Pi­še: dr Vu­kić ILIN­ČIĆ


U ma­ju 1915. go­di­ne do­šlo je do pre­o­kre­ta na is­toč­nom fron­tu. To će se od­ra­zi­ti i na Sr­bi­ju i na Cr­nu Go­ru. „Oslo­ba­đa­njem ve­li­kog bro­ja voj­ni­ka na Is­to­ku ne­pri­ja­telj je mo­gao na­te­na­ne da pla­ni­ra bal­kan­sku kam­pa­nju pro­tiv Sr­bi­je i Cr­ne Go­re”.
Po­red to­ga, ma­te­ri­jal­no sta­nje se još vi­še po­gor­ša­lo, na­ro­či­to je u Cr­noj Go­ri bi­lo is­pod sva­kog eg­zi­sten­ci­jal­nog mi­ni­mu­ma. Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra su bi­le su­o­če­ne sa ve­li­kim ne­vo­lja­ma i za­bo­ra­vlje­ne od svo­jih sa­ve­zni­ka.
Za od­lu­ču­ju­ću ofan­zi­vu pro­tiv Sr­bi­je Cen­tral­ne si­le su do­bi­le sa­ve­zni­ka u Bu­gar­skoj, sa ko­jom su za­klju­či­le kon­ven­ci­ju 6. sep­tem­bra 1915. go­di­ne. Za bu­du­ću kam­pa­nju, po­red bu­gar­skih sna­ga, od­re­đe­ne su bi­le XI nje­mač­ka i III austro­u­gar­ska ar­mi­ja.
Cen­tral­ne si­le bi­le su od­luč­ne da što pri­je slo­me ot­por Sr­bi­je i Cr­ne Go­re ka­ko bi sa Tur­skom us­po­sta­vi­le di­rekt­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju.
Ula­skom Bu­gar­ske u rat na stra­ni Cen­tral­nih si­la, sud­bi­na Sr­bi­je i Cr­ne Go­re bi­la je de­fi­ni­tiv­no za­pe­ča­će­na. Za ko­man­dan­ta no­ve bal­kan­ske ofan­zi­ve od­re­đen je ge­ne­ral August fon Ma­ken­zen. „Po­ćo­re­ko­va is­ku­stva su mu ne­dvo­smi­sle­no uka­zi­va­la na pro­ma­še­nost ide­je na­pa­da na Sr­bi­ju sa bo­san­ske stra­ne, duž to­ka Dri­ne”.
Ma­ken­zen je od­lu­čio da glav­ni udar na Sr­bi­ju bu­de iz­ve­den sa sje­ve­ra, do­li­nom Mo­ra­ve. Ti­me je cr­no­gor­sko ra­ti­šte, za od­re­đe­no vri­je­me, po­pri­mi­lo ka­rak­ter po­moć­nog sek­to­ra.
Ma­ken­ze­no­va ofan­zi­va po­če­la je 5. ok­to­bra 1915. go­di­ne. Štab San­džač­ke voj­ske, sa ko­man­dan­tom Jan­kom Vu­ko­ti­ćem i na­čel­ni­kom šta­ba Pe­trom Mar­ti­no­vi­ćem, po­čet­kom ove kam­pa­nje bio je ba­zi­ran u Čaj­ni­ču. San­džač­ku voj­sku či­ni­le su ove je­di­ni­ce:
1. Pr­va san­džač­ka di­vi­zi­ja (ko­man­dant, bri­ga­dir Mi­lo Ma­ta­no­vić), sa­sta­va: a) De­čan­ska bri­ga­da (ko­man­dant, ko­man­dir Ra­do­van Ra­do­vić); Bje­lo­polj­ska bri­ga­da (ko­man­dant, ka­pe­tan Gru­ji­ca Gr­di­nić) i v) Iz­vi­đač­ki od­red (dva i po ba­ta­ljo­na) pod ko­man­dom ka­pe­ta­na Kr­sta Po­po­vi­ća. Pr­va san­džač­ka di­vi­zi­ja bra­ni­la je sek­tor od ušća Li­ma u Dri­nu do se­la Buč­ja.
2. Dru­ga san­džač­ka di­vi­zi­ja (ko­man­dant, bri­ga­dir Pa­vle Vu­ji­sić), sa­sta­va: a) Lov­ćen­ska bri­ga­da (ko­man­dant Jo­van Mi­ću­no­vić); b) Plje­valj­ska bri­ga­da (ko­man­dant Bla­žo Vr­bi­ca) i v) Gor­njo­va­so­je­vić­ka bri­ga­da (ko­man­dant Uroš Đu­kić). Dru­ga san­džač­ka di­vi­zi­ja bra­ni­la je sek­tor od Buč­ja do Oglje­šev­skog po­to­ka.
3. Drin­ska di­vi­zi­ja (ko­man­dant, bri­ga­dir Lu­ka Goj­nić), sa­sta­va: a) Dur­mi­tor­ska bri­ga­da (ko­man­dant Vu­le Kne­že­vić ), b) Kuč­ko-bra­to­no­žić­ka bri­ga­da (ko­man­dant Na­sta­din Iva­no­vić) i v) Ri­ječ­ka bri­ga­da. Drin­ska di­vi­zi­ja je bra­ni­la sek­tor od se­la Ba­sta­ja do Bi­oč pla­ni­ne.
4.Ko­la­šin­ska bri­ga­da (ko­man­dant, bri­ga­dir Mi­loš Me­de­ni­ca); bri­ga­da je bro­ja­la osam i po ba­ta­ljo­na. Ko­la­šin­ska bri­ga­da je bi­la u re­zer­vi.
San­džač­ka voj­ska ima­la je 39 ba­ta­ljo­na i ukup­no broj­no sta­nje od 26.388 bo­ra­ca, sa 54 to­pa i 39 mi­tra­lje­za.
Kod ovih je­di­ni­ca broj­no sta­nje je va­ri­ra­lo i kon­stant­no se sma­nji­va­lo. Je­di­ni­ce iz no­vo­o­slo­bo­đe­nih kra­je­va (San­džak, Me­to­hi­ja ) bi­le su bez si­ste­mat­ske obu­ke, sa lo­šom opre­mom i bez brat­stve­nič­ko-ple­men­skih ve­za. Ali su, ipak, ove je­di­ni­ce, za­hva­lju­ju­ći pa­tri­ot­skim osje­ća­nji­ma lju­di, po­sti­za­le za­vid­ne re­zul­ta­te. Front na Dri­ni, od po­čet­ka Ma­ken­ze­no­ve ofan­zi­ve pa do kra­ja ok­to­bra, prak­tič­no je mi­ro­vao.
Pra­va bor­be­na ak­tiv­nost na sek­to­ru San­džač­ke voj­ske ot­po­če­la je 22. ok­to­bra 1915. go­di­ne i tra­ja­će sve do 21. ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne.
(Na­sta­vi­će se)