Da ni­je dat pod za­kup dio ze­mlji­šta HTP Ul­cinj­ske ri­vi­je­re, mo­glo bi se re­ći da je plan pri­va­ti­za­ci­je Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju pot­pu­no pro­pao. Na­ža­lost, ili, ne­ki bi re­kli, na sre­ću, Vla­da je uspje­la sa­mo dio imo­vi­ne tog pred­u­ze­ća da da pod za­kup.
Sva­ki dru­gi lo­ka­li­tet ko­ji je bio u pla­nu da se nu­di pod za­kup ili se nu­dio u za­kup ni­ko ni­je za­ku­pio, ni­ti do­sta­vio po­nu­du za nje­ga. Za­tim, pro­da­ja Lu­ke Bar i Mon­te­kar­ga, ko­ja je bi­la iz­vje­sna, jer je polj­ski OT lo­dži­stiks po­nu­dio uslo­ve tra­že­ne ten­de­rom, pro­pa­la je iz raz­lo­ga što je Vla­da na­kon ne­ko­li­ko mje­se­ci pre­go­vo­ra shva­ti­la da Lu­ku Bar, ipak, da­je po ma­loj ci­je­ni. Za­to je od­lu­če­no da se po­nu­da od­bi­je, a Lu­ka Bar za­sad ne pri­va­ti­zu­je, te da se če­ka iz­grad­nja auto­pu­ta, ka­da bi pro­daj­na ci­je­na bi­la ve­ća mno­go ne­go što je sa­da bio slu­čaj.
In­sti­tut „Si­mo Mi­lo­še­vić”, ko­ji za­ma­lo ni­je bio pro­dat u 2016. go­di­ni, la­ni ni­je ni nu­đen na pro­da­ju, tj. ni­je ras­pi­si­van ten­der. U pla­nu je bi­la i pri­va­ti­za­ci­ja Bu­dvan­ske ri­vi­je­re, ali se ni po tom pi­ta­nju ni­šta ni­je ura­di­lo. Plan je da se to pred­u­ze­će po­di­je­li na dva, pa da se on­da ogla­si na pro­da­ju. Iako su bi­li u pla­nu, ni­je­su ras­pi­si­va­ni ogla­si za pro­da­ju ak­ci­ja In­sti­tu­ta za cr­nu me­ta­lur­gi­ju, Ma­ri­nu Bar i Ka­ste­lo Plje­vlja.
Iako je i pro­da­ja Bu­lja­ri­ce bi­la iz­vje­sna, upr­kos broj­nim ne­pra­vil­no­sti­ma u tom pro­ce­su, Vla­da je na kra­ju od­lu­či­la da od­bi­je po­nu­du za za­kup i pro­da­ju pet mi­li­o­na kva­dra­ta ze­mlji­šta na oba­li mo­ra. Pro­tiv pro­da­je ze­mlji­šta na Bu­lja­ri­ci bi­li su i mje­šta­ni, i opo­zi­ci­ja, i ne­vla­din sek­tor.
Po­sla­nik Alek­san­dar Da­mja­no­vić je ka­zao da je plan pri­va­ti­za­ci­je, kao i ra­ni­jih go­di­na, ostao mr­tvo slo­vo na pa­pi­ru, te da naj­ma­nje op­te­re­ću­je one ko­ji ga iz go­di­ne u go­di­nu pre­pi­su­ju i do­no­se kao for­ma­lan do­ku­ment.
– U si­tu­a­ci­ji ka­da su dr­žav­ni mo­no­po­li pri­va­ti­zo­va­ni, ka­da su pri­va­ti­zo­va­na pred­u­ze­ća u go­rem sta­nju ne­go pri­je pri­va­ti­za­ci­je, ka­da se vo­de ar­bi­tra­žni spo­ro­vi zbog ne­u­spje­šnih pri­va­ti­za­ci­ja, ka­da se i da­lje tra­ga za „uspje­šnim stra­te­škim part­ne­ri­ma” sa of­šor de­sti­na­ci­ja, ne­is­pu­nja­va­nje pla­no­va pri­va­ti­za­ci­je čak mo­že i da bu­de ko­ri­sno po dr­ža­vu, jer se ti­me či­ni ma­nja šte­ta – oci­je­nio je Da­mja­no­vić.
Umje­sto do­no­še­nja pla­no­va, ka­ko je ka­zao, ozbilj­na dr­ža­va tre­ba da ima efi­ka­san po­slov­ni am­bi­jent, u ko­me se po­štu­ju svo­jin­ska pra­va, iz­vr­ša­va­ju sve od­red­be ku­po­pro­daj­nih ugo­vo­ra, gdje su br­zi i efi­ka­sni sud­ski pro­ce­si, u ko­me se pla­ni­ra pro­stor­ni red, a ne ha­os i u ko­me ne­ma pa­ra­dr­žav­nih mo­no­po­la i ko­rup­ci­je u struk­tu­ra­ma ko­je spro­vo­de pro­da­ju dr­žav­ne imo­vi­ne.
– U ta­kvom si­ste­mu će bi­ti i ozbilj­nih in­ve­sti­ci­ja i pri­va­ti­za­ci­ja, što je ipak mno­go bit­ni­je od is­pu­nje­nje tzv. pla­no­va ko­jih je pu­na Cr­na Go­ra – po­ru­čio je Da­mja­no­vić.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca sma­tra da su osnov­ni raz­lo­zi za fi­ja­sko pla­na pri­va­ti­za­ci­je dra­ma­ti­čan pad atrak­tiv­no­sti pred­u­ze­ća ko­ja se nu­de, lo­še po­slov­no okru­že­nje i ne­po­vo­ljan pri­vred­ni am­bi­jent ko­ji ni­je sti­mu­la­ti­van za do­ma­će i stra­ne in­ve­sti­to­re.
– Zbog du­gog če­ka­nja broj­nih pred­u­ze­ća na li­sti za ras­pro­da­ju, me­nadž­ment ne za­ni­ma du­go­roč­na per­spek­ti­va pred­u­ze­ća jer su u nje­mu od da­nas do sju­tra. Ta­ko­đe, ni dr­ža­va ni­je re­for­mi­sa­la ni kon­so­li­do­va­la pred­u­ze­ća jer u nji­ma vi­di sa­mo šan­su da kroz ras­pro­da­ju do­đe do br­zog i la­kog bu­džet­skog pri­ho­da. Ta pred­u­ze­ća ne­ma­ju sklo­nost ka in­ve­sti­ra­nju i šted­nji. Osim to­ga, Cr­na Go­ra ni­je pri­vla­čan pri­vred­ni am­bi­jent zbog ko­rup­ci­je i ne­po­sto­ja­nja vla­da­vi­ne pra­va. S ob­zi­rom na to da je na­še tr­ži­šte ma­lo, ne­pot­pu­no i ne­sa­vr­še­no, dr­ža­va je tre­ba­lo da kon­ci­pi­ra ak­tiv­nu in­du­strij­sku po­li­ti­ku, umje­sto što je uve­la kon­tro­li­sa­ni ha­os neo­li­be­ral­nom po­li­ti­kom, ali i us­po­sta­vlja­njem bu­ra­zer­skog i par­tij­skog ka­pi­ta­li­zma, si­ste­ma u ko­jem je do­sluh sa vla­šću ključ­ni ob­lik pri­vre­đi­va­nja – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju još ni­je usvo­jio plan pri­va­ti­za­ci­je za ovu go­di­nu. La­ni je usvo­jen po­lo­vi­nom fe­bru­a­ra.
D.M.


Ne ži­vi se od đe­do­vi­ne do­vi­je­ka

Tro­de­ce­nij­ska vlast je uči­ni­la Cr­nu Go­ru za­vi­snom od stra­nih in­ve­sti­ci­ja do ko­jih se do­la­zi ras­pro­da­jom dr­žav­nih pred­u­ze­ća, ka­zao je Ko­pri­vi­ca i do­dao da je to ri­zič­no i štet­no.
– Od ras­pro­da­je đe­do­vi­ne se ne mo­že do­vi­je­ka ži­vje­ti. U do­sa­da­šnjem pro­ce­su ras­pro­da­je dr­žav­nih pred­u­ze­ća, a ta­ko je za­vr­ši­lo oko 85 od­sto njih, ra­zo­re­na je do­ma­ća pri­vre­da, a stra­nih grin­fild in­ve­sti­ci­ja go­to­vo da ni­je bi­lo. Ra­zo­re­na pri­vre­da i za­ro­blje­ne in­sti­tu­ci­je ni­kad ne­će pri­vu­ći ozbilj­ne in­ve­sti­to­re i no­si­o­ce teh­no­lo­škog zna­nja, a bez to­ga ne­ma odr­ži­vog raz­vo­ja – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.