Pi­še: dr Vu­kić Ilin­čić


Ob­je­ma stra­na­ma bi­lo je ja­sno da pret­hod­nog da­na ni­šta ni­je bi­lo ri­je­še­no i da će rje­še­nje po­tra­ži­ti 7. ja­nu­a­ra, na pra­vo­slav­ni Bo­žić. Bad­nji dan i Bo­žić u du­hov­noj svi­je­sti na­ro­da u Cr­noj Go­ri, či­ja je ge­net­ska pre­di­spo­zi­ci­ja da „vje­ru­ju u svo­ju be­smrt­nu isto­rij­sku mi­si­ju” su bi­li ne­ka vr­sta ori­jen­ti­ra „po ko­ji­ma se sva­ki po­je­di­nac iden­ti­fi­ku­je sa Isto­ri­jom, in­di­vi­du­al­no do­ži­vlje­nom, na nor­ma­ma nje­go­šev­ske ep­ske i du­hov­ne tra­di­ci­je; nor­ma­ma ko­je po­je­di­nac po vla­sti­toj svi­je­sti od­re­đu­je za se­be”.
Po tak­tič­koj te­o­ri­ji, lo­gič­no rje­še­nje bi­lo je da da­le­ko sla­bi­je cr­no­gor­ske sna­ge pre­đu u od­bra­nu. Me­đu­tim, Cr­no­gor­ci ni­je­su ima­li od­bram­be­na sred­stva (ži­ča­ne pre­pre­ke, ro­vo­ve i dru­go). Ipak, mo­žda je pre­sud­no bi­lo to što oni ni­je­su psi­ho­lo­ški bi­li mo­ti­vi­sa­ni za sta­tič­nu, pa­siv­nu od­bra­nu, ko­ju su sma­tra­li ne­vi­te­škom bor­bom u ko­joj ne po­sto­ji mo­guć­nost za lič­no is­ti­ca­nje, ko­je je „ima­nen­tan na­gon za gra­ti­fi­ka­ci­jom kod Cr­no­go­ra­ca”.
Ana­li­zi­ra­ju­ći sve fak­to­re, di­vi­zi­jar Vu­ko­tić od­lu­čio se za na­pad. Od­lu­ka o to­me iz­da­ta je i pot­pi­sa­na u Pod­bi­šću, 6. ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne, u 22 ča­sa i 10 mi­nu­ta.
Su­šti­na ove zna­me­ni­te za­po­vi­je­sti se sa­sto­ji u sle­de­ćoj za­mi­sli: „Ne­pri­ja­telj­ski po­lo­ža­ji na is­toč­nim pa­di­na­ma Raz­vrš­ja ima­ju se na­pad­nu­ti s fron­ta, sna­žno i ener­gič­no, a ovom če­o­nom uda­ru imao bi da upli­vi­še isto­vre­me­ni na­pad I i II re­grut­skog ba­ta­ljo­na sa Pr­ži­šta, pre­ko Rud­ni­ce, uz Pa­prat­ne stra­ne na ju­žni obod Boj­ne Nji­ve”.
Za odr­ža­va­nje ve­ze sa Iz­vi­đač­kim od­re­dom ka­pe­ta­na Kr­sta Po­po­vi­ća, ne­što ra­ni­je je u re­jo­nu se­la Ra­ki­te iza­slat Uskoč­ki ba­ta­ljon, či­me je iz­u­zet iz nad­le­žno­sti Jo­va­na Ži­ži­ća i sta­vljen pod ne­po­sred­nu ko­man­du Pr­ve di­vi­zi­je. Nje­gov za­da­tak bio je da pr­vi na­pad­ne ne­pri­ja­telj­ske je­di­ni­ce u li­je­vi bok, i to je­dan sat pri­je glav­nog na­pa­da na Raz­vrš­ju.
Bje­lo­polj­ska bri­ga­da ima­la je za­da­tak da bud­no kon­tro­li­še is­toč­ne pri­la­ze ri­je­ci Ta­ri, ka­ko bi se spri­je­čio even­tu­al­ni iz­ne­nad­ni na­pad ne­pri­ja­te­lja na li­je­vo kri­lo di­vi­zi­je. U di­vi­zij­skoj re­zer­vi na­la­zio se Drob­njač­ki ba­ta­ljon, pod ko­man­dom bri­ga­di­ra Jo­va­na Ži­ži­ća.
Uskoč­kom ba­ta­ljo­nu pri­pao je de­li­ka­tan za­da­tak – da pr­vi na­pad­ne ne­pri­ja­te­lja. Ne­pri­ja­telj se na­dao ta­kvom na­pa­du sa bo­ka, pa je is­tu­rio ja­ke po­boč­ni­ce, ka­ko bi glav­ni­na sna­ga na Boj­noj nji­vi i raz­vrš­ju bi­la što bez­bjed­ni­ja.
Uskoč­ki ba­ta­ljon ot­po­čeo je na­pad 7. ja­nu­a­ra u šest sa­ti na­pa­da­ju­ći, pre­ma na­red­bi, de­snom oba­lom Le­pe­šni­ce pre­ma Boj­noj nji­vi i Ulo­še­vi­ni. Oko 7 ča­so­va su­ko­bio se sa 6. ma­đar­skim pu­kom, ko­ji je ta­ko­đe bio kre­nuo u na­pad. „Ot­po­če­li su ne­pre­kid­ni ju­ri­ši i kon­tra­ju­ri­ši pr­sa u pr­sa, jer su gu­sta šu­ma, ve­li­ki sni­jeg i ma­gla na­met­nu­li ta­kvu bor­bu”.
Ne­pri­ja­te­lju su pri­do­la­zi­le sna­ge iz po­za­di­ne, dok je Uskoč­ki ba­ta­ljon bio izo­lo­van od svo­jih sna­ga, bez ar­ti­lje­ri­je i pot­pu­no bez in­for­ma­ci­ja šta se de­ša­va na glav­nom te­ži­štu bit­ke na Boj­noj nji­vi i Raz­vrš­ju.
„Či­ta­vog da­na bez pre­da­ha, tra­ja­lo je ovo su­ro­vo kla­nje” po Gil­no­ga­ma i Če­lin­skoj ko­si, iz­me­đu je­di­ni­ca 6. ma­đar­skog pu­ka i Uskoč­kog ba­ra­ljo­na, „dok pri kra­ju da­na ni­je, na­po­kon, li­je­vom kri­lu ovih uskoč­kih Spar­ta­na­ca uspje­lo da uhva­te pri­klju­čak sa Ko­la­šin­skim ba­ta­ljo­nom na is­toč­nim pa­di­na­ma Raz­vrš­ja”.
Svoj rat­ni do­pri­nos Uskoč­ki ba­ta­ljon je pla­tio ve­li­kim žr­tva­ma. Iz­gu­bio je če­tvr­ti­nu bo­ra­ca: „49 po­gi­nu­lih i 46 ra­nje­nih ofi­ci­ra, bar­jak­ta­ra i voj­ni­ka”.
Na prav­cu glav­nog uda­ra pre­ma Boj­noj nji­vi, Ulo­še­vi­ni i Le­pen­cu, 7. ja­nu­a­ra u 7 ča­so­va ot­po­če­la je na­pad Ko­la­šin­ska bri­ga­da sa svo­jih pet ba­ta­ljo­na. Gor­njo­mo­rač­ki i Ko­la­šin­ski ba­ta­ljon su sa Raz­vrš­ja i za­pad­nih pa­di­na Žu­tih pr­la kre­nu­li u si­lo­vit ju­riš na ne­pri­ja­telj­ske li­ni­je is­pred se­be. Sto­ti­nak me­ta­ra od po­la­znih po­lo­ža­ja, u gu­stoj šu­mi, su­da­ri­li su se sa ne­pri­ja­telj­skim voj­ni­ci­ma iz 6. ma­đar­skog pu­ka.
(Na­sta­vi­će se)