Pri­re­dio:Ve­se­lin La­za­re­vić


Na­sta­nak i po­ri­je­klo brat­stva Jo­vo­vić neo­dvo­ji­vi su od po­ri­je­kla piv­skog sta­nov­ni­štva uop­šte. Otu­da po­tre­ba da se, ma­kar i na ogra­ni­če­nom pro­sto­ru, po­ne­što ka­že o piv­skom sta­nov­ni­štvu.
Sva do­sa­da­šnja is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da naj­ve­ći broj sta­ro­sje­di­lač­kog piv­skog sta­nov­ni­štva vo­di po­ri­je­klo od Ru­đa i Bra­ni­la, po­to­ma­ka Cr­no­je­vi­ća. Iz­u­zet­no ma­li broj brat­stva vo­di po­ri­je­klo od ne­ka­da­šnjih sta­nov­ni­ka Pi­ve, ko­ji su na­se­lja­va­li Pi­vu pri­je Ru­đa i Bra­ni­la. U ve­ći­ni kra­je­va Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne ra­ni­je su ži­vje­li pri­pad­ni­ci dru­gih na­ro­da. Ta­kav je slu­čaj i sa Pi­vom, o če­mu svje­do­če broj­ni spo­me­ni­ci (to­po­ni­mi, tzv. grč­ka gro­blja i dr.). Oni su, na­kon do­se­lja­va­nja Slo­ve­na u ove kra­je­ve, po­stup­no po­ti­ski­va­ni, a zna­tan broj njih se „uto­pio” u slo­ven­sko sta­nov­ni­štvo. Či­nje­ni­ca je, ta­ko­đe, da se u to­ku po­sled­njih, oko, 200 go­di­na uve­ćao broj sta­nov­ni­štva u Pi­vi, do­se­lja­va­njem iz dru­gih kra­je­va, pre­te­žno iz Drob­nja­ka, Ba­nja­na, oko­li­ne Nik­ši­ća i Gac­ka. Na­rav­no, bi­lo je i po­mje­ra­nja sta­nov­ni­štva iz Pi­ve u su­prot­nom smje­ru.
Za­pra­vo, mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva pred­sta­vlja kon­tu­i­ni­ra­nu po­ja­vu, ko­ja je bi­va­la ma­nja ili ma­sov­ni­ja u za­vi­sno­sti od isto­rij­skih zbi­va­nja na ovim pro­sto­ri­ma. U pi­ta­nju su, da­kle, pri­je sve­ga, dru­štve­no-eko­nom­ski i bez­bjed­no­sni fak­to­ri (...).
Pre­ma jed­noj od vi­še ver­zi­ja ko­ju na­vo­di O. Bla­go­je­vić, Ru­đo i Bra­ni­lo su si­no­vi voj­vo­de Lje­ša Ru­ra­še­vi­ća Cr­no­je­vi­ća, ko­ji je ne­spor­no bio isto­rij­ska lič­nost. Po­sli­je nje­go­ve smr­ti, nje­go­vi si­no­vi: Ko­jo, Ru­đo i Bra­ni­lo su na­sli­je­di­li ve­li­ke po­sje­de. Ru­đo je do­bio dvo­rac na So­ko­cu (Lje­šan­ska na­hi­ja) i ze­mlje is­pod nje­ga sve da Ve­lje­ga br­da i ka­tu­na i pa­si­šta po Lov­će­nu. Bra­ni­lu je pri­pao grad pod Go­ri­com, ze­mlja u Će­mov­skom po­lju i ka­tu­ni na Ko­mo­vi­ma i Pro­kle­ti­ja­ma.
Ka­da su Tur­ci ugro­zi­li Ze­tu, Ru­đo i Bra­ni­lo su za­tra­ži­li i do­bi­li do­zvo­lu da svo­ja uja­ka her­ceg Stje­pa­na da se na­se­le u Pi­vi. Do­šli su na Šće­pan po­lje kod svo­ga ro­đa­ka, her­ce­go­vog si­na Vo­ji­sla­va. Do­bi­li su za­mak na Gra­di­ni, vi­še Sta­ba­na, pi­to­mog i jed­nog od naj­sta­ri­jih piv­skih na­se­lja, kao i pra­vo da ku­pu­ju ze­mlju. Oni su bi­li bo­ga­ti lju­di, pa su ubr­zo po­ku­po­va­li ve­li­ke kom­plek­se ze­mlje u Sta­bi­na­ma, Plu­ži­na­ma, Li­si­ni i Ko­va­či­ma. Ta­ko­đe su ku­pi­li do­sta ova­ca, ko­za i dru­ge sto­ke. Ta­ko su se stal­no na­se­li­li u Pi­vi.
Po dru­goj ver­zi­ji pre­da­nja, ko­ju de­talj­ni­je opi­su­je Ra­di­vo­je Ta­dić u mo­no­gra­fi­ji „Ta­di­ći”, Ru­đo i Bra­ni­lo su se do­se­li­li iz Ko­to­ra, iz dr­ža­ve Cr­no­je­vi­ća. Naj­pri­je su se na­se­li­li u Gac­ku, kod gra­da Klju­ča, a ka­sni­je se dio po­ro­di­ce do­se­lio u Pi­vu, i na­sta­nio u Ma­gu­di­ma, di­je­lu Plu­ži­na. Obren Bla­go­je­vić, ta­ko­đe, po­mi­nje ver­zi­ju da su se Ru­đo i Bra­ni­lo pr­vo na­sta­ni­li u Ma­gu­da­ma, jed­nom od naj­sta­ri­jih i naj­pi­to­mi­jih piv­skih na­se­lja (...) Sa ovom ver­zi­jom do­sta slič­no­sti, a u ne­kim dje­lo­vi­ma i po­du­dar­no­sti, ima tre­ća ver­zi­ja, ko­ju na­vo­di No­vak Man­dić Stu­do u obim­nom, dvo­tom­nom dje­lu „Ze­mlja zva­na Gac­ko”. Ovaj autor, ci­ti­ra­ju­ći iz­vo­re, ka­že: „Vla­si Bra­ni­lo­vi­ći se u du­bro­vač­kim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma po­mi­nju kra­jem 14. vi­je­ka. Goj­tan Bra­ni­lo­vić, Vlah (Go­i­tan Bra­ni­lo­u­ich, Vla­hus) i nje­gov brat Bo­ri­slav (Bo­ri­sla­vi­us), kao i Bo­go­slav De­si­mi­ro­vić, ta­ko­đe Vlah, uze­li su u Du­brov­ni­ku 320 li­bri vu­ne da pra­ve gu­nje­ve za „Mar­ti­na de Ge­or­gi­ja. Man­dić, da­lje na­vo­di da su Bra­ni­lo­vi­ći osno­va­li isto­i­me­no se­lo na sje­ve­ro­za­pa­du obo­da Ma­log Po­lja pod Bje­la­si­com, te da je ro­do­na­čel­nik te po­ro­di­ce bez po­me­na u iz­vo­ri­ma. On, ta­ko­đe, tvr­di, da to se­lo i sa­da po­sto­ji.
Su­štin­ska raz­li­ka iz­me­đu dru­ge i tre­će ver­zi­je je u to­me što se u ovoj po­sled­njoj ne po­mi­nje ime Ru­đa, ne­go Goj­ta­na Bra­ni­lo­vi­ća. Po­sto­ji raz­li­ka i u po­gle­du do­se­lja­va­nja od ne­kih pe­de­se­tak go­di­na u od­no­su na ver­zi­ju ko­ju na­vo­di dr Obren Bla­go­je­vić. Pri­mjet­na je raz­li­ka i u po­gle­du mje­sta do­se­lja­va­nja. Man­dić sa­mo po­mi­nje isto­rij­ske, du­bro­vač­ke iz­vo­re, ali ne na­vo­di iz ko­ga mje­sta su se do­se­li­li u Gac­ko bra­ća Bra­i­lo­vi­ći. Na osno­vu iz­lo­že­nog, ipak osta­je ne­do­u­mi­ca o to­me da li se ra­di o istim lič­no­sti­ma (...).
Naj­zad, po­sto­ji još jed­na in­te­re­sant­na ver­zi­ja o Bra­ni­lo­vi­ći­ma, ko­ju na­vo­di An­dri­ja Ka­čić Mi­o­šić, u po­zna­tom dje­lu „Raz­go­vor ugod­ni na­ro­da slo­ven­skog”. On na­bra­ja 126 vla­ste­lin­skih po­ro­di­ca iz Hr­vat­ske, Sla­vo­ni­je, Dal­ma­ci­je, Bo­sne, Her­ce­go­vi­ne, Ze­te i Sr­bi­je. Za ne­ke od njih da­je vi­še po­da­ta­ka, ali ve­ći­nu njih krat­ko po­mi­nje. Ta­ko se u vla­ste­lin­ske po­ro­di­ce, po­red osta­lih, po­mi­nju Hre­be­lja­no­vi­ći, Mr­njav­če­vi­ći, Bran­ko­vi­ći, pa i Bra­ni­lo­vi­ći, od Ri­sna. Za pot­pu­ni­je sa­gle­da­va­nje či­nje­ni­ca iz­u­ze­tan je zna­čaj Foj­nič­kog gr­bov­ni­ka iz 1340. go­di­ne, ko­ga je opi­sao Sta­ni­slav Ru­bi­čić (...). u nje­mu su pri­ka­za­ni gr­bo­vi vi­še od 60 vla­ste­lin­skih po­ro­di­ca, me­đu ko­ji­ma je i grb Bra­ni­lo­vi­ća. Ovaj po­da­tak se bit­no raz­li­ku­je od svih po­me­nu­tih ver­zi­ja u od­no­su na vre­men­ski ter­min o po­mi­nja­nju Bra­ni­lo­vi­ća. Ta raz­li­ka je oko sto go­di­na.
(Na­sta­vi­će se)