PI­ŠE: DR BRAN­KO BA­BIĆ


U pre­gle­du dr­žav­nog ure­đe­nja Cr­ne Go­re iz 1873. V. Bo­gi­šić je opi­sao cr­no­gor­ski bar­jak: „Za­sta­va cr­no­gor­ska (obič­no voj­nič­ka) sa­svim je cr­lje­na, sa kr­stom bi­je­lim na sre­di­ni. Ne­ke ima­ju bje­ljem oper­va­že­ne kra­je­ve. Glav­ni bar­jak alaj­bar­jak – i on je sa­svim cr­ljen, pa mje­sto kr­sta ima na se­bi grb ze­malj­ski”.
Go­di­ne 1882. sa­ču­van je iz­vor­ni opis cr­no­gor­skih voj­nih bar­ja­ka voj­vo­de Ili­je Pla­men­ca – ne­kom stran­cu za „knji­gu od za­sta­va”.
„1. Dr­žav­ni ili alaj­bar­jak u for­mi i raz­mje­ru kao što vam na­crt po­ka­zu­je, ima na cr­ve­nom po­lju bi­je­log or­la sa ne­za­vi­snom vla­da­ju­ćom kru­nom. U or­lu na­la­zi se u nad­pr­sju, ‘NI’ ko­je ime po­ka­zu­je vla­da­nje ne­za­vi­sno Nj.V.K. Ni­ko­la I . Is­pod or­la sto­ji lav u po­zi­ci­ji kao što vi­di­te. Oko cr­ve­nog po­lja ima bi­je­li okra­jak sa zlat­nim re­sa­ma ko­je bar­jak ogra­ni­ča­va­ju. Ki­te sto­je na cr­ve­no-pla­vet­no-bi­je­lom dr­ža­ču ve­za­ne is­pod zlat­nog ko­plja. Ovaj dr­žav­ni bar­jak di­že se na vi­ša dr­žav­na zda­nja kao Sv. Dvo­r, tvr­đa­ve, fa­bri­ke itd.
2. U cr­ve­nom po­lju le­ži bi­je­li krst, kao znak bor­be za krst, vje­ru i slo­bo­du. Oko istog cr­ve­nog po­lja ima bi­je­li okra­jak, a bar­jak utvr­đen je na cr­ve­no-pla­vet­no-bi­je­lom dr­ža­ču, na vr­hu ko­jeg je ko­plje. Slo­va u kr­stu `NI` zna­če bor­ba za ota­če­stvo i knja­za `NI`”.
MID se obra­ti­la Mi­ni­star­stvu voj­nom ko­je iz­vje­šta­va po mol­bi en­gle­skog po­slan­stva o bo­ji i raz­mje­ri voj­nič­kih bar­ja­ka.
Voj­nič­ki bar­jak je u vi­du pra­vo­u­ga­o­ni­ka 1,40 h 1,10 ši­ri­ne. Na otvo­re­nom cr­ve­nom po­lju du­gač­kom 112 cm, vi­so­kom 82 cm na­sli­kan je dr­žav­ni grb sa ime­nom vla­da­ra na sre­di­ni; or­la i la­va is­pod or­la sa sve če­ti­ri stra­ne ob­u­hva­ta bi­je­li okvir ši­rok 14 cm.
Tri su re­da bar­jak­ta­ra: čet­ni, ba­ta­ljon­ski i bri­gad­ni, a u prak­ti­ci su 3 vr­ste bar­ja­ka: ba­ta­ljon­ski i bri­gad­ni su isti sa­mo je raz­li­ka u kva­li­te­tu ma­te­ri­ja­la. Čet­ni se raz­li­ku­je od njih – ma­njih je sra­zmje­ra od gor­njih i na otvo­re­nom cr­ve­nom po­lju dr­žav­ni grb je za­mi­je­njen bi­je­lim kr­stom sa vla­da­lač­kim ime­nom na sre­di­ni. Ovaj krst je for­me or­de­na Da­ni­lo­va re­da – sa ši­rim pe­ri­ma, na kra­je­vi­ma ne­go na sre­di­ni.
Odav­de pro­iz­i­la­zi da je već osam­de­se­tih go­di­na XIH v. alaj­bar­jak, iako glav­ni bar­jak cje­lo­kup­ne Cr­no­gor­ske voj­ske, po­stao dr­žav­ni bar­jak. Čet­ni bar­jak je u funk­ci­ji osnov­nog, for­ma­cij­skog, voj­nič­kog bar­ja­ka. Pri­ka­za­na je funk­ci­ja, zna­če­nje tih bar­ja­ka sa na­gla­skom na zna­če­nje knja­že­vih ini­ci­ja­la.
Voj­nom ured­bom iz 1871. go­di­ne iz­vr­še­na je re­or­ga­ni­za­ci­ja cr­no­gor­ske voj­ske; po­dje­la na če­te, ba­ta­ljo­ne i bri­ga­de. Ta­da je sto­ti­na­ška za­sta­va pre­i­me­no­va­na u čet­nu. Ina­če, ra­ni­ja sto­ti­na za­mi­je­nje­na je če­tom, u na­če­lu sa­sta­va od 100 bo­ra­ca. Ota­da pa do kra­ja ne­za­vi­sno­sti Cr­ne Go­re ova osnov­na voj­na for­ma­ci­ja uze­la je čet­nu kao svo­ju za­sta­vu. Ona je i u Ve­ljem ra­tu (1876–1878) bi­la je­di­ni for­ma­cij­ski bar­jak, na­rav­no uz alaj­bar­jak, za­sta­vu sve­u­kup­ne cr­no­gor­ske voj­ske. Za­i­sta je bi­la im­po­zant­na sli­ka mno­štva čet­nih za­sta­va u cr­no­gor­skoj voj­sci, ko­je opi­su­ju sa­vre­me­ni­ci „voj­nih mar­še­va i lo­go­ra”. Opi­su­je se div­na sli­ka cr­ve­no-bi­je­lih bar­ja­ka cr­no­gor­ske voj­ske pri nje­nom po­la­sku sa Ce­ti­nja pre­ma Her­ce­go­vi­ni, ka­ko se vi­dje­lo na Cr­nom ku­ku – okru­že­nje po­re­đa­nih čet­nih kr­staš-bar­ja­ka oko Sve­te tr­pe­ze na zbor­nom bre­žulj­ku.
Va­lja is­ta­ći da je osnov­na raz­li­ka iz­me­đu sto­ti­na­ške za­sta­ve iz 1862. go­di­ne i vu­če­dol­ske, to što pr­va ni­je ima­la vla­da­re­vih ini­ci­ja­la, a Vu­če­dol­ska ih ima i to `NI` – cr­ve­no na­sli­ka­no na kr­stu. Ovo nas upu­ću­je na za­klju­čak da se ovi ini­ci­ja­li na kr­sta­ši­ma po­či­nju sta­vlja­ti 70-ih go­di­na XIX vi­je­ka. U na­red­nom pe­ri­o­du ovi čet­ni bar­ja­ci ve­ći­nom osta­ju ne­pro­mi­je­nje­ni, ma­da ne­ki od njih ni­je­su ima­li ove vla­dar­ske ini­ci­ja­le. Ima raz­li­ka u ma­te­ri­ja­li­ma iz­ra­de –vu­na, pa­muk, lan, za­tim i u na­či­nu iz­ra­de: ma­šin­ski ili ruč­no, di­men­zi­je, a i u for­ma­ti­ma kva­drat­nog ili pra­vo­u­ga­o­nog ob­li­ka. U do­pi­su MID en­gle­skom ko­le­gi na­vo­de se di­men­zi­je čet­nih bar­ja­ka 140h110 cm.
Osam­de­se­tih go­di­na XIX vi­je­ka u iz­vje­snom ste­pe­nu iz­vr­še­na je sle­de­ća re­for­ma cr­no­gor­ske voj­ske: re­or­ga­ni­zo­va­na je i na­o­ru­ža­na sa­vre­me­nim pu­ška­ma si­ste­ma „ver­nel”. Ta­da je do­šlo i do dje­li­mič­ne pro­mje­ne u ko­mand­nom ka­dru. Na­i­me, dio sta­ri­jeg ka­dra, rat­nič­ki ne­spo­sob­nog za da­lje vr­še­nje slu­žbe, za­mi­je­njen je mla­đim ka­drom. Or­ga­ni­za­ci­jom ba­ta­ljo­na i bri­ga­da uvo­de se no­va bar­jak­ta­r­ska zva­nja – ba­ta­ljon­ski i bri­gad­ni bar­jak­ta­ri. I po­red ime­no­va­nja no­vih bar­jak­ta­ra, još uvi­jek ne­ma po­seb­nih ba­ta­ljon­skih i bri­gad­nih bar­ja­ka. Ni­je nam po­zna­to za­što ta­da ni­je­su usta­no­vlje­ni, za­što ni­je­su iz­ra­đe­ni no­vi bar­ja­ci, ako ni­je u pi­ta­nju po­stup­nost nji­ho­ve iz­ra­de i na­bav­ke, to da bi po­ste­pe­no za­ži­vje­la no­va or­ga­ni­za­ci­ja voj­ske. A mo­žda u uslo­vi­ma mir­nog pe­ri­o­da po­sli­je Ber­lin­skog kon­gre­sa i ni­je bi­lo po­treb­no žu­ri­ti sa nji­ho­vim na­bav­ka­ma. Sma­tra se da te za­sta­ve ni­je­su po­sto­ja­le bar do 1896. go­di­ne. Te go­di­ne tra­žen je čet­ni i ba­ta­ljon­ski bar­jak ko­man­di­ra Jan­ka Vu­ko­ti­ća, za po­la­ga­nje za­kle­tve i do­ček re­gru­ta pr­vog ba­ta­ljo­na Sta­ja­će voj­ske. Mi­ni­star­stvo voj­no ni­je mu ta­da po­sla­lo ba­ta­ljon­ski bar­jak, „jer ba­ta­ljon­ski ne­ma­mo, ni­ti su se do sa­da na­či­nja­li”. Na­rudž­bi­na je iz­vr­še­na kod fir­me „Ši­ro­vić – Da­mja­no­vić u Tr­stu, sa bo­ja­di­sa­nim or­lom, la­fom i kru­nom”. Di­men­zi­je su bi­le 140h116 cm. Pro­ba je uspje­la i 1900. go­di­ne iz­vr­še­na je pr­va na­rudž­bi­na 54 ba­ta­ljon­ska bar­ja­ka za po­sto­je­ća 54 ba­ta­ljo­na, ko­li­ko je ta­da ima­la cr­no­gor­ska voj­ska.
(NA­STA­VI­ĆE SE)