Pri­je ob­na­vlja­nja cr­kve Sve­tog Lu­ke sa ma­na­sti­rom u Će­li­ja­ma u Ka­lu­dri u na­ro­du i na­uč­noj li­te­ra­tu­ri po­sto­ja­lo je sa­mo ime cr­kve Sve­tog Lu­ke, jer se ni­je zna­lo za ko­na­ke ma­na­sti­ra. Ob­no­vlje­no sve­to zda­nje na­zi­va se Srp­ski pra­vo­slav­ni ma­na­stir.
Po­sli­je svr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta, po­čev od je­se­ni 1948. go­di­ne, sa đa­ci­ma mo­je ge­ne­ra­ci­je osnov­ne ško­le u Ka­lu­dri na­sta­vio sam ško­lo­va­nje u gim­na­zi­ji u Ivan­gra­du (da­na­šnje Be­ra­ne). Pje­ša­čio sam od mo­je ku­će do Ivan­gra­da 12 km u jed­nom prav­cu, što sa po­vrat­kom iz­no­si 24 km. Put je vo­dio kroz Će­li­je gdje se na­la­zi­la ru­še­vi­na cr­kve Sve­tog Lu­ke. Ta­da ni­je bi­lo auto­mo­bil­skog pu­ta, već sa­mo uza­ni put za pje­ša­ka, ko­ji je vi­ju­gao ka­njo­nom Ka­lu­dar­ske ri­je­ke od Ka­lu­dre do Do­nje Rža­ni­ce, pre­si­je­ca­ju­ći ko­ri­to ri­je­ke po­sta­vlja­njem dr­ve­nog brv­na, ko­je bi na­bu­ja­la ri­je­ka s je­se­ni ili s pro­lje­ća od­ni­je­la. Ta­da smo pje­ša­či­li pre­ko Bu­ča, La­za i Alu­ga i da­lje pre­ko Rža­ni­ce konj­skom su­sto­pi­com, pro­la­ze­ći Mla­đi­ja­nin po­tok i ne­na­se­lje­no Li­si­je­vo po­lje. Pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta pred­sjed­nik Do­njor­ža­nič­ke op­šti­ne To­mi­ca Ču­kić je or­ga­ni­zo­vao pro­boj pu­ta ka­njo­nom do Ka­lu­dre. Na sve­na­rod­ni tra­di­ci­o­nal­ni sa­bor u Će­li­je na Lu­čin­dan iz­veo je li­mu­zi­nu, ko­ja je prak­tič­no ru­ka­ma lju­di iz­gu­ra­na. On je to ura­dio za uz­vrat Ka­lu­dra­ni­ma što su ga gla­sa­li za na­rod­nog po­sla­ni­ka i pred­sjed­ni­ka op­šti­ne. Ta­da je Ka­lu­dra bi­la po bro­ju sta­nov­ni­ka, od­no­sno do­ma­ćin­sta­va, ve­ća od Do­nje Rža­ni­ce, a pro­sti­re se na po­vr­ši­ni od 8 kva­drat­nih ki­lo­me­ta­ra. Na iz­bo­ri­ma za po­sla­ni­ka i pred­sjed­ni­ka op­šti­ne po­bje­đi­vao je onaj kan­di­dat ko­jeg su gla­sa­li Ka­lu­dra­ni.
Vre­me­nom, po­sli­je Pr­vog bal­kan­skog ra­ta, na­sta­lo je ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva iz Ka­lu­dre, na­sta­vlje­no po­sli­je Pr­vog i Dru­gog svjet­skog ra­ta, ta­ko da je da­nas po bro­ju sta­nov­ni­ka Do­nja Rža­ni­ca ve­ća od Ka­lu­dre.
Će­li­je ob­u­hva­ta­ju pro­stor po­čev od de­sne oba­le Ka­lu­dar­ske ri­je­ke i pe­ći­na ka­njo­na, šu­ma Ra­šća do Ma­ra­še­vog br­da, Kr­čev­skog i Du­bo­kog po­to­ka. Ovim br­do­vi­tim vi­jen­ci­ma sa sje­ver­ne stra­ne Će­li­je su za­šti­će­ne od hlad­nih zim­skih vje­tro­va, dok su Ra­šća svo­jom eks­po­zi­ci­jom iz­lo­že­na ju­gu, ta­ko da je na toj lo­ka­ci­ji pro­sječ­na go­di­šnja tem­pe­ra­tu­ra naj­vi­ša u re­gi­o­nu. Tu sni­jeg naj­pri­je okop­ni.
Će­li­je su obi­lo­va­le pra­šu­mom li­šća­ra: bu­kve, bi­je­log ja­se­na, gra­ba i dru­gih vr­sta, ta­ko da su ovi ge­o­graf­sko-oro­graf­ski uslo­vi bi­li ve­o­ma po­god­ni za po­di­za­nje cr­kve i ma­na­sti­ra. Za­hva­lju­ju­ći opi­sa­nim uslo­vi­ma, a po­seb­no skro­vi­tom mje­stu, gdje ne­ma ni­ti pu­ta, ni­ti na­ro­da, ni­ti ne­pri­ja­te­lja. Po­red ri­je­ke na de­snoj oba­li i iz­vo­ra pit­ke vo­de, po­di­žen je srp­ski pra­vo­slav­ni ma­na­stir Sve­tog Lu­ke, me­đu naj­sta­ri­jim srp­skim kul­tur­nim spo­me­ni­ci­ma ko­jeg su po­ru­ši­li Osman­li­je. Kao trag Osman­li­ja u Će­li­ja­ma, na pu­tu pre­ma Kr­če­vu i Za­gor­ju, po­sto­ji iz­vor „Ka­di­ji­na vo­da“ (na­rod iz­go­va­ra – Ka­di­na vo­da). To­po­nim go­vo­ri da je na tom mje­stu vje­ro­vat­no po­gi­nuo Tur­čin Ka­di­ja. Pe­ći­ne iz­nad ri­je­ke bi­le su is­po­sni­ce će­li­je za mo­na­he i ka­lu­đe­re, po če­mu je Ka­lu­dra do­bi­la na­ziv. Osta­la je i pri­ča da su šu­mu sje­kli oni ko­ji ni­je­su po­što­va­li sve­ti­nje, ta­ko da su se u nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma de­ša­va­le ne­sre­će. Na ovom pro­sto­ru je sve­ta šu­ma, ka­men i vo­da. Do­tič­no ma­na­sti­ru po­sto­ji če­sma, ko­ju je ure­dio Bla­go­je Bar­jak­ta­ro­vić, či­ja je ku­ća naj­bli­ža ma­na­sti­ru. I u naj­du­go­traj­ni­jim su­ša­ma ni­ka­da ni­je pre­su­ši­la. Pri­ča se da je ova vo­da sve­ta i da sva­ki pro­la­znik tre­ba da se pre­kr­sti ka­da ho­će da pi­je ili umi­je li­ce. Ako te bo­li gla­va umij se ovom vo­dom sa če­sme pro­ći će gla­vo­bo­lja! Ako te bo­le oči, umij se ozdra­vi­će vid itd.
(Na­sta­vi­će se)

Pi­še: MI­O­DRAG BAR­JAK­TA­RO­VIĆ, no­vi­nar, pu­bli­ci­sta i knji­žev­nik