Pred­log iz­mje­na za­ko­na o In­ve­sti­ci­o­no-raz­voj­nom fon­du (IRF), ko­ji je Vla­da po­sla­la par­la­men­tu na usva­ja­nje, sa­dr­ži ri­gid­ni­ja i lo­ši­ja rje­še­nja čak i od ve­o­ma pro­ble­ma­tič­nog na­cr­ta tog za­ko­na ko­ji je bio na jav­noj ras­pra­vi u av­gu­stu, oci­je­ni­li su iz Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS).
– Vla­da se pot­pu­no oglu­ši­la i ig­no­ri­sa­la ko­men­ta­re ko­ji su joj do­sta­vlje­ni na pred­lo­že­ne za­kon­ske iz­mje­ne i do­da­la no­va, još spor­ni­ja rje­še­nja, ko­ji­ma se oči­gled­no pri­pre­ma te­ren za ve­ća fi­nan­si­ra­nja pro­je­ka­ta i iz­da­va­nje ga­ran­ci­ja od stra­ne IRF-a u na­red­noj iz­bor­noj go­di­ni, ali i na­sta­vlja kon­tro­verz­na po­slov­na po­li­ti­ka Fon­da, ko­ja je odav­no pre­tvo­re­na u ma­sov­no fi­nan­si­ra­nje do­ma­ćih taj­ku­na i pri­vi­le­go­va­nih kom­pa­ni­ja bli­skih vla­da­ju­ćoj par­ti­ji – ka­za­la je za „Dan” Ines Mr­do­vić, ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, za­kon­skim iz­mje­na­ma se, pri­je sve­ga, pr­vi put for­mi­ra ga­rant­ni fond, ko­ji će iz­da­va­ti ga­ran­ci­je za kre­di­te, pa će u prak­si sa istim iz­no­som nov­ca mo­ći da bu­de po­dr­žan ve­ći broj pred­u­zet­ni­ka.
– Pre­ma pro­cje­na­ma iz IRF-a, na su­mu od pet mi­li­o­na eura mo­gu­će je odo­bri­ti kre­di­te u tom iz­no­su, ali ga­rant­ni fond sa pet mi­li­o­na mo­že iz­da­ti ga­ran­ci­je u mno­go ve­ćem iz­no­su, od­no­sno po­dr­ža­ti in­ve­sti­ci­je vri­jed­ne od 20 do 40 mi­li­o­na – po­ja­sni­la je Mr­do­vi­će­va.
U ovom ča­su, ka­ko je do­da­la, ni­je po­zna­to u kom iz­no­su će Vla­da, ko­ja iz bu­dže­ta tre­ba da obez­bi­je­di sred­stva za ga­rant­ni fond, od­re­di­ti po­čet­nu su­mu za na­red­nu iz­bor­nu go­di­nu. Ra­ni­je su, ka­ko je pod­sje­ti­la, na­ja­vlji­va­li mi­li­on eura.
– Ka­da se ima u vi­du da su ga­ran­ci­je na­mi­je­nje­ne pr­ven­stve­no mla­di­ma, že­na­ma, ne­za­po­sle­nim vi­so­ko­škol­ci­ma, in­di­vi­du­al­nim po­ljo­pri­vred­nim pro­iz­vo­đa­či­ma ili teh­no­lo­škim vi­ško­vi­ma, ja­sno je da će u iz­bor­noj go­di­ni IRF mo­ći da po­dr­ži znat­no ve­ći broj pro­je­ka­ta ne­go što je to sa­da slu­čaj. Ta­ko­đe, do­sa­da­šnja prak­sa „pum­pa­nja“ nov­ca u iz­bor­nim ci­klu­si­ma od stra­ne IRF-a, ko­jim ru­ko­vo­di je­dan od osvje­do­če­nih ak­te­ra afe­re „Sni­mak“ Zo­ran Vuk­če­vić, ne osta­vlja pro­sto­ra za sum­nju da će to i da­lje bi­ti je­dan od ključ­nih vla­di­nih me­ha­ni­za­ma za ostva­ri­va­nje po­li­tič­ke pred­no­sti u ko­rist vla­da­ju­će par­ti­je – oci­je­ni­la je Mr­do­vi­će­va.
Sa dru­ge stra­ne, ka­ko je is­ta­kla, po­seb­no je pi­ta­nje ko­li­ko će pro­jek­ti za ko­je bu­du iz­da­te ga­ran­ci­je bi­ti eko­nom­ski odr­ži­vi.
– Otvo­ren je ogro­man pro­stor da po­re­ski ob­ve­zni­ci u na­red­nim go­di­na­ma pla­ća­ju neo­dr­ži­ve pro­jek­te ko­je odo­bri IRF. Osim to­ga, IRF na­sta­vlja sa kon­tro­verz­nom po­slov­nom po­li­ti­kom ko­jom iz go­di­ne u go­di­nu taj­kun­skim i pri­vi­le­go­va­nim kom­pa­ni­ja­ma ot­ku­plju­je po­tra­ži­va­nja i pa­ra­lel­no im odo­bra­va kre­di­te po ve­o­ma ni­skim ka­ma­ta­ma, dok ve­ći­na tih fir­mi go­mi­la svoj pro­fit. U tom smi­slu, do­volj­no je po­me­nu­ti „Vo­li”, HDL, „Go­ra­no­vić”, „Ca­ri­ne”, Nor­mal kom­pa­ni, Glo­sa­rij, Far­me­gra, „Me­so­pro­met”, „Ci­jev­na ko­merc”, ko­je zbog ni­skih ka­ma­ta „ku­ca­ju“ na vra­ta IRF-a, a ne po­slov­nih ba­na­ka, kod ko­jih je ka­ma­ta znat­no ve­ća – uka­za­la je Mr­do­vi­će­va.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, IRF već ne­ko­li­ko go­di­na kr­pi ru­pe u po­slo­va­nju pri­vat­nog bi­zni­sa ta­ko što odo­bra­va kre­di­te za re­fi­nan­si­ra­nje ra­ni­je uze­tih kre­di­ta.
– Oči­gled­no je da se ne sti­mu­li­še zdra­vi bi­znis, što bi tre­ba­lo da bu­de im­pe­ra­tiv IRF-a, već dr­žav­ni no­vac uglav­nom ko­ri­ste pri­vi­le­go­va­ni – za­klju­či­la je Mr­do­vi­će­va.
D.M.


Od­bor po­dr­žao pred­log

Skup­štin­ski od­bor za eko­no­mi­ju ju­če je usvo­jio Pred­log za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o IRF-u, ko­ji je Vla­da usvo­ji­la pri­je tri sed­mi­ce, a pro­šle ne­dje­lje po­sla­la u par­la­ment. Po­dr­šku tom za­ko­nu da­li su po­sla­ni­ci vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je.
Osim tog, usvo­jen je i Pred­log za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Za­ko­na o ca­rin­skoj slu­žbi, a po­dr­žan je i iz­vje­štaj o re­a­li­za­ci­ji na­ci­o­nal­nog pro­gra­ma za­šti­te po­tro­ša­ča 2015–2018, za pe­ri­od jul 2016 – jun 2017. go­di­ne.


Do­sta nov­ca do­di­je­lje­no iza za­tvo­re­nih vra­ta

Ka­ko je uka­za­la Mr­do­vi­će­va, no­vim za­kon­skim rje­še­nji­ma iz­vr­šni di­rek­tor IRF-a do­bi­ja ogrom­na ovla­šće­nja i od­lu­ču­je o do­dje­li kre­di­ta u iz­no­su do čak 50.000 eura.
– To je ve­o­ma lo­še rje­še­nje i u prak­si mo­že do­ve­sti do broj­nih zlo­u­po­tre­ba. Na kra­ju, tre­ba pod­sje­ti­ti da je IRF jed­na od naj­za­tvo­re­ni­jih in­sti­tu­ci­ja u ze­mlji i da se sto­ti­ne mi­li­o­na eura do­dje­lju­je iza „za­tvo­re­nih vra­ta“, a su­de­ći pre­ma ono­me što Vla­da pred­la­že, ta­kva prak­sa bi­će na­sta­vlje­na i u na­red­nom pe­ri­o­du – na­gla­si­la je Mr­do­vi­će­va.