dru­ga ver­zi­ja ka­že da su ro­đe­na bra­ća bi­li Ste­van i Sta­no­je, a da je nji­hov naj­bli­ži ro­đak (brat od stri­ca) bio Si­me­un.. Po tre­ćoj, vje­ro­vat­no tač­ni­joj ver­zi­ji, Ste­van i Sta­no­je su bi­li ro­đe­na bra­ća, a nji­hov bli­ski ro­đak je bio Ri­sto, po­to­mak po­pa Si­me­u­na-To­pu­za (...).
Na­sta­nak gra­na i ogra­na­ka u okvi­ru istog brat­stva pred­sta­vlja in­te­re­sant­nu i pri­lič­no ri­jet­ku po­ja­vu. Ona zah­ti­je­va i od­go­va­ra­ju­će obra­zlo­že­nje. Ni­je po­zna­to da su se u na­šem na­ro­du ve­li­ka brat­stva, kad su se na­mno­ži­la i raz­gra­na­la, di­je­li­la i da su na­sta­ja­la no­va. Ta­ko je bi­lo i u Pi­vi. Iz­u­ze­tak či­ni ne­ko­li­ko brat­sta­va: Bla­go­je­vi­ći, Ta­di­ći, Ga­go­vi­ći, Jo­vo­vi­ći, Vu­ko­vi­ći, Adži­ći i još ne­ki. Kod Jo­vo­vi­ća je evi­dent­no bi­la pre­o­vla­da­va­ju­ća te­žnja da se sa­ču­va kom­pakt­nost brat­stva i za­jed­nič­ko pre­zi­me.
Me­đu­tim, ka­da se brat­stvo raz­mno­ži­lo i raz­gra­na­lo, po­ja­vlji­va­lo se po ne­ko­li­ko istih ime­na (Jo­vo, Pe­tar, La­zar, To­mo, Ri­sto, Ste­van...), što je ote­ža­va­lo nji­ho­vu bli­žu iden­ti­fi­ka­ci­ju u to­ku sva­ko­dnev­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja. Sto­ga je ra­di po­jed­no­sta­vlji­va­nja ime­nu od­re­đe­nog li­ca do­da­van pri­djev po ime­nu oca (Mi­tar Ste­va­nov, Bo­žo Sta­no­jev i sl.). Ka­sni­je su se po ime­nu po­me­nu­tih pre­da­ka na­zva­le gra­ne Sta­no­je­vi­ća i Ste­va­no­vi­ća.
Na­kon du­žeg vre­men­skog raz­do­blja, ka­da se brat­stvo Jo­vo­vi­ća još vi­še raz­gra­na­lo, na­sta­la je po­tre­ba za ne­for­mal­nim stva­ra­njem ogran­ka u okvi­ru iste gra­ne. Ako je bio sa­mo je­dan po­to­mak po mu­škoj li­ni­ji ko­ji je imao vi­še si­no­va, on­da se ogra­nak na­zvao po ime­nu nji­ho­vog oca. Ta­kav je slu­čaj, na pri­mjer, sa ogran­kom Šće­pa­no­vi­ći. Šće­pan je imo če­ti­ri si­na, a sva­ki od si­no­va je imao vi­še dje­ce, pa se da­va­njem pri­dje­va Šće­pa­no­vi­ći ja­sno is­ka­zi­va­lo nji­ho­vo bli­že srod­stvo u od­no­su na dru­ge Jo­vo­vi­će. U slu­ča­je­vi­ma ka­da je bi­lo vi­še bra­će ko­ja su ima­la raz­gra­na­to po­tom­stvo ogra­nak se na­zi­vao, po pra­vi­lu, po naj­sta­ri­jem bra­tu, ili, even­tu­al­no, po bra­tu ko­ji je u po­ro­dič­noj za­dru­zi bio gla­va po­ro­di­ce i naj­u­gled­ni­ji ne sa­mo u po­ro­di­ci, ne­go i ši­re (...).
Ge­ne­a­lo­gi­ju Jo­vo­vi­ća ni­je mo­gu­će pre­ci­zno utvr­di­ti sve do pr­vih de­ce­ni­ja 19. vi­je­ka, ali je mo­gu­će uči­ni­ti sa ve­li­kom do­zom si­gur­no­sti za po­sled­njih oko 170 go­di­na. Po­sto­ji, ipak, jed­no ne­pre­mo­sti­vo ogra­ni­če­nje ko­je se od­no­si na žen­ski dio po­pu­la­ci­je. Za ne­ke že­ne se mo­že utvr­di­ti ni nji­ho­va ime­na, a ka­mo­li za ko­ga, kao i gdje su se uda­le. Nji­ho­vi po­tom­ci, na­rav­no, ne spa­da­ju u do­men ovog ra­da. To su, da­kle, raz­lo­zi zbog če­ga se u ovom ra­du o to­me di­je­lu po­pu­la­ci­je go­vo­ri ogra­ni­če­no, ne­kad i spo­ra­dič­no, u mje­ri ko­li­ko je to mo­gu­će. Ge­ne­a­lo­gi­ju (ro­do­slov) brat­stva Jo­vo­vi­ća ni­je ni la­ko ni jed­no­stav­no pri­ka­za­ti. To je pot­pu­no ra­zu­mlji­vo kad se ima u vi­du da se ra­di o raz­voj­nom pu­tu jed­nog brat­stva u raz­do­blju od oko 400 go­di­na.
Osim to­ga, zbog ne­do­stat­ka iz­vor­nih do­ku­me­na­ta, mo­ra­mo se go­to­vo is­klju­či­vo oslo­ni­ti na po­dat­ke pri­ku­plje­ne od na­ših naj­sta­ri­jih brat­stve­ni­ka i na nji­ho­va sje­ća­nja o pre­da­nji­ma ge­ne­ra­ci­ja ko­je su nji­ma pret­ho­di­le. To su ne­sum­nji­vo ote­ža­va­ju­će okol­no­sti. Upr­kos po­me­nu­tim te­ško­ća­ma i ogra­ni­če­nji­ma, uvje­re­nja sam da će pri­kaz bi­ti u svim bit­nim ele­men­ti­ma ta­čan i da mu se mo­že po­klo­ni­ti vje­ra. Na­rav­no, da­le­ko smo od tvrd­nje da je sva­ki po­je­di­nač­ni po­da­tak ap­so­lut­no ta­čan. Gre­ške su mo­gu­će, a u ovom slu­ča­ju, mo­žda, i ne­mi­nov­ne.
Mo­že se ne­ko za­pi­ta­ti da li po­sto­je ika­kvi ar­gu­men­ti za na­ve­de­no uvje­re­nje. Naj­kra­će re­če­no, ra­di se o sle­de­ćem: po­da­ci o ko­ji­ma će bi­ti ri­je­či pri­ku­plja­ni su vr­lo du­go, bli­zu dva­de­set go­di­na. Da­lje, za­pi­si­va­ni su po osno­vu sje­ća­nja naj­sta­ri­jih Jo­vo­vi­ća, či­je pam­će­nje je iz­van­red­no. Za­tim, svi do­bi­je­ni po­da­ci su me­đu­sob­no upo­re­đi­va­ni i pro­vje­ra­va­ni. U slu­ča­je­vi­ma gdje su se po­ja­vi­le raz­li­ke, vr­še­no je na­knad­no pro­vje­ra­va­nje. Sve to pred­sta­vlja osno­vu za iz­re­če­nu tvrd­nju o va­lid­no­sti po­da­ta­ka, ko­ji će bi­ti pri­ka­za­ni(... ).
(Zbog ne­do­stat­ka pro­sto­ra, po­me­nu­će­mo sa­mo gra­ne i ogran­ke, dok su u knji­zi de­talj­no opi­sa­ni ogran­ci, kao i ro­do­slov gra­na i ogra­na­ka – prim. V. L.)
Gra­na Sta­no­je­vi­ća: ova gra­na se di­je­li na pet ogra­na­ka i to: Mr­ko­je­vi­ći, Šu­ro­vi­ći, Kr­sto­vi­ći (Mel­dže­zi), Šće­pa­no­vi­ći i Bo­ško­vi­ći. Srod­nič­ke ve­ze Jo­vo­vi­ća ko­ji pri­pa­da­ju ovim ogran­ci­ma znat­no su bli­že ne­go sa oni­ma ko­ji pri­pa­da­ju gra­ni Sta­no­je­vi­ća, od­no­sno To­pu­za. Ta po­dje­la ne pod­ra­zu­mi­je­va do­vo­đe­nje u pi­ta­nje je­din­stve­no­sti na­šeg brat­stva.
Gra­na Ste­va­no­vi­ća: je­dan dio brat­stva Jo­vo­vi­ća na­zvan je Ste­va­no­vi­ći­ma po ime­nu Ste­va­na, Sta­no­je­vog bra­ta, a ogran­ci su na­sta­li ka­sni­je. Re­do­sled ge­ne­ra­ci­je, is­ka­zan na jed­nom pri­mje­ru, iz­gle­da ova­ko: Jo­vo–Ste­van–Triv­ko–Aćim–Ste­van–Mi­lan–Aćim (Re­džo)–Kr­sto–Mi­li­sav–Mi­haj­lo–Kr­sto–Pre­drag, što ukup­no či­ni 12 ge­ne­ra­ci­ja.
(Na­sta­vi­će se)

Pri­re­dio:Ve­se­lin La­za­re­vić