Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Na po­čet­ku knji­ge, umje­sto uvo­da dr No­vi­ca Ra­ko­če­vić go­vo­ri o sta­nju u Cr­noj Go­ri po­sli­je pri­zna­va­nja ne­za­vi­sno­sti 1878. go­di­ne, na­gla­ša­va­ju­ći da „ od­lu­ke Ber­lin­skog kon­gre­sa u Cr­noj Go­ri ni­je­su auto­mat­ski pro­ve­de­ne u ži­vot. Nji­ho­va re­a­li­za­ci­ja bi­la je spo­ra i te­ška. Tur­ska ni­je bi­la volj­na da od­lu­ke iz­vr­ši, ali na to ni­je bi­lo sprem­no ni tur­sko (mu­sli­man­sko) ni al­ban­sko sta­nov­ni­štvo onih obla­sti ko­je su ima­le da pri­pad­nu Cr­noj Go­ri. Pi­ta­nje re­a­li­za­ci­je od­lu­ka Ber­lin­skog kon­gre­sa kom­pli­ko­va­le su i po­je­di­ne ve­li­ke si­le. Austro­u­gar­ska je na­sto­ja­la da ma­lu dr­ža­vu Cr­nu Go­ru kao eks­po­nen­ta i sa­ve­zni­ka Ru­si­je što vi­še ošte­ti.
Tur­ska voj­ska 4.10.1878. go­di­ne na­pu­sti­la je Ko­la­šin i po­vu­kla se u prav­cu Moj­kov­ca, gdje je pre­ma od­lu­ka­ma Ber­lin­skog kon­gre­sa po­sta­vlje­na gra­ni­ca. Cr­no­gor­ska voj­ska pod ko­man­dom voj­vo­de Bo­ža Pe­tro­vi­ća i voj­vo­de Ili­je Pla­men­ca ušla je 7.2.1878. go­di­ne u tvr­đa­vu Ža­bljak na Ska­dar­skom je­ze­ru, a 8.2.1879. za­u­ze­la je Spuž i ku­le na Ve­ljem br­du, a po­sli­je pod­ne Ma­lo br­do i Pod­go­ri­cu. Istog da­na Tur­skoj je vra­ćen Ul­cinj.
Voj­vo­da Mar­ko Mi­lja­nov 4. de­cem­bra 1879. imao je že­stok okr­šaj sa al­ban­skom li­gom kod Nov­ši­ća bli­zu Pla­va. Kr­vo­pro­li­će na Nov­ši­ći­ma cr­no­gor­ska vla­da je pre­ko Gla­sa Cr­no­gor­ca ob­ja­šnja­va­la u smi­slu ka­ko je Por­ta po­ma­ga­la i pod­sti­ca­la Al­ban­ce. Kra­jem de­cem­bra iste go­di­ne cr­no­gor­ska vla­da obra­ti­la se ve­li­kim si­la­ma jed­nom op­šir­nom pro­me­mo­ri­jom o svo­jim ne­vo­lja­ma po­vo­dom iz­vr­še­nja Ber­lin­skog ugo­vo­ra. 7. i 8. ja­nu­a­ra 1880. go­di­ne Al­ban­ci i, po svoj pri­li­ci sa nji­ma ve­li­ki broj ni­za­ma u al­ban­skoj no­šnji, na­pa­li su sna­gom od oko 8.000 voj­ni­ka cr­no­gor­ske pred­stra­že na li­ni­ji Ve­li­ka–Rža­ni­ca–Pe­pi­ći. Boj se na­sta­vio sju­tra­dan i al­ban­ski pro­tiv­na­pad je su­zbi­jen. Uglav­nom, sva­ka stra­na je osta­la na ra­ni­jim po­lo­ža­ji­ma.
Oko pre­da­je Pla­va i Gu­si­nja na­sta­la su me­đu­sob­na po­ga­đa­nja. Ta­ko je na pred­log Fran­cu­ske za Plav i Gu­si­nje Cr­noj Go­ri tre­ba­lo da­ti Ho­te i Gru­de, na­se­lje­ne al­ban­skim sta­nov­ni­štvom. Me­đu­tim, ka­da se voj­vo­da Ili­ja Pla­me­nac po­ja­vio ka Tu­zi­ma, bio je do­če­kan va­trom iz ro­vo­va i mo­rao se po­vu­ći. Na­po­kon, pi­ta­nje Pla­va i Gu­si­nja ri­je­še­no je ta­ko što su na pred­log En­gle­ske ve­li­ke si­le ri­je­ši­le da ustu­pe Ul­cinj s oko­li­nom do Bo­ja­ne za Plav i Gu­si­nje. Flo­te evrop­skih si­la En­gle­ske, Ru­si­je, Ita­li­je i Fran­cu­ske po­če­le su se oku­plja­ti u lu­ci Gruž i kra­jem av­gu­sta 1880. go­di­ne Tur­ska je pri­nu­đe­na na po­pu­šta­nje. Kon­ven­ci­ju je pot­pi­sa­la u se­lu Ku­nju 25.11.1880. go­di­ne.
Od­lu­kom Ber­lin­skog kon­gre­sa Her­ce­go­vi­na je ima­la pri­pa­sti Austro­u­gar­skoj pod iz­go­vo­rom uvo­đe­nja re­da. Her­ce­go­vač­ki usta­ni­ci, njih 3.500 voj­ni­ka i star­je­ši­na, sa su­za­ma u oči­ma po­šli su 6.10.1878. go­di­ne i u Go­rič­kom po­lju kod Tre­bi­nja pre­da­li oruž­je ge­ne­ra­lu Ste­va­nu Jo­va­no­vi­ću. Ta pre­te­ška i ža­lo­sna du­žnost pa­la je na jed­nog od naj­ve­ćih bo­ra­ca uje­di­nje­nja Cr­ne Go­re i Her­ce­go­vi­ne, voj­vo­du Pe­tra Vu­ko­ti­ća. Ubr­zo se iz Cr­ne Go­re vra­ti­lo u Her­ce­go­vi­nu 22.000 iz­bje­gli­ca – sta­rih lju­di, že­na i dje­ce. Cr­na Go­ra je mo­ra­la ustu­pi­ti Austro­u­gar­skoj Haj, Ne­haj, Spič, Šu­šanj, ko­je je cr­no­gor­ska voj­ska bi­la uze­la...
Rat sa Tur­skom 1876–1878. go­di­ne za­vr­šio se do­sta po­volj­no za Cr­nu Go­ru. Dr­žav­na te­ri­to­ri­ja vi­še je ne­go udvo­stru­če­na: od 4.400 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih, ko­li­ko je iz­no­si­la pri­je ra­ta, po­ve­ća­la se na 9.475 ki­lo­me­ta­ra kva­drat­nih... Pre­ma od­red­ba­ma ovog ugo­vo­ra, Cr­na Go­ra će ob­u­hva­ti­ti 16 na­hi­ja, sa 286.000 sta­nov­ni­ka, a me­đu nji­ma bi­lo je 24.000 mu­sli­ma­na i 18.000 ka­to­li­ka. No­vo­pri­sa­je­di­nje­ne obla­sti ima­le su 116.000 sta­nov­ni­ka. Cr­no­gor­ske va­ro­ši ima­le su 1910. go­di­ne (pr­vi struč­ni sta­ti­stič­ki po­pis iz­vr­šen je te go­di­ne – primj.V.I.). Ce­ti­nje 5.895, Pod­go­ri­ca 9.895, Ri­je­ka Cr­no­je­vi­ća 1.732, Da­ni­lov­grad 1.328, Nik­šić 4.086, Ko­la­šin 1.250, An­dri­je­vi­ca 802, Bar 3.513, Ul­cinj 5.381, i Vir­pa­zar 687. Sta­nov­ni­ka je bi­lo ma­nje po­sli­je 1878. go­di­ne, jer se ve­li­ki broj ise­lio. Ukup­no, 1910. Cr­na Go­ra je ima­la 222.015 sta­nov­ni­ka u 56.345 do­ma­ćin­sta­va...
No­vi dru­štve­no-eko­nom­ski od­no­si, kao i me­đu­na­rod­no pri­zna­nje zah­ti­je­va­li su i spro­vo­đe­nje iz­vje­snih pro­mje­na u dr­žav­noj upra­vi... U mar­tu 1879. go­di­ne iz­vr­še­ne su iz­mje­ne u vr­hov­noj upra­vi, uki­nut je Se­nat, a usta­no­vljen Dr­žav­ni sa­vjet, mi­ni­star­stva i Ve­li­ki sud“.
(nastaviće se)