PRI­RE­DIO:MI­LA­DIN VELj­KO­VIĆ


Rješenje Jo­va­na Ve­se­li­no­va, mi­ni­stra agrar­ne re­for­me i ko­lo­ni­za­ci­je Sr­bi­je, od 19. fe­bru­a­ra 1946, da­lje je pro­pi­si­va­lo:
– Ma­na­sti­ri­ma Kru­še­do­lu i Vrd­ni­ku u Sre­mu da se osta­vi po 20 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i po 20 hek­ta­ra šu­me, uko­li­ko je ima­ju;
– Da srp­skim pra­vo­slav­nim mi­tro­po­li­ja­ma i ka­to­lič­kim nad­bi­sku­pi­ja­ma, kao i ma­na­sti­ri­ma: Ni­ko­lju u Ov­čar­sko-ka­blar­skoj kli­su­ri, Vra­ćevš­ni­ci kod Gor­njeg Mi­la­nov­ca, Ra­ko­vi­ci kod Be­o­gra­da, Bla­go­ve­šte­nju kod Kra­gu­jev­ca, Ka­le­ni­ću, Gor­nja­ku i Bo­ća­ni­ma u Sre­zu odžač­kom u Bač­koj osta­vi po 15 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i po 15 hek­ta­ra šu­me uko­li­ko je ima­ju;
– Da se srp­skim pra­vo­slav­nim epi­sko­pi­ja­ma i ka­to­lič­kim bi­sku­pi­ja­ma osta­vi po 10 hek­ta­ra ob­ra­di­vog ze­mlji­šta i po 10 hek­ta­ra šu­me.
O do­ni­je­tom rješenju oba­vi­je­šte­ni su svi nad­le­žni na­rod­ni od­bo­ri i agrar­ni su­do­vi pri sre­skim na­rod­nim od­bo­ri­ma.
O mje­ra­ma agrar­ne re­for­me nad ze­mlji­štem manastira Mi­le­še­va ne­ma sa­ču­va­nih od­go­va­ra­ju­ćih po­da­ta­ka, osim što je u sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma o vla­sni­štvu ze­mlji­šta pra­vo­slav­nih ma­na­sti­ra no­ti­ra­no da je ovaj ma­na­stir pri­je agrar­ne re­for­me po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta imao 181. hek­tar ze­mlje, a po­sli­je re­for­me kao man­stir naj­ve­ćeg zna­ča­ja osta­vlje­no mu je ukup­no 60 hek­ta­ra (30 hek­ta­ra ob­ra­di­vog i 30 hek­ta­ra šum­skog ze­mlji­šta).
I pri­je do­no­še­nja za­ko­na o agrar­noj re­for­mi ma­na­stir Sv. Tro­ji­ca se ža­lio zbog od­u­zi­ma­nja ze­mlji­šta. Na­i­me, Grad­ski na­rod­ni od­bor u Plje­vlji­ma na svo­joj sjed­ni­ci od 20. no­vem­bra 1946. „na­šao je za shod­no da se fi­skul­tur­ni sta­di­on po­dig­ne na ma­na­stir­skom ze­mlji­štu zva­nom Či­tluk. O od­u­zi­ma­nju ze­mlji­šta i iz­bo­ru lo­ka­li­te­ta ma­na­stir je sa­mo oba­vi­je­šten uz kon­sta­ta­ci­ju da je to „op­šti in­te­res gra­da“. Uza­lud su upra­va ma­na­sti­ra i Pa­tri­jar­šij­ski od­bor SPC uka­zi­va­li da se ra­di o pro­tiv­u­stav­noj i pro­tiv­za­ko­ni­toj rad­nji te da se za sta­di­on mo­že uze­ti ne­ko dru­go isto ta­ko po­god­no ze­mlji­šte.
Ma­na­stir Sv. Tro­ji­ca bio je je­dan od bo­ga­ti­jih srp­skih ma­na­sti­ra uop­šte. Ze­mlju, šu­mu i dru­gu imo­vi­nu imao je u vi­še sre­zo­va: plje­valj­skom, pri­boj­skom i zla­tar­skom. Po­sje­di ovog ma­na­sti­ra do­šli su po dru­gi put, u ju­go­slo­ven­skoj dr­ža­vi, pod udar za­ko­na o agrar­noj re­for­mi i ko­lo­ni­za­ci­ji. U ve­zi sa tim Mi­ni­star­stvo agrar­ne re­for­me i ko­lo­ni­za­ci­je NR Sr­bi­je već 21. de­cem­bra 1945.g. obra­ti­lo se Mi­ni­star­stvu po­ljo­pri­vre­de i šu­ma Cr­ne Go­re s na­lo­gom da se po­zo­ve star­je­ši­na ma­na­sti­ra da se iz­ja­sni od kog ze­mlji­šta i u kom mje­stu že­li da mu se osta­vi mi­ni­mum po­sje­da. U ve­zi sa ovim za­htje­vom i za­htje­vom Po­ljo­pri­vred­nog Sre­skog na­rod­nog od­bo­ra u Plje­vlji­ma, star­je­ši­na ma­na­sti­ra, je­ro­mo­nah Ar­se­ni­je Po­po­vić u pi­sme­noj iz­ja­vi iz­nio je: da se glav­na po­vr­ši­na zi­rat­nog ze­mlji­šta ma­na­sti­ra na­la­zi u Sre­zu plje­valj­skom, te bi ov­dje tre­ba­lo osta­vi­ti ze­mlju za ra­ci­o­nal­no ko­ri­šće­nje, kao da „kao star­je­ši­na ma­na­sti­ra ni­je­sam kom­pe­ten­tan da dam ne­ke pred­lo­ge, gdje bi tre­ba­lo osta­vi­ti ma­na­sti­ru ze­mlju, već je to stvar Pa­tri­jar­ši­je, pa mo­lim da se ovaj moj za­pi­snik do­sta­vi Pa­tri­jar­ši­ji ka­ko bi ona po istom da­la kon­kre­tan pred­log.”
Pre­ma po­da­ci­ma Okru­ga plje­valj­skog ma­na­stir je po­sje­do­vao sle­de­ću imo­vi­nu: na te­ri­to­ri­ji Sre­za plje­valj­skog ukup­no je imao 110 he­ta­ra, 95 ari i 83 me­tra kva­drat­na ze­mlji­šta (li­va­da 15 hek­ta­ra, 76 ari i 31 me­tar; nji­va 16 hek­ta­ra, 6 ari i 83 me­tra; voć­nja­ka 2 hek­tra, 95 ari i 88 me­ta­ra; šu­me 50 hek­ta­ra, 35 ari i 10 me­ta­ra kva­drat­nih). Osta­lo ze­mlji­šte bi­lo je na pod­ruč­ju sre­zo­va: pri­boj­skom, mi­le­šev­skom i zla­tar­skom. Pred­log plje­valj­skih vla­sti bio je da se zbog isto­rij­skog zna­ča­ja ma­na­sti­ru Sv. Tro­ji­ca osta­vi ze­mlji­šni mak­si­mum od 30 hek­ta­ra ob­ra­di­ve ze­mlje i 30 hek­ta­ra šu­me. U istom ak­tu plje­valj­skih vla­sti na­ve­de­no je da ima­nje mu­sli­man­skog va­ku­fa iz­no­si 14,25 hek­ta­ra nji­va i 0,40 ari li­va­de.
U po­pi­snom li­stu za eks­pro­pri­ja­ci­ju po­sje­da Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de i šu­mar­stva NR Cr­ne Go­re od 23. ja­nu­a­ra 1946. upi­sa­no je da je ma­na­stir Sv. Tro­ji­ca imao sle­de­ću imo­vi­nu:
1) Nji­va 90 ra­la u Go­to­vu­ši kod Plje­va­lja; 52 ra­la u Sre­zu no­vo­va­ro­škom, 2) Vr­to­vi (ba­šte) 50 ari u Sre­zu plje­valj­skom; 3) Voć­nja­ka 15 hek­ta­ra sa 760 ko­ma­da sta­ba­la u Sre­zu plje­valj­skom; 4) Li­va­da 85 hek­ta­ra u Sre­zu plje­valj­skom; 5) Pa­šnja­ka 81 hek­tar u Sre­zu plje­valj­skom; 6) Pa­šnjak u ka­me­nu u Sre­zu plje­valj­skom 54 hek­ta­ra ; 7) Šu­ma: vi­so­ka bo­ro­va 271 hek­tar u Go­to­vu­ši kod Plje­va­lja; a 631 hek­tar i 61 ar u Sre­zu pri­boj­skom;
Zgra­de:
1)16 ku­ća za sta­no­va­nje: pet od tvr­dog ma­te­ri­ja­la, a de­set od sla­bog – dr­ve­nog ma­te­ri­ja­la (če­ti­ri ku­će su bi­le dvo­sprat­ne, a dva­na­est je bi­lo jed­no­sprat­nih); 2) Spo­red­ne zgra­de tri; 3) mli­no­va dva, od ko­jih je je­dan od tvr­dog ma­te­ri­ja­la, a je­dan od sla­bi­jeg ma­te­ri­ja­la;4) Sta­je za sto­ku dvi­je od sla­bi­jeg ma­te­ri­ja­la.
Po­ljo­pri­vred­no oru­đe:
1)Dva plu­ga, jed­na dr­lja­ča, je­dan tri­jer, dvi­je ko­se, tri mo­ti­ke, tri lo­pa­te, tro­je gra­bu­lja, tro­je vi­la, tri pi­ju­ka, jed­na ne­is­prav­na ko­la.
Sto­ka:
1) Osmo­ro go­ve­di sa 1000 kg stoč­ne hra­ne, 2) Še­sna­est ova­ca, tri svi­nje, de­set ži­vi­ne.(NA­STA­VI­ĆE SE)