Piše: Goran Kiković, prof. istorije


Ali ni ovo ni­je du­go po­tra­ja­lo. Pred kraj 19. vi­je­ka Cr­na Go­ra je za­pa­la u ve­o­ma te­šku fi­nan­sij­sku kri­zu. Pri­nu­đe­na okol­no­sti­ma, cr­no­gor­ska vla­da je uzi­ma­la sred­stva od nov­ča­nih uput­ni­ca ko­je su upla­ći­va­ne za ra­čun austrij­skih po­šta. Ta­ko je cr­no­gor­ska vla­da za­pa­la u dug pre­ma austrij­skim po­šta­ma za oko 1 200 000 kru­na. Austrij­ska vla­da ni­je pro­pu­sti­la pri­li­ku da iz­vr­ši pri­ti­sak na Cr­nu Go­ru. Mo­bi­li­sa­la je sva sred­stva da kom­pro­mi­tu­je Cr­nu Go­ru, pri­je­te­ći čak i oku­pa­ci­jom jed­nog di­je­la nje­ne te­ri­to­ri­je. Zbog sve­ga to­ga cr­no­gor­ska vla­da se na­šla u ve­o­ma ne­zgod­nom po­lo­ža­ju. Po­što se ni­je mo­glo na­ći iz­la­za na dru­goj stra­ni, knjaz Ni­ko­la se obra­tio za po­moć Ru­si­ji, tra­že­ći je­dan ve­ći du­go­roč­ni ili je­dan ma­nji jed­no­krat­ni za­jam. S ob­zi­rom na kom­pli­ko­va­nost si­tu­a­ci­je, ru­ska vla­da je od­lu­či­la da Cr­noj Go­ri dâ je­dan ma­nji za­jam u iz­no­su od 750 000 ru­ba­lja, pod istim uslo­vi­ma kao što su bi­li ra­ni­ji na 20 go­di­na uz 5% ka­ma­te. Ovim sred­stvi­ma – dva mi­li­o­na fra­na­ka – cr­no­gor­ska vla­da je mo­gla li­kvi­di­ra­ti po­štan­ski dug i pod­mi­ri­ti ne­ke dru­ge neo­p­hod­ne oba­ve­ze.
Ali za ot­pla­tu zaj­ma pe­tro­grad­skoj ban­ci ru­ska vla­da je obez­bi­je­di­la sred­stva iz sub­ven­ci­je. Po­što je 80 000 ru­ba­lja od sub­ven­ci­je cr­no­gor­skoj vla­di već bi­lo an­ga­žo­va­no za ot­pla­tu zaj­ma iz 1889. go­di­ne, sa­da je do­šao red na sma­nje­nje po­mo­ći voj­sci. Ru­ska vla­da je odo­bri­la ovaj za­jam od 750 000 ru­ba­lja (2 000 000 fra­na­ka), s tim da se ot­pla­ta od­bi­ja od sub­ven­ci­je. Ot­pla­ta zaj­ma iz­no­si­la je go­di­šnje 60 000 ru­ba­lja. Zbog to­ga je od­re­đe­no da se ob­u­sta­vi i po­sled­njih 20 000 ru­ba­lja ko­je su sla­te na ime po­mo­ći cr­no­gor­skoj vla­di i 40 000 ru­ba­lja od sub­ven­ci­je voj­sci. Ta­ko je či­ta­va sub­ven­ci­ja cr­no­gor­skoj vla­di – 100 000 ru­ba­lja – išla na ot­pla­tu zaj­mo­va pe­tro­grad­skoj ban­ci, a sub­ven­ci­ja za sto­je­ću voj­sku je sma­nje­na od 82 000 na 42 000 ru­ba­lja. Cr­no­gor­ska vla­da je bi­la oba­ve­zna da i da­lje odr­ža­va ra­ni­ji kon­tin­gent re­dov­ne voj­ske.
Sve ovo sa­zna­je­mo iz pi­sma ru­skog mi­ni­stra fi­nan­si­ja, Ser­gi­ja Vi­ta, knja­zu Ni­ko­li sre­di­nom no­vem­bra 1900. go­di­ne i re­fe­ra­ta Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, ko­ji je do­sta­vljen kao pri­log uz pi­smo. Pri­lo­že­ni re­fe­rat se za­sni­va na Mi­le­ro­vom iz­vje­šta­ju, ko­ji je kao vi­so­ki fi­nan­sij­ski struč­njak po­čet­kom 1900. go­di­ne pre­gle­dao cr­no­gor­ske fi­nan­si­je. Po­red op­šteg sta­nja cr­no­gor­skih fi­nan­si­ja, u re­fe­ra­tu je dat i isto­ri­jat ru­skih zaj­mo­va i po­mo­ći Cr­noj Go­ri. Pre­ma iz­ne­se­nom pre­gle­du Ru­si­ja je kra­jem 1900. go­di­ne da­va­la slje­de­će po­mo­ći Cr­noj Go­ri:
Ov­dje ni­je ura­ču­nat iz­nos ko­ji je Dru­štvo Cr­ve­nog kr­sta da­va­lo za ce­tinj­sku bol­ni­cu od 2 500 ru­ba­lja i još ne­ke ma­nje po­mo­ći, či­me bi se ukup­ni iz­nos po­ve­ćao za ne­ko­li­ke hi­lja­de. Po­sli­je 1900. go­di­ne od ukup­ne sub­ven­ci­je od­bi­ja­no je 140 000 ru­ba­lja za ot­pla­tu zaj­mo­va, pa je na taj na­čin pri­ma­nje iz Ru­si­je iz­no­si­lo sve­ga ne­što vi­še od 80 00 ru­ba­lja – oko 100 000 fi­o­ri­na. Od to­ga je tre­ba­lo odr­ža­va­ti re­dov­nu voj­sku (pre­ko 550 lju­di), Ce­tinj­sku bo­go­slo­vi­ju i Dje­vo­jač­ki in­sti­tut, a tre­ba­lo je na­dok­na­di­ti i sub­ven­ci­ju dvo­ru.
To­kom 1901. go­di­ne Cr­na Go­ra ni­je pri­mi­la ni­jed­ne ru­blje na ime sub­ven­ci­je vla­di, a na ime odr­ža­va­nja voj­ske pri­mlje­no je sve­ga 42 000 ru­ba­lja, tri pu­ta po 14 000. Osta­le po­mo­ći – za Bo­go­slo­vi­ju, Dje­vo­jač­ki in­sti­tut i bol­ni­cu – nor­mal­no su pri­ma­ne u pu­nom iz­no­su. Ali, ta­ko ni­je mo­glo du­go osta­ti. Već 1902. go­di­ne do­šlo je do pro­mje­ne, do po­ve­ća­nja ru­ske sub­ven­ci­je Cr­noj Go­ri.
Po­čet­kom 20. vi­je­ka iz­vr­še­ne su mno­ge re­for­me dr­žav­nog ure­đe­nja Cr­ne Go­re. Na toj li­ni­ji pri­pre­ma­ne su i re­for­me cr­no­gor­ske voj­ske. Po­što dr­ža­va ni­je ima­la sop­stve­nih sred­sta­va, knjaz Ni­ko­la se obra­tio za po­moć ru­skom ca­ru. U ovom pi­smu knjaz je iz­nio da mu je za re­or­ga­ni­za­ci­ju cr­no­gor­ske voj­ske po­treb­na go­di­šnja po­moć od 249 000 ru­ba­lja, i to:
Car je uglav­nom usvo­jio knja­žev pred­log. Rje­še­njem od 19. apri­la 1902. go­di­ne car je odo­brio da se po­moć Cr­noj Go­ri mo­že po­ve­ća­ti do 500 000 ru­ba­lja. Do ta­da je sub­ven­ci­ja iz­no­si­la, ka­ko se na­vo­di u istom do­ku­men­tu, 222 938 ru­ba­lja. To zna­či da je po­ve­ća­nje iz­no­si­lo 277 062 ru­blje. Istim rje­še­njem od­re­đe­na je na­mje­na sred­sta­va, a iz­mi­je­njen je i na­čin ot­pla­te du­ga pe­tro­grad­skoj ban­ci. Od uve­ća­ne su­me od 277 062 ru­blje na­mi­je­nje­no je za re­or­ga­ni­za­ci­ju voj­ske 249 000 ru­ba­lja. Osta­tak od 28 062 ru­blje od­re­đen je za po­ve­ća­nje po­mo­ći cr­no­gor­skoj vla­di. U rje­še­nju se iz­ri­či­to na­gla­ša­va da se sred­stva na­mi­je­nje­na voj­sci mo­ra­ju tro­ši­ti pre­ma na­mje­ni od­re­đe­noj u pi­smu knja­za Ni­ko­le ru­skom ca­ru, či­ji je iz­vod pri­lo­žen ovom ak­tu. Isto­vre­me­no je ri­je­še­no da se od 1. ja­nu­a­ra 1903. go­di­ne ne ob­u­sta­vlja od sub­ven­ci­je cr­no­gor­skoj voj­sci su­ma od 40 000 ru­ba­lja, što je išlo na ot­pla­tu zaj­ma Dr­žav­noj ban­ci u Pe­tro­gra­du. Is­pla­tu du­ga pre­u­ze­la je na se­be dr­žav­na bla­gaj­na Ru­si­je.
Na taj na­čin, po­ve­ća­nje sub­ven­ci­je 1902. go­di­ne uglav­nom je da­to na ra­čun voj­ske. Ota­da je ru­ska po­moć za cr­no­gor­sku voj­sku iz­no­si­la 331 000 ru­ba­lja (82 000 + 249 000), što iz­no­si oko 835 000 kru­na. Osta­la po­moć u iz­no­su od 169 000 ru­ba­lja da­va­na je knja­zu i vla­di (128 062), knja­zu Da­ni­lu (20 000), Bo­go­slo­vi­ji (8 000) i Dje­vo­jač­kom in­sti­tu­tu (12 938). Od po­mo­ći cr­no­gor­skoj vla­di i da­lje je od­bi­ja­no 80 000 ru­ba­lja za dug Dr­žav­noj ru­skoj ban­ci na ime zaj­ma iz 1889. go­di­ne. Zbog to­ga cr­no­gor­ska vla­da ni­je pri­ma­la go­di­šnje ni pu­nih 50 000 ru­ba­lja – oko 121 000 kru­na, ko­li­ko je i uno­še­no u bu­dže­te od 1903. go­di­ne.
Ta­ko je od po­čet­ka 1903. go­di­ne Ru­si­ja po­ve­ća­la sub­ven­ci­ju Cr­noj Go­ri na 500 000 ru­ba­lja, od če­ga je či­sto pri­ma­no 420 000 (80 000 je išlo na ot­pla­tu zaj­ma Dr­žav­noj ban­ci u Pe­tro­gra­du). Ustva­ri, ukup­no je sub­ven­ci­ja iz­no­si­la 560 000 ru­ba­lja, jer je ru­ska dr­žav­na bla­gaj­na ot­pla­ći­va­la i dug pe­tro­grad­skoj ban­ci iz 1900. go­di­ne 60 000 ru­ba­lja go­di­šnje.
Ova vi­si­na sub­ven­ci­je osta­la je za ne­ko­li­ko na­red­nih go­di­na. Po­moć je re­dov­no is­pla­ći­va­na u od­re­đe­nim ro­ko­vi­ma. Ru­si su stro­go vo­di­li ra­ču­na da se sred­stva tro­še pre­ma na­mje­ni, na­ro­či­to sred­stva na­mi­je­nje­na cr­no­gor­skoj voj­sci, za što su oni naj­vi­še bi­li za­in­te­re­so­va­ni.
(Na­sta­vi­će se)


Mi­ni­star­stvu voj­nom za voj­sku 82 000 ru­ba­lja
Cr­no­gor­skoj vla­di 20 000 ru­ba­lja
Ot­pla­ta du­ga ban­ci u Pe­tro­gra­d 80 000 ru­ba­lja
Knja­zu Da­ni­lu 20 000 ru­ba­lja
Dje­vo­jač­kom in­sti­tu­tu (10 000 fi­o­ri­na) 9 376 ru­ba­lja
Ce­tinj­skoj bo­go­slo­vi­ji 8 000 ru­ba­lja
Na­čel­ni­ci Dje­vo­jač­kog in­sti­tu­ta – pla­ta 750 ru­ba­lja
ukup­no: 220 126 ru­ba­lja


za re­or­ga­ni­za­ci­ju mi­li­ci­je 100 000 ru­ba­lja
za vje­žbe i ma­ne­vre 35 000 ru­ba­lja
za usta­nov. Dru­gog ba­ta­ljo­na sta­ja­će voj­ske 82 000 ru­ba­lja
za dvi­je ba­te­ri­je 32 000 ru­ba­lja
ukup­no: 249 000 ru­ba­lja