Menadžment Elektroprivrede je ovu godinu završio iznad svih očekivanja i dokazao da domaćom pameću zaista možemo uspješno da vodimo nacionalne kompanije, kazala je u intervjuu za „Dan“ ministarka ekonomije Dragica Sekulić.
– Vlada je preuzela odgovornost za izradu razvojnih planova i upravljanje kompanijom, kao i da definiše njenu novu razvojnu politiku. Nastojaćemo da u narednoj godini promišljamo i odlučujemo tako da EPCG učinimo još profitabilnijom i uspješnijom. Zadovoljni smo dinamikom razvoja EPCG od kada je država povratila menadžerska prava, a u prilog tome mislim da je dovoljno da napomenem da će EPCG ovu godinu završiti sa profitom većim od 50 miliona eura, kao i da je u toku investicioni ciklus koji podrazumijeva investicije veće od 170 miliona eura – kazala je Sekulić.
• U 2018. godini sektor energetike je bio u fokusu, tačnije EPCG. Koji su benefiti od preuzimanja dijela akcija A2A u EPCG i od preuzimanja Rudnika uglja od strane iste firme?
– Energetika je jedna od stratških grana razvoja. Potreban nam je razvoj, nova stabilna radna mjesta, ulaganja i investicije, a istovremeno se otvorila mogućnost da nekada uspješno državno preduzeće vratimo u svoje vlasništvo i kroz njega realizujemo sve ove planove. Naša odluka da uđemo u otkup akcija A2A bila je motivisana željom da intenzivno krenemo u realizaciju razvojnih projekata. Zbog toga smo se opredijelili i za model ‘ubrzane’ put opcije kojom je predviđeno da u roku od dvije godine država bude vlasnik EPCG sa skoro 99 odsto akcija. I to ćemo ostvariti u narednoj godini.
Na početku svog mandata iskreno sam izjavila da mislim da energetika Crne Gore počinje od Rudnika uglja i Pljevalja. Rudnik uglja je decenijama nerazdvojivi dio lanca proizvodnje električne energije, samim tim što preko 95 odsto svoje proizvodnje uglja prodaje direktno Elektroprivredi. Potpuno je prirodno, logično, tehnološki i ekonomski opravdano bilo da EPCG, čim joj se ukazala prilika da stekne vlasništvo nad rudnikom, to i uradi. Na taj način, a u skladu sa zakonskom procedurom, postigla je optimizaciju svog poslovanja i otvorila sebi vrata stabilnosti i sigurnosti snabdijevanja ugljem za više decenija u budućnosti. Odlučni smo u namjeri da se pljevaljski energetski potencijali iskoriste na zadovoljstvo lokalnog stanovništva, grada, EPCG i crnogorske ekonomije, a mislim da menadžment rudnika to već i radi veoma uspješno.
• Kada će MEK objaviti podsticajne cijene električne energija za obnovljive izvore energije (OIE)?
– U zakonskom roku, već sredinom januara ćemo objaviti podsticajne cijene.
• Da li će naknade za podsticaj biti uvećane u 2019. godini, s obzirom na to da je planiran ulazak u sistem vjetroelektrane Možura, kao i da je energetskim bilansom predviđena veća proizvodnja električne energije iz OIE?
– Kao što znate, Vlada je na pretposlednjoj sjednici u 2018. godini usvojila set propisa iz ove oblasti kako bi unaprijedila regulativu. Odlučili smo da obustavimo rast naknada na postojeći nivo, za potrošnju do 300kWh mjesečno. Dakle, za oko 180 hiljada domaćinstava naknade neće rasti, a za ostale će naknada biti uvećana samo za dio računa iznad 300kWh. Važno je napomenuti da je ovo poslednja godina u kojoj će biti uvećavana naknada po ovom osnovu, jer više neće biti priključenja značajnijih proizvodnih objekata iz programa podsticanja OIE.
• Nedavno je na Vladi usvojena uredba koja reguliše politiku podsticajnih cijena. Možete li nam pojasniti kakav će efekat uredba imati na krajnje potrošače, odnosno da li će naknade za podsticaje od 2020. biti umanjene i za koliko?
– Uredbom je predviđeno postepeno smanjenje podsticajnih cijena za povlašćene proizvođače, po stopi od 10 odsto godišnje, zavisno od datuma ulaska u pogon. Namjera je ublažiti nova opterećenja fonda za podsticanje, odnosno izbjeći dalje povećanje naknada za podsticanje. Same naknade, međutim, zavise od više faktora, a ne samo od ukupnog fonda. Drugi bitan faktor predstavlja cijena električne energije na tržištu. Ako ona bude dalje rasla, realno je očekivati pad naknada. Upravo u tome nalazi se osnovni benefit izgradnje domaćih izvora. Ako ne možemo uticati na tržište, odgovornom politikom možemo ublažiti negativan uticaj rasta cijena. Ovo je jedan od primjera tog odgovornog odnosa.
• Da li ste kao ministarka ekonomije zadovoljni stanjem u crnogorskoj ekonomiji? Kojim sektorima ili granama industrije ste zadovoljni, a u kojima bi trebalo popraviti stanje?
– Kada se osvrnem na godinu koja je iza nas, s punim pravom mogu reći da je crnogorska ekonomija u usponu.
To potvrđuje činjenica da je ukupan ekonomski rast za 2017. godinu iznosio 4,7 odsto i bio jedan od najvećih u Evropi. Da to nije slučajnost potvrda je i zabilježeni rast u prva tri kvartala ove godine. Podsjetiću da je u prvom kvartalu naša ekonomija rasla po stopi od 4,5 odsto, u drugom 4,8 odsto, dok je u trećem kvartalu rast iznosio pet procenata. To je treći najveći rast u Evropi. Sve ovo govori o stabilnosti našeg ekonomskog sistema i predvidivog regulatornog okvira, koji se odvijaju u stabilnoj političkoj atmosferi karakterističnoj za jednu članicu NATO-a.
U narednoj godini ćemo se posebno baviti unapređenjem konkurentnosti crnogorske privrede kroz programe nefinansijske i finansijske podrške. Voljela bih kad bismo u narednom periodu imali više ulaganja u proizvodne i prerađivačke kapacitete, a potrudićemo se da pomognemo svima koji su spremni da tu i ulože. D.M.

---

Uskoro tender za prvi blok
• Dokle se stiglo sa projektom ekološke rekonstrukcije prvog bloka TE Pljevlja? Kada će prvi blok biti rekonstruisan?
– Ekološka rekonstrukcija prvog bloka TE Pljevlja predstavlja projekat vrijedan 40 miliona eura koji će omogućiti rad termoelektrane po najsavremenijim standardima. Idejni projekat je u završnoj fazi pripreme i početkom naredne godine će EPCG raspisati tender za glavni projekat i izvođenje radova. Projekat ekološke rekonstrukcije prati i realizacija projekta toplifikacije Pljevalja. Realizacijom ovih projekata ćemo omogućiti efikasniji rad termoelektrane, sigurnost i pouzdanost napajanja u narednih 20 godina, a samim tim i smanjiti emisiju štetnih gasova u vazduhu.
• Šta je sa drugim blokom? Da li se od njega odustalo?
– Definitivno nijesmo odustali od izgradnje drugog bloka termoelektrane. Radimo intenzivno na odabiru najboljeg tehnički tehnološkog rješenja za njegovu izgradnju koje će biti u skladu sa aktuelnim trendovima razvoja termoenergetskog sektora u EU, na što nas obavezuje članstvo u Energetskoj zajednici, kao i status zemlje kandidata za članstvo u EU.


Prva bušotina krajem 2019
• Nedavno su počela ispitivanja podmorja. Kada se mogu očekivati prvi rezultati, odnosno kada ćemo najprije saznati da li u podmorju ima nafte i kolike su količine u pitanju?
– Ispitivanje podmorja u cilju istraživanja kroz 3D seizmička snimanja otpočelo je 19. novembra i još traje. Do sada je završeno snimanje na blokovima 4, 5, 9 i 10 i završeno je bez većih smetnji i problema u radu. Čitav proces je strogo kontrolisan i sve mjere zaštite životne sredine i monitoringa parametara životne sredine sprovedene su u skladu sa Elaboratom o procjeni uticaja na životnu sredinu. Prve rezultate možemo očekivati tek kada se cjelokupan proces završi, a moramo imati u vidu da se prva bušotina očekuje krajem 2019. godine.


Nema konkretnog rješenja za HE na Morači
• U kojoj je fazi trenutno projekat izgradnje HE na Morači? Da li su Kinezi i dalje u igri za gradnju HE na Morači i da li pored njih ima još zainteresovanih kompanija?
– Projekat hidroelektrana na Morači „spominje“ se od 1911. godine, kad je crnogorska skupština jednoglasno dodijelila koncesiju čuvenom inženjeru Deskoviću. Ove godine smo odlučili da ne pričamo o tom projektu, nego da radimo. Tako će biti i u 2019. sve dok ne dođemo do konkretnog rješenja. Kineski Norinko jeste zainteresovan, imaju kvalitetne predloge, razrađivani su različiti modeli finansiranja, ali još nije sazreo momenat u kojem bismo rekli – počinje gradnja hidroelektrana na Morači. Vodotoci su prirodno dobro, mogu se koristiti isključivo pod uslovima propisanim Zakonom o koncesijama, što garantuje konkurentan i transparentan postupak i blagovremeno uključenje javnosti u sve faze. Morača je energetski potencijal koji nijedna država ne bi zanemarila. Crna Gora je dala krupan doprinos očuvanju slobodnih rječnih tokova u Evropi, donošenjem i doslednom primjenom Deklaracije o zaštiti Tare. Zato, moramo naći način za održivu valorizaciju preostalih hidroenergetskih potencijala. Prije svega velikih objekata – Morača, Komarnica, Kruševo i Lim. Ali, ponavljam, o tome ćemo kad budu sazreli uslovi.