Iako je na kraju novembra minus u budžetu iznosio 111 miliona eura, Vlada je deficit budžeta za 2019. godinu procijenila na skoro 95 miliona eura. Ovu procjenu deficita iskazala je u programu ekonomskih reformi, dokumentu koji je usvojila na poslednjoj sjednici. To bi značilo da je u decembru ostvaren suficit budžeta od preko 16 miliona eura. U novembru je napravljen minus od preko 75 miliona.

– ​Deficit javnih finansija u 2019. godini procijenjen je na 94,6 miliona eura ili dva odsto BDP-a i u odnosu na planirani manji je za 8,8 miliona eura, dok je u odnosu na deficit ostvaren u 2018. godini manji za 89,3 miliona eura, odnosno skoro 50 odsto, što ukazuje na dalji trend pada deficita, a što je i jedan od osnovnih ciljeva utvrđenih fiskalnom strategijom. Primarni suficit javnih finansija procijenjen je na 14,5 miliona eura ili 0,3 odsto BDP-a, a suficit tekuće javne potrošnje u iznosu od preko 200 miliona eura ili oko pet odsto BDP-a, što pokazuje da se tekuća javna potrošnja finansira isključivo iz izvornih javnih prihoda – piše u Programu ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine.

Javni prihodi u 2019. godini procijenjeni su na 2,13 milijardi eura ili 44,2 odsto procijenjenog BDP-a (4,82 milijarde) i u odnosu na naplaćene u 2018. godini veći su za 160 miliona ili 8,1 odsto, dok su u odnosu na planirane veći za 63,7 miliona.

– U odnosu na prethodnu godinu, najveća pozitivna odstupanja kod glavnih kategorija prihoda zabilježena su kod poreza na dodatu vrijednost za 78,8 miliona ili 12,8 odsto, kao rezultat rasta ekonomske aktivnosti, dobre turističke sezone, ali i rada inspekcijskih službi, zatim akciza za 14,3 miliona ili 6,5 odsto, prvenstveno usljed redefinisane akcizne politike kod akciza na duvan, koja je uticala na oporavak na tržištu duvanskih proizvoda i obezbijedila rast obima prodaje za preko 40 odsto prema poslednjim raspoloživim podacima za deset mijeseci. I ostale kategorije akciznih proizvoda zabilježile su rast usled povećanja akciza na etil-alkohol, akciza na gaziranu vodu sa dodatkom šećera i uvođenja akcize na ugalj, ali i rasta ekonomske aktivnosti kada je u pitanju uticaj na naplatu akciza na mineralna ulja i ostale derivate. Naplata doprinosa je veća za 21,8 miliona ili 4,2 odsto, kao rezultat rasta zaposlenosti, ali i jačanja fiskalne discipline i efekata Zakona o reprogramu poreskih potraživanja. Pored navedenog, ova kategorija prihoda bilježi rast i uprkos smanjenju od dva procenta poena doprinosa na zdravstveno osiguranje na teret poslodavca, kao mjere donesene u sklopu povećanja minimalne zarade – piše u dokumentu.

Kada je u pitanju javna potrošnja, ona je procijenjena na 2,2 milijarde eura, odnosno 46,2 odsto BDP-a i u odnosu na realizovanu u 2018. godini veća je za 70,7 miliona, dok je u odnosu na planiranu veća za 54,8 miliona.

– Navedeni rast javne potrošnje, u odnosu na planirani, rezultat je aktiviranja državne garancije koja se odnosi na sistem prečišćavanja otpadnih voda u opštini Budva, kao i većeg izdvajanja za potrebe opremanja Vojske, u skladu sa obavezama iz evroatlantskih integracija i dugoročnim planom razvoja odbrane za period 2019–2028. godine i dostizanja izdvajanja za oblast odbrane u iznosu od dva odsto BDP-a do 2024. godine – piše u Programu ekonomskih reformi.

D.M.

---

Niži nivo realizacije kapitalnog budžeta
Kapitalni budžet realizovan je na nižem nivou u odnosu na planirani za 22,1 milion, i to u dijelu implementacije projekta izgradnje autoputa, shodno dinamici izvedenih radova u 2019. godini.

U 2019. su implementirane mjere fiskalnog prilagođavanja poput povećanja minimalne zarade za 15 odsto na 222 eura, uz istovremeno smanjenje doprinosa za zdravstevno osiguranje na teret poslodavca za dva procenta poena, što je rezultiralo smanjenjem ukupnog fonda bruto zarada u drugom dijelu godine po ovom osnovu.

– Sa druge strane, ova mjera utiče na povećanje rashoda koji se usklađuju sa minimalnom, odnosno prosječnom zaradom – piše u dokumentu.