PI­ŠE: No­vo Vu­jo­še­vić

Sva­ki is­tra­ži­vač ko­ji se ozbilj­no ba­vi pred­me­tom is­tra­ži­va­nja ne­će ni­kad po­ći na te­ren a da pret­hod­no ne od­re­di poj­mov­no-ka­te­go­ri­jal­ni si­stem svo­ga is­tra­ži­va­nja. Osim to­ga, u pri­pre­mi tre­ba da sa­či­ni i em­pi­rij­ski okvir is­tra­ži­va­nja, ko­ji je, u stva­ri, ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­ja poj­mov­no-ka­te­go­ri­jal­nog okvi­ra (upit­ni­ci, uput­stva i slič­no). Pri­pre­ma­ju­ći se za is­tra­ži­va­nje, Er­de­lja­no­vić je iz­gle­da po­šao na te­ren sa sle­de­ćim od­re­đe­njem ple­me­na. Na­i­me, ple­me je shva­tio i pri­hva­tio kao po­li­tič­ku i dru­štve­nu or­ga­ni­za­ci­ju na­sta­lu na od­re­đe­nom stup­nju raz­vo­ja dru­štva i u od­re­đe­nim pri­rod­no-ge­o­graf­skim uslo­vi­ma. Ple­me ima svo­ju te­ri­to­ri­ju – svo­je me­đe, svo­ju (ple­men­sku) vlast, svo­ju so­ci­jal­no-srod­nič­ku (brat­stve­nič­ku) struk­tu­ru. Osim to­ga, ple­me ka­rak­te­ri­še pri­su­stvo osje­ća­nja ple­men­ske pri­pad­no­sti kod nje­go­vih čla­no­va kao i per­ma­nent­no za­dr­ža­va­nje u pam­će­nju svog ro­do­na­čel­ni­ka i svo­ga po­ri­je­kla, ko­je se pre­no­si iz ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju. Na­rav­no, u ovo se od­re­đe­nje ma­nje-vi­še ukla­pa­ju kon­kret­ni ob­li­ci ko­je je Er­de­lja­no­vić is­tra­ži­vao. U od­re­đe­nje se naj­vi­še ukla­pa­ju Ku­či, Pi­pe­ri i Bra­to­no­ži­ći. U znat­no ma­njoj mje­ri se ukla­pa­ju ple­me­na na te­ri­to­ri­ji Sta­re Cr­ne Go­re. Već je pret­hod­no kon­sta­to­va­no da je to ma­hom uslo­vlje­no ja­čim pri­su­stvom dr­ža­ve, dr­žav­ne vla­sti.
Već je kon­sta­to­va­no da je, u stva­ri, Er­de­lja­no­vić ko­ri­stio mo­no­graf­ski me­tod is­pi­ti­va­nja i pre­zen­ta­ci­je re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja. To zna­či da je u cje­lo­sti is­tra­žio dru­štve­ni ži­vot od­re­đe­nog ple­me­na ko­ji iz­ra­sta iz od­re­đe­ne pri­rod­no-ge­o­graf­ske i pri­vred­ne (eko­nom­ske) osno­ve. To se la­ko pri­mje­ću­je na kon­kret­nim ob­li­ci­ma ple­men­skog ži­vo­ta.
Ge­o­graf­ski po­lo­žaj Ku­ča je bio po­go­dan za for­mi­ra­nje i odr­ža­va­nje ple­me­na. „Kuč­ka oblast je ome­đe­na na is­to­ku go­to­vo sve sa­mim pla­nin­skim ven­ci­ma i gre­be­ni­ma, na sje­ve­ru je za­tvo­re­na ogrom­nom pot­pu­no ne­na­se­lje­nom vr­lo vi­so­kom ob­la­šću pla­ni­ne Ko­mo­va, jed­ne od naj­ve­ćih srp­skih pla­ni­na (2.460m), na za­pa­du su kra­jem Ku­ča du­bo­ke, ka­njon­ske, reč­ne do­li­ne, a na ju­gu se kuč­ka oblast, sve do pri­je tri­e­stak go­di­na, svr­ša­va­la str­mim i vr­lo kr­še­vi­tim pre­lo­mi­ma kuč­ke vi­so­rav­ni pre­ma rav­ni­ci Do­lja­ni­ma. Ta­ko je kuč­ko ze­mlji­šte bi­lo sa svih stra­na pot­pu­no za­tvo­re­no i či­ni­lo je za­seb­nu iz­dvo­je­nu ge­o­graf­sku cje­li­nu. Usled to­ga ono je bi­lo vr­lo po­de­sno za raz­vi­tak i odr­žav­nje jed­nog ja­kog i ve­li­kog ple­me­na”. (Dr Jo­van Er­de­lja­no­vić, „Ku­či, Bra­to­no­ži­ći, Pi­pe­ri”, „Slo­vo ljub­ve”, Be­o­grad, 1981.g, str.7)
Er­de­lja­no­vić je do­bro uočio da je ple­men­ska svo­ji­na, od­no­sno kuč­ka „pla­ni­na” znat­no uti­ca­la na for­mi­ra­nje i ja­ča­nje ple­me­na. „Pla­ni­na” je, u stva­ri, bi­la eko­nom­ska osno­va dru­štva. Zna­tan dio ple­men­skog ži­vo­ta Ku­ča bio je ve­zan za pla­ni­nu i za nje­no ure­đe­nje kao ple­men­skog ko­mu­na. „Kao u svih sto­čar­skih ple­me­na, ta­ko i u Ku­ča, glav­ni dio ze­mlji­šta či­ni `planina`, tj. vi­si­ne sa pa­šnja­ci­ma i go­ra­ma ko­je su sve sku­pa ple­men­ski ko­mun, svo­ji­na ci­je­log ple­me­na. Sva­ki Kuč ima na­pa­sa­ti sto­ku i se­ći go­ru (šu­mu), u ple­men­skoj pla­ni­ni gdje mu je dra­go. Svi su Ku­či u tom po­gle­du rav­ni `udionici`. A da je `planina` za­i­sta svo­ji­na ci­je­log ple­me­na a ne po­je­di­na­ca, vi­di­mo po ne­ka­da­šnjem ple­men­skom pra­vu po ko­jem ni­je­dan ple­me­nik ne mo­že svo­je pra­vo na upo­tre­bu `planine` pro­da­ti, pa ma se on nji­me i ne ko­ri­stio. Ako bi ne­ki ple­me­nik slu­čaj­no oti­šao iz ple­me­na, pa bi se i nje­go­vi po­tom­ci opet vra­ti­li u ple­me, pra­vo na ko­mun im ne pri­pa­da”. (Dr Jo­van Er­de­lja­no­vić, „Ku­či, Bra­to­no­ži­ći, Pi­pe­ri”, „Slo­vo ljub­ve”, Be­o­grad, 1981.g, str.227)
Ple­men­sko ure­đe­nje, ple­men­ska vlast, ve­li Er­de­lja­no­vić, či­ni­la je Ku­če sta­bil­nom i ure­đe­nom ple­men­skom za­jed­ni­com.
To su pr­ven­stve­no gla­va­ri ko­ji su predstvlja­li svo­ja brat­stva. Sva­ki ta­kav gla­var je za­stu­pao in­te­res svo­ga brat­stva i uče­stvo­vao je u ple­men­skim po­slo­vi­ma u ci­lju spre­ma­nja pred­lo­ga za ple­men­sku skup­šti­nu. Tre­ba re­ći da gla­var u ve­ći­ni slu­ča­je­va ni­je po­sto­jao iz­bo­rom, već je če­sto za­do­bi­ja­no na­sle­đem u ne­kom ro­du ili u ču­ve­noj ku­ći.
Voj­vo­da je sta­jao na če­lu ple­me­na. On je umno­go­me i či­nio ple­men­sku vlast. I u na­ro­du se to ta­ko po­i­ma­lo. Kad se u Ku­či­ma po­mi­nja­la ple­men­ska vlast on­da se uvi­jek po­mi­šlja­lo na voj­vo­du, od­no­sno na voj­vo­de. „Voj­vo­da je bio na pr­vom mje­stu pred­stav­nik za­jed­nič­kih in­te­re­sa ple­men­skih u svim spo­lja­šnjim od­no­si­ma: on je skla­pao sa­ve­ze sa osta­lim ple­me­ni­ma, vo­dio pre­go­vo­re sa tur­skim ve­zi­rom i pa­ša­ma, sa cr­no­gor­skim vla­di­ka­ma, s Mle­či­ći­ma, Ru­si­ma itd. To je, da­kle, bi­la po­li­tič­ka stra­na nje­go­vih du­žno­sti. U ra­tu je voj­vo­da pred­vo­dio svo­je ple­me, imao je, da­kle, voj­nič­ku vlast. Još je voj­vo­da imao jed­nu li­je­pu čo­vje­čan­sku du­žnost a to je da se bri­ne za op­sta­nak si­rot­nih po­ro­di­ca u ple­me­nu. On se ras­pi­ti­vao o imov­nom sta­nju svih po­ro­di­ca u ple­me­nu i čim bi se uvje­rio da se ne­ka po­ro­di­ca ne bi mo­gla sa svo­jom sto­kom i že­tvom te go­di­ne do kra­ja iz­dr­ža­ti, pre­po­ru­či­vao bi im i na­re­đi­vao imuć­nim u ple­me­nu (ako ta po­ro­di­ca ne bi ima­la bo­ga­tih brat­stve­ni­ka) da joj dad­nu po jed­nu ili dvi­je ov­ce ili ko­ze, bi­lo na po­klon, bi­lo da ih te go­di­ne mu­ze”. (Isto, str.214-215)
(Na­sta­vi­će se)