Da se be­ran­ska pri­vre­da na­la­zi u pot­pu­nom ko­lap­su naj­bo­lje go­vo­re na­pu­šte­ni i ru­i­ni­ra­ni fa­brič­ki po­go­ni u in­dru­strij­skoj zo­ni na Ru­de­šu, u ko­ji­ma je ne­ka­da ra­di­lo bli­zu de­set hi­lja­da rad­ni­ka. Svi ti po­go­ni iz­gra­đi­va­ni u do­ba so­ci­ja­li­zma već du­gi niz go­di­na su pre­pu­šte­ni kon­stant­nom pro­pa­da­nju, dok raz­li­či­te gru­pe i po­je­din­ci od­no­se po­sled­nje ostat­ke fa­brič­ke imo­vi­ne, pro­da­ju­ći je ka­sni­je u sta­ro gvo­žđe. To ja­sno uka­zu­je da su, to­kom tran­zi­ci­o­nih pro­ce­sa, sko­ro sve pri­va­ti­za­ci­je u Be­ra­na­ma bi­le ne­u­spje­šne. Sa­mo Fa­bri­ka ce­lu­lo­ze i pa­pi­ra, ko­ja je za­tvo­re­na po­čet­kom de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, bro­ja­la je bli­zu tri hi­lja­de upo­sle­nih. Fa­bri­ku je 1996. go­di­ne za ne­što ma­nje od mi­li­on eura ku­pi­la fir­ma Ti­go­im­peks, na če­lu sa Ra­do­jem Go­mi­la­no­vi­ćem, ka­da je i pre­i­me­no­va­na u No­vu Be­ran­ku. Sa pro­iz­vod­njom se ot­po­či­nja­lo u vi­še na­vra­ta, ali se sve za­vr­ša­va­lo sa­mo na po­ku­ša­ji­ma, bez ne­kog kon­ti­nu­i­ra­nog ra­da. Te­šku sud­bi­nu do­ži­vje­la je i Ci­gla­na, kao naj­sta­ri­ji pri­vred­ni ko­lek­tiv u Be­ra­na­ma. Ci­gla­nu je 2005. go­di­ne pri­va­ti­zo­va­lo pred­u­ze­će Ka­tel iz Pod­go­ri­ce. Me­đu­tim, vla­snik je mar­ta 2008. go­di­ne od­lu­čio da pre­ki­ne pro­iz­vod­nju i ha­le po­ru­ši do te­me­lja. Na­kon to­ga usli­je­di­lo je uvo­đe­nje ste­ča­ja dok je fa­brič­ka imo­vi­na u do­brom di­je­lu ne­sta­la bez tra­ga. Na kra­ju, na­kon se­dam­na­est ne­u­spje­lih li­ci­ta­ci­ja, Ci­gla­na je do­bi­la no­vog vla­sni­ka. Nju je za 145.000 eura ku­pio Be­ra­nac Ni­ko­la Ob­ra­do­vić, ali od na­ja­vlje­ne pro­iz­vod­nje još uvi­jek ne­ma ni­šta.
Iden­tič­na si­tu­a­ci­ja de­ša­va­la se i u fa­bri­ci za pro­tek­ti­ra­nje gu­ma Gu­mig ko­ja je na­kon de­se­tak ne­u­spje­lih po­ku­ša­ja pri­je če­ti­ri go­di­ne pro­da­ta pu­tem jav­nog nad­me­ta­nja za sa­mo 128.378 eura, iako je na pr­voj li­ci­ta­ci­ji ci­je­na iz­no­si­la 975.29 eura.
Van funk­ci­je je i Obo­dov po­gon na Ru­de­šu, za­tim ve­li­ki broj po­ljo­pri­vred­nih za­dru­ga, kao i ugo­sti­telj­skih, tr­go­vin­skih i uslu­žnih pred­u­ze­ća. Pri­li­kom tran­sfor­ma­ci­je Šum­skog pred­u­ze­ća bez po­sla je ostao zna­tan broj rad­ni­ka, dok je cje­lo­kup­na imo­vi­na AD Iz­grad­nja pro­da­ta fir­mi Teh­no­star, a na dan uvo­đe­nja ste­ča­ja 79 rad­ni­ka je pro­gla­še­no teh­no­lo­škim vi­škom.
Biv­ši rad­ni­ci is­ti­ču da sa­da­šnji iz­gled in­du­strij­ske zo­ne Ru­deš ja­sno uka­zu­je da je dr­ža­va di­gla ru­ke od sje­ve­ra i da ni­je ni­šta ura­di­la da u Be­ra­na­ma do­đe do oži­vlja­va­nja pro­iz­vod­nje.
– Pri­va­ti­za­ci­je ne­kad uspje­šnih pri­vred­nih ko­lek­ti­va ni­je­su da­le na­ja­vlji­va­ne re­zul­ta­te od stra­ne onih ko­ji su u tran­zi­ci­o­nim pro­pi­si­ma na lak i jed­no­sta­van na­čin po­sta­ja­li vla­sni­ci fa­bri­ka. Na­su­prot oče­ki­va­nom, u broj­nim pri­vred­nim ko­lek­ti­vi­ma spro­vo­đe­ne su ne­za­ko­ni­te rad­nje, što je i do­ve­lo do ova­ko po­ra­znog sta­nja. Jed­no­stav­no, do­bi­ja se uti­sak da su se nad­le­žni sa­mo de­kla­ra­tiv­no za­la­ga­li za ak­ti­vi­ra­nje pro­iz­vod­nih ka­pa­ci­te­ta, jer da je ima­lo iskre­no­sti u toj pri­či, da­nas se be­ran­ska pri­vre­da ne bi na­la­zi­la na ko­lje­ni­ma – na­vo­di pred­stav­nik biv­ših rad­ni­ka Ve­se­lin Ra­di­če­vić.
– Da je ko­jim slu­ča­jem is­po­što­van ku­po­pro­daj­ni ugo­vo­ri, da­nas bi biv­še be­ran­ske fa­bri­ke do­brim di­je­lom snad­bi­je­va­le či­ta­vo re­gi­o­nal­no tr­ži­šte sa ko­žnom ga­lan­te­ri­jom, ope­kar­skim pro­iz­vo­di­ma, pa­pi­rom, ta­pe­ta­ma, gu­ma­ma, na­mje­šta­jem, ku­ćan­skim apa­ra­ti­ma i dru­gim pro­iz­vo­di­ma. Me­đu­tim, oči­gled­no je da su uvo­znič­kom lo­bi­ju sme­ta­le na­še fa­bri­ke, zbog če­ga su moć­ni­ci pred­u­ze­li smi­šlje­ne ak­tiv­no­sti za nji­ho­vo uni­šta­va­nje. Za­to da­nas, umje­sto mo­der­nih fa­bri­ka ko­je su mo­gle da upo­šlja­va­ju hi­lja­de rad­ni­ka, ima­mo pri­vred­no gro­blje na Ru­de­šu – za­klju­čio je Ra­di­če­vić.D.J.


Fa­bri­ka ar­ma­tur­nih mre­ža ra­di­la sa­mo dva da­na

Iz lo­kal­ne upra­ve ju­če su po­tvr­di­li da de­fi­ni­tiv­no ne­ma ni­šta ni od fa­bri­ke ar­ma­tur­nih mre­ža, ko­ju je 2012. go­di­ne, uoči po­sled­njih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, zva­nič­no otvo­rio ta­da­šnji pre­mi­jer Igor Luk­šić. Uoči tog do­go­đa­ja ta­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne Vu­ka Go­lu­bo­vić i vla­snik be­o­grad­ske ko­ma­pa­ni­je Euro­po­lis Vla­dan Ze­če­vić pot­pi­sa­li su ugo­vor ko­jim je po­me­nu­toj fir­mi, za pe­ri­od od de­set go­di­na, ustu­pljen na ko­ri­šće­nje pro­stor u biv­šem Obo­do­vom po­go­nu na Ru­de­šu, ra­di otva­ra­nja fa­bri­ke za pro­iz­vod­nju ar­ma­tur­nih mre­ža. Ta­da je na­ja­vlje­no da će fa­bri­ka upo­sli­ti zna­tan broj rad­ni­ka i da će svo­jim pro­iz­vo­di­ma do­brim di­je­lom po­kri­ti cr­no­gor­sko tr­ži­šte. Me­đu­tim, fa­bri­ka je ra­di­la sa­mo ne­ko­li­ko da­na na­kon če­ga su pro­iz­vod­ni po­go­ni sta­vlje­ni van funk­ci­je.


Rudnik svijetla tačka

Grčka kompanija Balkan enerdži je 2007. godine prilikom kupovine beranskog Rudnika mrkog uglja, po cijeni od milion i po eura, najavila da će proizvodnja u ovom nekad moćnom privrednom gigantu početi u roku od pola godine. Međutim, proizvodnja u Rudniku, u kom je osamdesetih godina prošlog vijeka radilo i do 700 rudara, otpočela je tek prije tri godine nakon što je ovaj kolektiv od pomenute kompanije preuzela firma Metalfer iz Sremske Mitrovice. Iz ovog preduzeća tvrde da rudnik trenutno bilježi ohrabrujuće rezultate, da radi u tri smjene, da upošljava 150 radnika i da ostvaruje proizvodnju na mjesečnom nivou od preko pet hiljada tona. Kazali su da se u poslednje vrijeme radi i na pripremi izrade projekata za mehanizovano iskopavanje uglja. Poručili su da uprava rudnika planira da poveća proizvodnji i da uposli nove radnike, s tim što za tako nešto očekuje podršku Vlade Crne Gore i Opštine Berane.