Vo­ji­slav Bu­do Gle­dić


Pro­šle go­di­ne u edi­ci­ji „Ve­li­ka­ni srp­ske na­u­ke”, ugled­ne iz­da­vač­ke ku­će „Štam­par Ma­ka­ri­je” iz Be­o­gra­da i „Obod­sko slo­vo” iz Pod­go­ri­ce, iz­da­le su osam knji­ga Vo­ji­sla­va Bu­da Gle­di­ća, na­šeg po­zna­tog pu­bli­ci­ste i po­pu­la­ri­za­to­ra na­u­ke. O ko­li­ko se vri­jed­nim knji­ga­ma ra­di, iz­me­đu osta­log, go­vo­ri i po­da­tak da je ne­dav­no Mi­ni­star­stvo kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Sr­bi­je, pre­ko Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Sr­bi­je, ot­ku­pi­lo zna­čaj­ni dio ti­ra­ža svih osam knji­ga.
Sa ve­ći­nom ovih knji­ga upo­zna­li smo se ra­ni­je na ovom mje­stu, a ovom pri­li­kom pred­sta­vi­će­mo vam naj­in­te­re­sant­ni­je de­ta­lje iz Gle­di­će­ve knji­ge „Bra­ni­slav Pe­tro­ni­je­vić – ro­đe­ni me­ta­fi­zi­čar”.
Vo­ji­slav Gle­dić je, ina­če, do sa­da ob­ja­vio pre­ko pe­de­set sa­mo­stal­nih na­slo­va slič­ne te­ma­ti­ke, a ne­ko­li­ko ru­ko­pi­sa na­la­zi mu se u pri­pre­mi. Bio je pro­fe­sor ma­te­ma­ti­ke i dru­gih pred­me­ta u Gim­na­zi­ji i Teh­nič­koj ško­li na Ce­ti­nju. Član je Udru­že­nja knji­žev­ni­ka i Udru­že­nja no­vi­na­ra Cr­ne Go­re.
Is­tak­nu­ti fi­lo­zof i na­uč­nik Bra­ni­slav Pe­tro­ni­je­vić je­dan je od naj­zna­me­ni­ti­jih Sr­ba i pred­sta­vlja je­din­stve­nu i iz­u­zet­no zna­čaj­nu po­ja­vu na du­hov­nom i kul­tur­nom po­lju u na­šoj sre­di­ni. Ovaj ve­li­ki i ori­gi­nal­ni stva­ra­lac je svo­jim neo­bič­no ra­zno­vr­snim i plo­do­tvor­nim ra­dom obi­lje­žio či­ta­vu pr­vu po­lo­vi­nu XX vi­je­ka. Već kao mla­dić je, u dru­goj po­lo­vi­ni XIX sto­lje­ća, po­ka­zi­vao iz­van­red­no mno­go­stra­ni ta­le­nat i neo­bič­no in­te­re­so­va­nje pre­ma mno­gim na­u­ka­ma. To se iz­ra­zi­to ja­sno i sna­žno is­po­lja­va­lo pre­ma te­o­rij­skoj fi­lo­zo­fi­ji, ali i pre­ma ma­te­ma­ti­ci, astro­no­mi­ji i dru­gim obla­sti­ma. Dok­to­ri­rao je sa sve­ga 23 go­di­ne na po­zna­tom nje­mač­kom (i evrop­skom) uni­ver­zi­te­tu u Laj­pci­gu, da bi či­tav svoj ka­sni­ji ži­vot, ko­ji je tra­jao osam­de­set go­di­na, po­sve­tio in­ten­ziv­nom fi­lo­zof­skom i na­uč­nom stva­ra­la­štvu. Ob­ja­vio je ogro­man broj ra­do­va iz svih obla­sti fi­lo­zof­skih „di­sci­pli­na”, od onih naj­ap­strakt­ni­jeg i naj­sup­til­ni­jeg sa­dr­ža­ja, pa do spi­sa iz ra­znih pod­ruč­ja na­u­ke, kao i ese­ji­stič­kog, po­pu­lar­nog i pri­god­nog ka­rak­te­ra. Nje­go­vo stva­ra­la­štvo na po­lju na­u­ke se pro­te­že na za­i­sta iz­van­red­no ši­ro­ko pod­ruč­je: od naj­slo­že­ni­jih pro­ble­ma ge­o­me­tri­je i ma­te­ma­ti­ke, pre­ko astro­no­mi­je i ne­be­ske me­ha­ni­ke, do ra­znih obla­sti psi­ho­lo­gi­je, pa­le­on­to­lo­gi­je i bi­o­lo­ških na­u­ka. U svim tim obla­sti­ma je po­ka­zi­vao iz­van­red­no zna­nje, struč­nost i pro­nic­lji­vost, ali i neo­bič­nu kre­a­tiv­nost ko­jom je da­le­ko pre­va­zi­šao svo­je „zva­nič­no” ži­vot­no opre­dje­lje­nje i za­ni­ma­nje fi­lo­zof­skog pre­ga­o­ca.
Još kao uče­nik ni­že gi­man­zi­je (u Va­lje­vu) Pe­tro­ni­je­vić je po­čeo da se in­te­re­su­je za raz­ne obla­sti zna­nja i na­u­ka či­me je umno­go­me iz­la­zio iz škol­skih okvi­ra i pre­va­zi­la­zio usta­lje­ni na­stav­ni plan i pro­gram raz­re­da ko­je je ta­da po­ha­đao. Kao đak se naj­pri­je za­in­te­re­so­vao za astro­no­mi­ju i či­tao mno­ga nje­mu do­stup­na dje­la iz te fun­da­men­tal­ne i za­ni­mlji­ve pri­rod­ne na­u­ke. Astro­no­mi­ju je ta­da ne sa­mo sa­znaj­no ne­go i emo­ci­o­nal­no pri­hva­tao i njoj pje­snič­ki na­dah­nu­to pri­stu­pao ka­ko bi što du­blje pro­nik­nuo u sve­o­bu­hvat­ni svi­jet zvje­zda­nih si­ste­ma. Astro­no­mi­ja je kod mla­dog Pe­tro­ni­je­vi­ća isto­vre­me­no pro­bu­di­la i lju­bav pre­ma pri­ro­di, ali ga i upu­ti­la da ne­pre­kid­no ši­ri svo­je du­hov­ne i in­te­lek­tu­al­ne ho­ri­zon­te. Po­tom se, još na po­čet­ku svog mla­dić­kog do­ba, po­čeo in­ten­ziv­no ba­vi­ti pro­u­ča­va­njem he­mi­je, pri če­mu je ko­ri­stio udž­be­ni­ke na­mi­je­nje­ne uni­ver­zi­tet­skoj na­sta­vi. U vi­šoj gim­na­zi­ji, po­red osta­log, po­seb­no se po­čeo is­ti­ca­ti kao vid­no na­da­re­ni uče­nik pre­ma ma­te­ma­ti­ci i fi­zi­ci. Bez po­mo­ći sa stra­ne, bi­lo mu je do­volj­no da pa­žlji­vo pra­ti re­dov­nu na­sta­vu pa da sa iz­u­zet­nom la­ko­ćom sa­vla­đu­je i naj­slo­že­ni­je di­je­lo­ve gra­di­va. Iako je ta­da ži­vio u ve­o­ma te­škim ma­te­ri­jal­nim uslo­vi­ma, to mu ni­je sme­ta­lo da se uvi­jek is­ti­če me­đu svo­jim dru­go­vi­ma i da bu­de uzor ge­ne­ra­ci­ja­ma sa ko­ji­ma je učio.
Bra­ni­slav Pe­tro­ni­je­vić je ro­đen na Bla­go­vi­je­sti 25. mar­ta po sta­rom ili 6. apri­la po no­vom ka­len­da­ru 1875. go­di­ne u se­lu So­vlja­ku bli­zu gra­di­ća Uba. Po­ti­če od oca Mar­ka Je­re­mi­ća i maj­ke Ane Mi­lu­ti­no­vić, ko­ja je vo­di­la po­ri­je­klo iz jed­ne sta­re i če­sti­te po­ro­di­ce iz se­la Sko­ba­lja. Ta­ko su oba Bra­ni­sla­vlje­va ili Bra­ni­na (ka­ko su i ka­sni­je, to­kom či­ta­vog ži­vo­ta, nje­go­vi in­tim­ni pri­ja­te­lji i ši­ra jav­nost iz mi­lo­šte zva­li ovog ve­li­ka­na) ro­di­te­lja po­ti­ca­la iz tam­nav­ske op­šti­ne ko­ja se na­la­zi­la u va­ljev­skom okru­gu. Ina­če, po oče­voj li­ni­ji nje­go­vi pre­ci su do­se­lje­ni­ci iz Cr­ne Go­re, što po­ka­zu­je da su u se­bi ima­li gor­štač­ke kr­vi i tem­pe­ra­men­ta što se, uosta­lom is­po­lja­va­lo i kod ne­po­sred­nih Pe­tro­ni­je­vi­će­vih pre­da­ka. Na­i­me, oni su bi­li od­luč­ne i ne­po­ko­le­blji­ve pri­sta­li­ce di­na­sti­je Ka­ra­đor­đe­vi­ća, i to u do­ba ka­da je to bi­lo te­ško i ri­zič­no, u to­ku vla­da­vi­ne Obre­no­vi­ća. Na­kon aten­ta­ta na kne­za Mi­ha­i­la 1868. go­di­ne, Bra­ni­ni ne­po­sred­ni pre­ci su ima­li niz ne­u­god­no­sti i te­ško­ća, sud­ski su go­nje­ni, zbog če­ga su umno­go­me osi­ro­ma­ši­li. Ina­če, nje­gov dje­da Pe­tro­ni­je Je­re­mić je do­šao u gra­dić Ub sep­tem­bra 1827. g., gdje je bio sve­še­nik i na­mje­snik. Kao ve­o­ma bi­star i di­na­mi­čan čo­vjek, ubr­zo je po­stao imu­ćan i po­znat u ši­rem dru­štve­nom okru­že­nju. Ubr­zo je u Tam­na­vi ste­kao ugled­no ime i uži­vao ve­li­ko po­što­va­nje kod svo­jih su­gra­đa­na. Bra­nin dje­da Pe­tro­ni­je Je­re­mić umro je 1867. go­di­ne, u vri­je­me ka­da je oba­vljao du­žnost ka­pe­la­na u Ubu.( NA­STA­VI­ĆE SE)