Piše: dr Vukić Ilinčić


Ini­ci­ja­ti­vu za voj­nu sa­rad­nju cr­no­gor­ske i srp­ske voj­ske po­kre­nu­li su kralj Ni­ko­la i cr­no­gor­ska vla­da. Nji­ho­vi pred­lo­zi su bi­li sle­de­ći: da se for­mi­ra za­jed­nič­ki štab; da se Cr­noj Go­ri hit­no po­ša­lje što vi­še rat­nog ma­te­ri­ja­la; da se u vr­hov­nim ko­man­da­ma raz­mi­je­ne voj­ni iza­sla­ni­ci; da se na Ce­ti­nje po­ša­lju vi­ši srp­ski ofi­ci­ri ko­ji će svo­jom struč­no­šću do­pri­no­si­ti or­ga­ni­za­ci­ji cr­no­gor­ske vr­hov­ne ko­man­de.
Kao svog pred­stav­ni­ka pri srp­skoj vr­hov­noj ko­man­di, Cr­na Go­ra je od­re­di­la ofi­ci­ra Jo­va Be­ći­ra.
Pri­je ne­go što je Cr­na Go­ra zva­nič­no ob­ja­vi­la rat Austro­u­gar­skoj, 2. av­gu­sta 1914. go­di­ne, Plje­valj­ska di­vi­zi­ja bri­ga­di­ra Lu­ke Goj­ni­ća iz­vr­ši­la je pre­pad na austrij­sku te­ri­to­ri­ju u prav­cu Če­le­bi­ća i Čaj­ni­ča. U na­pad je pre­šao i Lim­ski od­red Užič­ke voj­ske. Me­đu­tim, bi­le su to ma­le sna­ge i bi­lo je sa­svim ja­sno da ne­će mo­ći odr­ža­ti ovaj zna­čaj­ni dio fron­ta.
Dok su vo­đe­ne že­sto­ke bor­be na Ce­ru, Plje­valj­ska di­vi­zi­ja ni­je na du­že vri­je­me mo­gla da za­u­sta­vi austro­u­gar­ske sna­ge – ne­pri­ja­telj je za­u­zeo Plje­vlja i Pri­je­po­lje i ta­ko otvo­rio put do­li­nom Li­ma. Me­đu­tim, u to vri­je­me do­šlo je do pre­o­kre­ta na glav­nom srp­skom ra­ti­štu u Pod­ri­nju.
Zbog ne­po­volj­ne si­tu­a­ci­je Plje­valj­ske di­vi­zi­je, cr­no­gor­ska Vr­hov­na ko­man­da je od­lu­či­la da na ovom di­je­lu fron­ta po­ša­lje po­ja­ča­nja.
San­džač­ka voj­ska for­mi­ra­na je od Plje­valj­ske di­vi­zi­je i po­ja­ča­nja:
– Ko­la­šin­ske bri­ga­de (ko­man­dant Mi­loš Me­de­ni­ca);
– Lov­ćen­ske bri­ga­de (ko­man­dant Jo­van Mi­ću­no­vić);
– Spu­ške bri­ga­de (ko­man­dant An­dri­ja Ra­i­če­vić).
Za ko­man­dan­ta San­džač­ke voj­ske ime­no­van je Jan­ko Vu­ko­tić.
Ra­di lak­šeg ko­ma­do­va­nja, San­džač­ka voj­ska svr­sta­na je u dvi­je di­vi­zi­je:
– Pr­va san­džač­ka di­vi­zi­ja (ko­man­dant bri­ga­dir Lu­ka Goj­nić), ko­ju su či­ni­le Plje­valj­ska di­vi­zi­ja, bez Plje­valj­ske bri­ga­de i iz­dvo­je­na Đa­ko­vič­ka bri­ga­da iz Sta­ro­sr­bi­jan­skog od­re­da;
– Dru­ga san­džač­ka di­vi­zi­ja (ko­man­dant bri­ga­dir Ma­šan Bo­žo­vić), ko­ju su či­ni­le Plje­valj­ska, Lov­ćen­ska i Spu­ška bri­ga­da.
U re­zer­vi San­džač­ke voj­ske bi­la je Ko­la­šin­ska bri­ga­da.
„Na­čel­nik cr­no­gor­ske Vr­hov­ne ko­man­de, đe­ne­ral Bo­žo Jan­ko­vić, svo­jim ak­tom od 25. av­gu­sta 1914. go­di­ne, zva­nič­no je usta­no­vio na­ziv San­džač­ka voj­ska, ma­da je ona već fak­tič­ki stvo­re­na i ta­ko ime­no­va­na još 19. av­gu­sta 1914.go­di­ne”.
Pri­ti­sak na Li­mu je po­pu­stio po­sli­je slo­ma Po­ćo­re­ko­ve ar­mi­je u sli­vu Ko­lu­ba­re. Od kra­ja de­cem­bra 1914. pa do ok­to­bra 1915. go­di­ne, San­džač­ka voj­ska će osta­ti na po­lo­ža­ji­ma s de­sne stra­ne Dri­ne, gdje se ni­je ni­šta zna­čaj­ni­je de­ša­va­lo.
(Na­sta­vi­će se)