Pi­še: MI­O­DRAG BAR­JAK­TA­RO­VIĆ,


Pe­to, uva­že­ne dok­tor­ke su pre­ve­le nat­pis na str. 518, ko­ji gla­si:
+„Ja (Je­ro­mo­nah) Di­o­ni­si­je (po­no­vih) cr­kvu. S bra­ti­jom u Hri­stu uči­nih (o-pšte­ži­će. Ko će ga ski­nu­ti da je pr­o­klet od go­spo­da Bo­ga /i/ od svih sve­tih a m i n”. (U nat­pi­su ni­je upo­tre­blje­na in­ter­punk­ci­ja – za­pe­ta).
Iz pred­njeg pre­vo­da dok­tor­ki Jo­va­no­vić i To­mo­vić pro­iz­i­la­zi za­klju­čak da je Di­o­ni­si­je OB­NO­VIO ko­na­ke (ma­na­stir). Ovo je ključ­na či­nje­ni­ca, ko­ja uka­zu­je da je ma­na­stir Sv. Lu­ke po­dig­nut ra­ni­je i da je po­ru­šen od stra­ne tur­ske im­pe­ri­je. Na­knad­no, po do­bi­ja­nju na­uč­nog se­pa­ra­ta, te­le­fo­nom sam uka­zao uva­že­noj go­spo­đi dr Gor­da­ni To­mo­vić na ovu či­nje­ni­cu i pi­tao je da li se zna ka­da je ma­na­stir po­dig­nut, po­što je pre­ma nji­ho­vom tvr­đe­nju, u pre­vo­du nat­pi­sa, Di­o­ni­si­je ob­no­vio (po­no­vio) ma­na­stir.
Me­đu­tim, ne­spor­no je da je ma­na­stir Sv. Lu­ke u Će­li­ja­ma – Ka­lu­dra po­dig­nut pri­je ne­go je na­se­lje­na Ka­lu­dra. S ob­zi­rom da je Ka­lu­dra do­bi­la ime – na­ziv po ka­lu­đe­ri­ma. Ovo­me idu u pri­log či­nje­ni­ce da se ge­o­graf­ski te­ren gdje je po­di­žen ma­na­stir na­zi­va Će­li­je. Ovaj to­po­nim je do­bio ime po će­li­ja­ma-is­po­sni­ca­ma i pe­ći­na­ma-is­po­sni­ca­ma ka­lu­đe­ra, od­no­sno mo­na­ha. S ob­zi­rom na ove či­nje­ni­ce ne mo­že se pri­hva­ti­ti kao po­u­zdan po­da­tak o sta­ro­sti ma­na­sti­ra na osno­vu tur­skog po­pi­sa iz 1485. go­di­ne, ka­da se, na­vod­no, Ka­lu­dra pr­vi put po­mi­nje.
Pret­po­stav­ka dr Bo­ži­da­ra Še­ku­lar­ca da je ma­na­stir Sv. Lu­ke „is­po­sta­va” ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi i Šu­di­ko­ve, ne­ma osno­va. Na­pro­tiv, ma­na­stir Đur­đe­vi stu­po­vi po­dig­nut je u 12. vi­je­ku na pro­sto­ru Bu­di­mljan­ske epar­hi­je, u na­se­lje­nom mje­stu, u, sa svih stra­na pri­stu­pač­nom te­re­nu la­ko uoč­lji­vom i do­stup­nom even­tu­al­nom ne­pri­ja­te­lju-agre­so­ru. Ma­na­stir Sv. Lu­ke po­dig­nut je na iz­u­zet­no skro­vi­tom, za­ba­če­nom i ne­pri­stu­pač­nom mje­stu na ula­zu u ka­njon Ka­lu­dar­ske ri­je­ke, na bes­pu­ću, u ne­na­se­lje­nom mje­stu. Ne­ma lo­gi­ke ni­ti osno­va da je pr­vo sa­gra­đen ma­na­stir Đur­đe­vi stu­po­vi, a po­tom kao is­po­sta­va ma­na­stir Sv. Lu­ke u bes­pu­ću i ne­na­se­lje­nom mje­stu. Bez ob­zi­ra da li se mo­žda ra­di o jed­nom mo­na­hu Di­o­ni­si­ju ili su u pi­ta­nju dvo­ji­ca sa istim ime­nom, za­tim, sve­stra­nom ana­li­zom na­uč­nih re­zul­ta­ta o kti­tor­skom nat­pi­su Di­o­ni­si­ja u Ka­lu­dri i dru­gi re­le­vant­ni ele­men­ti ko­je sam iz­nio mo­gu da uka­žu na pret­po­stav­ku da je ma­na­stir Sv. Lu­ke u Će­li­ja­ma, u Ka­lu­dri, po­dig­nut pri­je 14. vi­je­ka.
Pre­ma to­me, po­sto­ji krup­na raz­li­ka u na­la­zu i mi­šlje­nju dr Bo­ži­da­ra Še­ku­lar­ca i dr Gor­da­ne Jo­va­no­vić i dr Gor­da­ne To­mo­vić, u po­gle­du krun­ske či­nje­ni­ce: da li je pre­ma kti­tor­skom nat­pi­su Di­o­ni­si­ja po­dig­nut ili ob­no­vljen ma­na­stir Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri.
Ima­ju­ći u vi­du ne­do­re­če­no­sti, ne­sla­ga­nja po­me­nu­tih dok­to­ra na­u­ka u gra­fij­skoj, or­to­graf­skoj, pa­le­o­graf­skoj i je­zič­koj ana­li­zi kti­tor­skog nat­pi­sa Di­o­ni­si­ja u cr­kvi Sv. Lu­ke u Ka­lu­dri i osta­lih ana­li­zi­ra­nih kti­tor­skih i nad­grob­nih nat­pi­sa u dru­gim ma­na­sti­ri­ma, sma­tram da je u ci­lju od­re­đi­va­nja što pri­bli­žni­je sta­ro­sti ma­na­sti­ra nu­žno upo­re­di­ti i usa­gla­si­ti do­sa­da­šnje na­uč­ne re­zul­ta­te i na­sta­vi­ti da­lja is­tra­ži­va­nja.KRAJ