-Članica Glavnog odbora GP URA
Valerija Saveljić saopštila je da se na osnovu podataka sa sajta Montenegroberze, koja je objavila devetomjesečni finansijski izještaj „Plantaža“, može primijetiti da je ovo najgori rezultat u istoriji poslovanja te kompanije po završetku proizvodne godine.
Saveljić je bivša finansijska direktorica te državne kompanije. Navodi da je gubitak od 1,5 milion eura rezultirao smanjenjem prihoda od prodaje za preko dva miliona eura i povećanjem troškova za 1,3 miliona eura.
– Opet se namještanje rezultata vršilo preko korekcije zaliha i to za 5,4 miliona, dok je u prošloj godini to povećanje iznosilo 3,8 miliona eura. Postavlja se pitanje odakle povećanje od 5,8 miliona eura ukoliko se ove godine ubralo svega 15 miliona kilograma vinskog grožđa, a to je 29 odsto manje u odnosu na prošlu godinu i 21 odsto manje u odnosu na plan – navodi se u saopštenju Saveljić, koje je objavljeno na sajtu GP URA.
Iako je ovoliki podbačaj u količini ubranog vinskog grožđa, rukovodstvo vinogradarstva se ne može pohvaliti i kvalitetom, ukazuje ona, jer je, kako pojašnjava, prosječan procenat šećera ove godine iznosio oko 20 posto.
– Ukoliko analiziramo troškove po kategorijama, možemo primijetiti da je rast gotovo kod svih. Troškovi materijala su veći i za 800.000 eura u odnosu na isti period prošle godine, troškovi zarada su veći za 400.000 eura, finansijski rashodi su veći za 100.000 eura (što je rezultiralo povećanim zaduživanjem kod finansijskih institucija) dok su ostali rashodi veći za pola miliona eura, a oni su rezultat isplaćenih sudskih troškova po tužbama zaposlenih za nezakonito umanjenje zarada – navodi Saveljić. Ona iskreno vjeruje da bi ovaj devetomjesečni rezultat bio mnogo gori da su ispravno obračunate zalihe nedovršene proizvodnje.
– To iz razloga jer smo imali preko milion eura odliva sirovog lozovog destilata jačine 62 odsto, što je ekvivalentno količini od 6,5 miliona litara vina, zatim manju prodaju od prošlogodišnje, kao i manji prinos za 29 odsto u odnosu na prošlu godinu. Prema tome, nikakvih realnih pokazatelja nema da bi moglo doći do povećanja krajnjih zaliha, naprotiv krajnje zalihe su se trebale enormno smanjiti a samim tim ovaj gubitak biti višestruko veći – navodi se u saopštenju Saveljić.
Vl.O.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
