U no­vem­bru 1915. go­di­ne si­tu­a­ci­ja na srp­skom ra­ti­štu bi­la je kri­tič­na. Je­di­no mo­gu­će rje­še­nje bi­lo je po­vla­če­nje voj­ske pre­ko Cr­ne Go­re za Al­ba­ni­ju. Jan­ko Vu­ko­tić je do­bio na­re­đe­nje vr­hov­ne ko­man­de da je naj­glav­ni­ji za­da­tak obez­bi­je­di­ti pra­vac Peć – An­dri­je­vi­ca, i da, shod­no to­me, iz­vr­ši pre­gru­pa­ci­ju svo­jih sna­ga sa Dri­ne i da ih po­vu­če u prav­cu ka­njo­na Ta­re na li­je­voj oba­li i ta­mo se utvr­di za du­že vri­je­me.
Pre­ma pred­lo­gu cr­no­gor­ske vr­hov­ne ko­man­de, ras­po­red i pre­gru­pi­sa­nje San­džač­ke voj­ske iz­vr­še­ni su na sle­de­ći na­čin:
1.Tar­ski od­sjek (ko­man­dant, bri­ga­dir Pa­vle Vu­ji­sić); tar­sku od­bra­nu či­ne sle­de­će for­ma­ci­je: a) Dur­mi­tor­ska bri­ga­da; ba­ta­ljo­ni: Je­ze­r­sko-ša­ran­ski, Bo­bov­ski i Pren­ćan­ski; b) San­džač­ka bri­ga­da; ba­ta­ljo­ni: Plje­valj­sko-polj­ski, Ka­me­no­gor­ski i Bo­lja­nič­ki. Bri­ga­de su ima­le mi­tra­lje­ska odje­lje­nja i dva to­pa. Za­u­zi­ma od­sjek na li­je­voj oba­li Ta­re od Te­pa­ca do Plje­va­lja, sa za­dat­kom da bra­ni pra­vac Hum – Tep­ca – Le­ver Ta­ra – Pren­ća­ni, a na de­snoj oba­li Ta­re pra­vac: Če­le­bić – Lju­bič­na – Kra­lje­va go­ra.
2.Moj­ko­vač­ki od­sjek, bra­ni Pr­va san­džač­ka di­vi­zi­ja; ko­man­dant je bio bri­ga­dir Mi­lo Ma­ta­no­vić. Pr­vu san­džač­ku di­vi­zi­ju či­ne dvi­je bri­ga­de: Ko­la­šin­ska, ko­man­dant bri­ga­dir Mi­loš Me­de­ni­ca, i Bje­lo­polj­ska, ko­man­dant ka­pe­tan Gru­ji­ca Gr­di­nić. Za­da­tak pr­ve di­vi­zi­je bio je da bra­ni pre­la­ze pre­ko Moj­kov­ca, od Pren­ća­na do Je­lo­vi­ce, a za­štit­ni dje­lo­vi da što je mo­gu­će du­že za­dr­ža­va­ju ne­pri­ja­te­lja.
3.Va­so­je­vić­ki od­red, ko­man­dant voj­vo­da La­kić Voj­vo­dić; Od­red je bio sa­sta­vljen od Gor­njo­va­so­je­vić­ke bri­ga­de, ko­man­dant Uroš Đu­kić, i Do­njo­va­so­je­vić­ke bri­ga­de, ko­jom je ko­man­do­vao Mi­lo Sa­i­čić. Za­da­tak od­re­da bio je da u sa­dej­stvu sa Pr­vom srp­skom ar­mi­jom šti­ti od­stup­ne prav­ce Ro­ža­je – Be­ra­ne – An­dri­je­vi­ca i Peć – An­dri­je­vi­ca.
4.Op­šta re­zer­va, ko­man­dant, bri­ga­dir Lu­ka Goj­nić; op­štu re­zer­vu či­ni­le su: Lov­ćen­ska, Kuč­ko-bra­to­no­žić­ka, De­čan­ska i Uskoč­ko-drob­njač­ka bri­ga­da. Op­šta re­zer­va sta­ci­o­ni­ra­na je kod Ko­la­ši­na.
Po­sli­je srp­skog voj­nog slo­ma, Austro­u­gar­ska je ri­je­ši­la da se de­fi­ni­tiv­no ob­ra­ču­na sa Cr­nom Go­rom. Ka­ko bi spri­je­či­la pri­ku­plja­nje srp­ske voj­ske u re­jo­nu Ska­dra i Dra­ča, austro­u­gar­ska vr­hov­na ko­man­da iz­ra­di­la je od­go­va­ra­ju­ći plan po ko­me je Cr­nu Go­ru tre­ba­lo na­pa­sti što pri­je.
Na pro­sto­ru iz­me­đu Li­ma i Ta­re bor­be su se vo­di­le od 4. do 17. de­cem­bra 1915. go­di­ne. Sre­di­nom de­cem­bra ne­pri­ja­telj­ske sna­ge za­u­ze­le su Vra­ne­šku do­li­nu. Pr­va san­džač­ka di­vi­zi­ja po­vu­kla se na li­je­vu stra­nu, a is­tak­nu­te dje­lo­ve osta­vi­la na de­snoj oba­li ri­je­ke Le­pe­šni­ce.
Austro­u­gar­ske tru­pe za­u­ze­le su 15. de­cem­bra Bi­je­lo Po­lje. U Bi­je­lom Po­lju oku­pa­tor je for­mi­rao pri­vre­me­ni or­gan vla­sti is­klju­či­vo od mu­sli­ma­na. Oku­pa­tor je vr­šio re­pre­sa­li­je pre­ma srp­skom sta­nov­ni­štvu.
U prav­cu Be­ra­na vr­ši­le su pri­ti­sak 53. i 59. di­vi­zi­ja – VI­II kor­pu­sa sa svo­jim iz­vi­đač­kim od­re­dom, po­ja­ča­ne Al­ban­ci­ma.
Od 17. de­cem­bra 1915. do po­čet­ka 1916. go­di­ne, ne­pri­ja­telj­ski VI­II kor­pus i 62. di­vi­zi­ja po­ja­ča­li su ak­tiv­nost na fron­tu Ča­kor – Tur­jak – Bi­je­lo Po­lje – ri­je­ka Ta­ra. To se na­ro­či­to od­no­si­lo na re­jon Moj­kov­ca. Srp­ska voj­ska, iz­u­zev Pr­ve armi­je, po­vla­či­la se pre­ma Pod­go­ri­ci.
Ko­man­dant San­džač­ke voj­ske, Jan­ko Vu­ko­tić, pro­ci­je­niv­ši ozbilj­nost si­tu­a­ci­je u ko­joj se na­šla voj­ska, iz­dao je na­red­bu ko­ja gla­si: „Iz­daj­te naj­stro­ži­je i naj­e­ner­gič­ni­je na­re­đe­nje da se na­ši po­lo­ža­ji na Ta­ri ima­ju bra­ni­ti naj­od­sud­ni­je i do po­sled­njeg čo­vje­ka!“
Na moj­ko­vač­kim po­lo­ža­ji­ma u to­ku no­ći 22 / 23. de­cem­bra, do­šlo je do že­sto­kih bor­bi iz­me­đu li­je­vog kri­la 62. di­vi­zi­je ( 205. land­šturm­ske bri­ga­de) i Ko­la­šin­ske bri­ga­de. Bor­ba je na­sta­vlje­na i u zo­ru 23. de­cem­bra, na Me­de­nom guv­nu. U po­moć im je sti­gao re­zer­vni Gor­njo­mo­rač­ki ba­ta­ljon. Oko 12 ča­so­va usli­je­dio je op­šti ju­riš. Bor­ba je bi­la že­sto­ka. Ni na­pa­da­či ni bra­ni­o­ci ni­je­su uz­mi­ca­li. Po­sli­je bor­be, kralj i vr­hov­na ko­man­da upu­ti­li su Ko­la­šin­skoj bri­ga­di vi­so­ku po­hva­lu.
(Na­sta­vi­će se)


Pi­še: dr Vu­kić Ilin­čić