Crna Gora je od 2006. godine samo na kamate za kredite platila preko 633 miliona eura, pokazuju podaci iz završnih računa budžeta Vlade. Takođe, od 2006. godine, iznos koji se plaća za kamate se povećao pet puta i u prošloj godini dostigao je skoro 100 miliona eura. Za te pare Vlada je mogla da kupi pet Telekoma, koji je prodala za 115 miliona eura, da izmiri skoro 70 odsto prioritetne dionice autoputa, da kupi 12 Kombinata aluminijuma, napravi isto toliko kliničkih centara...
Potpredsjednik GP URA Miloš Konatar je kazao da nas toliko košta nebriga, neznanje i bahatost vlasti.
– Trošimo pare koje nemamo. Dati godišnje 100 miliona eura za kamate je nevjerovatno. To su dva Klinička centra (KC), čija izgradnja i opremljenost košta između 40 i 50 miliona eura, a jedan koji imamo je u jako lošem stanju – rekao je Konatar za „Dan”.
On je kazao da funkcioneri vlasti troše našu budućnost.
– Kad ih vidite, onako bahate, u crnim službenim autima zatamljenih stakala, kad vidite kako otimaju, namještaju poslove, troše, zapošljavaju nemilice članove porodice, prijatelje, razmislite da oni ne samo što troše naše pare, pare svih građana, oni troše našu budućnost – naveo je Konatar.
On je u izjavi za „Dan” kazao i da su podaci o plaćenom iznosu za kamate poražavajući i zabrinjavajući.
– Ovi podaci još jednom potvrđuju neophodnost ekonomskih reformi i potrebu da se u Crnoj Gori konačno počne voditi odgovorna i domaćinska politika. Ovo što sada radi Vlada na čelu sa DPS-om nije ništa drugo do stavljanje okova budućim generacijama i to moramo što prije promijeniti. Jednostavno, moramo prestati da trošimo pare koje nemamo i aktivno pomoći ekonomski rast, a time i prihode države – rekao je Konatar.
Grafikon koji je dostavio „Danu” pokazuje da su iznosi koje je država plaćala za kamate na kredite rasli od 2008. godine. Tako su se izdaci za kamate od 2006. godine do 2009. kretali od 21,3 miliona do 25,5 miliona, da bi 2010. bili uvećani na 32,1 milion, godinu kasnije na 45,1 milion, 2012. godine na 56,9 miliona, zatim 2013. na 67,9 miliona. Godine 2014. iznos za kamate je dostigao 75,5 miliona, 2015. bio je 81,8 miliona, godinu kasnije 225 hiljada manje, da bi u 2017. godini dostigao iznos od 98,7 miliona eura, što je ukupno za 12 godina 633,3 miliona eura.
Sa rastom iznosa za kamate, rastao je i javni dug. Tako se javni dug, u koji spadaju obaveze države i opština, od 2006. godine povećao za čak dvije i po milijarde eura ili za četiri i po puta do danas, dok je bruto domaći proizvod (BDP) povećan za malo preko dva puta do 2016. godine.
Po poslednjim podacima Ministarstva finansija, dug države je na kraju juna iznosio 3,1 milijardu, a kada mu se dodaju obaveze opština od oko 130 miliona, onda je javni dug 3,23 milijarde eura. U godini kada je izglasana nezavisnost Crne Gore javni dug je iznosio 701 milion eura.
D.M.
)){kind=small}
